1Стајаћу на својој стражи,
заузећу место на бедему.
Стражарићу да видим шта ће по мени рећи
и шта да му одговорим када ме укори?
Господњи одговор
2И Господ ми је узвратио речима:
„Читко запиши објаву на плоче,
да се лако чита.
3Јер ипак је ова објава за одређено време,
жури се крају
и не обмањује.
А ако и касни, причекај,
јер ће сигурно доћи.
Доћи ће и неће закаснити.
4Ево човека пркосног!
У њему је душа неправедна,
а праведник ће живети од своје вере.
5Па још и вино изневерава охолог човека
и не држи га место код куће.
Зинуо је као Свет мртвих2,5 У изворном тексту Шеол, или подземље, где пребивају душе умрлих..
Он је као смрт и никад му доста није.
Он за себе окупља све народе
и све људе за себе сабира.
6А неће ли баш ти народи, сваки од њих, да покрену причу, песму ругалицу и загонетку о њему? Рећи ће:
’Тешко ономе што сабира што му не припада
– и до када тако мисли –
што је себе накрцао залозима?’
7Неће ли се ненадано дићи зајмодавци твоји?
Пробудиће се они пред којима ћеш стрепети,
па ћеш ти њима постати плен.
8Зато што си многе народе похарао,
похараће тебе остатак народа.
И то за крв људи,
за насиље над земљом,
над градом
и над свима који у њему живе.
9Јао оном ко за своју кућу непоштену добит згрће грамзиво,
да би у висини своје гнездо свио,
да би се спасао из руку пропасти!
10Кући си својој срамоту нанео убијањем многих народа
и душу своју огрешио.
11Јер ће камен из зида викати,
сведочиће греда из крова.
12Јао ономе који на крви град гради
и насеље оснива на неправди!
13Пази, зар није од Господа над војскама
то што народи раде за огањ
и што се људи исцрпљују низашта?
14Јер ће се земља испунити познавањем Господа,
као што је водом испуњено море.
15Јао ономе ко напија свога ближњег,
гнев свој излива
и опија га да би му гледао голотињу!
16Наситићеш се срамотом више него чашћу.
Пиј сада и ти и покажи своју необрезаност.
Стићи ће те чаша у десници Господњој
и срамота ће покрити част твоју.
17Јер ће те стићи насиље над Ливаном,
истребљење животиња преплашених,
крв људи,
насиље над земљом,
над градом
и над свима који у њему живе.
18Каква је корист од лика који је клесар исклесао,
од ливеног идола, учитеља лажи?
Јер онај који га је направио се поуздаје у своје дело,
правећи неме идоле.
19Јао ономе који дрвету говори: ’Буди се!’
И камену немом: ’Подигни се!’
Тај ли ће да те поучава?
Ево, опточен је златом и сребром,
али у њему нема даха.“
20Али Господ је у свом храму светом.
Тихо пред њим, земљо сва!
1Me mantendré alerta,
me apostaré en los terraplenes;
estaré pendiente de lo que me diga,
y de su respuesta a mi reclamo.
La respuesta del Señor
2Y el Señor me respondió:
«Escribe la visión,
y haz que resalte claramente en las tablillas,
para que pueda leerse de corrido.2:2 para que pueda leerse de corrido. Alt. para que el lector corra con ella para anunciarla.
3Pues la visión se realizará en el tiempo señalado;
marcha hacia su cumplimiento, y no dejará de cumplirse.
Aunque parezca tardar, espérala;
porque sin falta vendrá.
4»El insolente no tiene el alma recta,
pero el justo vivirá por su fe.
5Además, la riqueza es traicionera;2:5 la riqueza es traicionera (Qumrán); el vino es traicionero (TM).
por eso el soberbio no permanecerá.
Pues ensancha su garganta como el sepulcro,
y es insaciable como la muerte.
Reúne en torno suyo todas las naciones
y toma cautivos todos los pueblos.
6Y estos lo harán objeto de burla
en sus sátiras y adivinanzas.
»¡Ay del que se hace rico con lo ajeno
y acumula prendas empeñadas!
¿Hasta cuándo seguirá con esta práctica?
7¿No se levantarán de repente tus acreedores?
¿No se despertarán para sacudirte
y despojarte con violencia?
8Son tantas las naciones que has saqueado
que los pueblos que se salven te saquearán a ti;
porque es mucha la sangre que has derramado,
y mucha tu violencia contra este país,
contra esta ciudad y sus habitantes.
9»¡Ay del que llena su casa de ganancias injustas
en un intento por salvar su nido
y escapar de las garras del infortunio!
10»Son tus maquinaciones la vergüenza de tu casa:
exterminaste a muchas naciones,
pero causaste tu propia desgracia.
11Por eso hasta las piedras del muro claman,
y resuenan las vigas del enmaderado.
12»¡Ay del que construye una ciudad con asesinatos
y establece un poblado mediante el crimen!
13¿No ha determinado el Señor Todopoderoso
que los pueblos trabajen para el fuego
y las naciones se fatiguen por nada?
14Porque así como las aguas cubren los mares,
así también se llenará la tierra
del conocimiento de la gloria del Señor.
15»¡Ay de ti, que emborrachas a tu prójimo!
¡Ay de ti, que lo embriagas con vino2:15 que lo embriagas con vino. Texto de difícil traducción.
para contemplar su cuerpo desnudo!
16Con esto te has cubierto de ignominia y no de gloria.
¡Pues bebe también tú, y muestra lo pagano que eres!2:16 lo pagano que eres. Lit. tu prepucio.
¡Que se vuelque sobre ti la copa de la diestra del Señor,
y sobre tu gloria, la ignominia!
17¡Que te aplaste la violencia que cometiste contra el Líbano!
¡Que te abata la destrucción que hiciste de los animales!
¡Porque es mucha la sangre que has derramado,
y mucha tu violencia contra este país,
contra esta ciudad y sus habitantes!
18»¿De qué sirve una imagen,
si quien la esculpe es un artesano?
¿De qué sirve un ídolo fundido,
si tan solo enseña mentiras?
El artesano que hace ídolos que no pueden hablar
solo está confiando en su propio artificio.
19¡Ay del que le dice al madero: “Despierta”,
y a la piedra muda: “Levántate”!
Aunque están recubiertos de oro y plata,
nada pueden enseñarle,
pues carecen de aliento de vida.
20En cambio, el Señor está en su santo templo;
¡guarde toda la tierra silencio en su presencia!»
