Јов
1А Јов је одговорио овим речима:
2„Заиста, ја знам да је тако,
јер како да се човек оправда пред Богом?
3Ако би неко хтео да се спори са њим,
не би могао да му одговори једну од хиљаду.
4Он је мудрог срца и свемогућ,
па ко да му пркоси и остане читав?
5Он помера горе да оне то и не знају,
преврће их у јарости својој.
6Он потреса земљу из основа њених,
па стубови њени дрхте.
7Он заповеди сунцу и оно не сија,
над звездама печат ставља.
8Само он је тај што небеса разастире
и маршира по морским таласима.
9Он је начинио Медведа, Орион,
Влашиће и јужна сазвежђа.
10Он чини велике ствари,
неистраживо је мноштво чудеса његових.
11Гле! Поред мене он пролази, а ја га не видим.
Он пролази, а ја га не опажам.
12Види – он отима и ко да га спречи?
Ко ће да му каже: ’А шта то радиш?’
13Бог не одвраћа свој гнев,
под њим су прострти помоћници чудовишта Раве.
14А шта бих ја још могао да му узвратим?
Које речи да одаберем против њега?
15Чак и да сам невин, правдати се нећу,
судију ћу свога за милост да молим.
16Ако га зазовем и он ми се јави,
нећу веровати да је мом вапају поклонио пажњу.
17Јер он ме ломи у олуји,
без повода задаје ми многе ране.
18Не пушта ми да дођем до даха
јер ме је горким јадима налио.
19Ако је до силе, несумњиво он је силан;
али ако је до правде, ко ће да ме брани?
20Све и да се правдам,
моја ће ме уста прогласити кривим;
осудиће ме и да сам без мане.
21И да сам без мане, самог себе не познајем
и свој живот ја презирем.
22Све је то једно те исто. Зато кажем:
’И оног без мане и оног злога,
Бог ће да докрајчи.’
23Ако би бич ненадано убијао,
он би се ругао очају недужних.
24Земља је предана у руке зликовца,
а он затвара очи њеним судијама.
Јер, ако није он, ко је онда?
25Моји дани протрчаше брже него гласник брзи;
утекоше, добра не видеше;
26Склизнули су ко бродови трске,
сручили се попут лешинара на лешину.
27Ако бих казао: ’Заборављам жалопојку своју,
мењам израз свога лица и бићу весео’
28опет бих стрепео у свим својим јадима,
и знам да ти ме оправдао не би.
29Јер ако ћу бити крив,
зашто бих се узалуд трудио?
30Све да се и умијем снежном водом,
руке своје лужином да сперем;
31и тад би ме у глибаву јаму уронио
да сам гадан и одећи својој.
32Није он човек попут мене, па да му узвратим,
да заједно дођемо на суд.
33Међу нама нема посредника
што би руку своју положио на нас обојицу;
34ко би жезло Божије са мене склонио,
да ме ужас његов не ужасне!
35Тада бих говорио и не бих га се плашио.
Али, сада нисам такав.
