Време за све
1Све има своје доба и свака ствар под небесима има прикладно време:
2време рађања и време умирања;
време сађења и време вађења посађеног;
3време убијања и време лечења;
време рушења и време грађења;
4време плакања и време смејања;
време жаљења и време играња;
5време разбацивања камења и време сакупљања камења;
време грљења и време растајања;
6време трагања и време мирења са губитком;
време чувања и време бацања;
7време цепања и време ушивања;
време ћутања и време говора;
8време љубави и време мржње;
време рата и време мира.
9И каква је корист трудбенику од његовог труда? 10Посматрао сам посао који је Бог дао људима да се њиме баве. 11Наиме, све је предивно створио у прикладно време. Чак им је и вечност ставио у срца, али људи не могу да докуче дела која Бог чини од почетка до свршетка. 12Открио сам да за њих ништа боље нема него да се радују и чине добро сав свој живот; 13да сви људи једу и пију, да уживају корист труда свога. И то је Божији дар. 14Сазнао сам да све што Бог чини остаје довека, да томе ништа не може да се дода и да од тога ништа не може да се одузме, да све што Бог чини јесте да би га се људи бојали.
15И све што је било, јесте и сада,
и све што ће тек да буде, већ је било,
а Бог тражи оно што је минуло.
16Још сам видео под капом небеском:
да на месту правде стоји неправедност
и на месту праведности стоји неправедност.
17Казао сам у свом срцу:
„Бог ће да суди
и праведнику и неправеднику,
јер постоји прикладно време,
за сваку ствар и дело свако.“
18Још сам казао у свом срцу у вези људи: „Бог их искушава, да увиде да су као стока, баш они сами.“ 19Јер, судбина људи и судбина стоке је једнака судбина: умиру и они, а умире и она. У свима је исти дах и човек није бољи од стоке. Да, јер све је пролазно. 20На исто место сви одлазе, јер су сви из прашине и сви се у прашину враћају. 21Ко зна одлази ли горе дух људи, а дух стоке одлази ли доле, у земљу?
22Схватио сам да за људе нема бољег него да се радују у свом послу, јер то им је дано. Елем, ко ће их вратити да виде како ће након њих бити?
Всему своё время
1Всему есть своё время,
и для каждого дела под небом есть свой час:
2время рождаться и время умирать;
время сажать и время искоренять;
3время убивать и время исцелять;
время разрушать и время строить;
4время плакать и время смеяться;
время скорбеть и время танцевать;
5время раскидывать камни и время их собирать;
время обнимать и время воздерживаться от объятий;
6время искать и время терять;
время хранить и время выбрасывать;
7время рвать и время сшивать;
время молчать и время говорить;
8время любить и время ненавидеть;
время для войны и время для мира.
9В чём польза работнику от труда его? 10Я видел бремя, которое Всевышний возложил на людей. 11Он создал всё прекрасным в своё время. Он также вложил осознание вечности в сердца людей, но они не могут3:11 Или: «Но Он также вложил неведение в сердца людей, чтобы они не могли…» постичь всего, что делает Всевышний, от начала до конца. 12Я понял, что нет ничего лучше для людей, чем быть счастливыми и делать добро, пока они живы. 13И если кто-то может есть, пить и находить удовольствие во всяком своём труде, то это дар Всевышнего. 14Я понял, что всё, что делает Всевышний, пребудет вовек: к этому нечего прибавить и нечего от этого отнять. Всевышний делает так, чтобы люди благоговели перед Ним.
15Всё, что есть и что будет, уже было прежде,
ведь Всевышний повторяет то, что прошло3:15 Или: «Всевышний призовёт прошлое к ответу»; или: «Всевышний возвратит прошлое»..
Несправедливость в мире
16И вот что я ещё видел под солнцем:
место суда,
а там царит беззаконие,
место праведности,
а там – несправедливость.
17И подумал я:
«Всевышний будет судить обоих –
праведника и злодея,
потому что назначено время всякому событию
и всякому делу».
18И ещё я подумал о людях: «Всевышний испытывает их, чтобы показать им, что они подобны животным. 19Одна участь у людей и животных: умирают и те, и другие. Одно у тех и у других дыхание, и нет у человека никаких преимуществ перед животными. Всё пустое. 20Всё возвращается на круги свои: всё пришло из праха, и в прах всё возвратится. 21Кто знает, поднимается ли дух человека вверх, и опускается ли дух животного вниз, в землю?»
22И увидел я, что нет ничего лучше для человека, чем наслаждаться своим трудом, потому что такова его доля. Ведь кто может показать ему то, что будет после него?
