Јов
1А Јов је одговорио овим речима:
2„Заиста, ја знам да је тако,
јер како да се човек оправда пред Богом?
3Ако би неко хтео да се спори са њим,
не би могао да му одговори једну од хиљаду.
4Он је мудрог срца и свемогућ,
па ко да му пркоси и остане читав?
5Он помера горе да оне то и не знају,
преврће их у јарости својој.
6Он потреса земљу из основа њених,
па стубови њени дрхте.
7Он заповеди сунцу и оно не сија,
над звездама печат ставља.
8Само он је тај што небеса разастире
и маршира по морским таласима.
9Он је начинио Медведа, Орион,
Влашиће и јужна сазвежђа.
10Он чини велике ствари,
неистраживо је мноштво чудеса његових.
11Гле! Поред мене он пролази, а ја га не видим.
Он пролази, а ја га не опажам.
12Види – он отима и ко да га спречи?
Ко ће да му каже: ’А шта то радиш?’
13Бог не одвраћа свој гнев,
под њим су прострти помоћници чудовишта Раве.
14А шта бих ја још могао да му узвратим?
Које речи да одаберем против њега?
15Чак и да сам невин, правдати се нећу,
судију ћу свога за милост да молим.
16Ако га зазовем и он ми се јави,
нећу веровати да је мом вапају поклонио пажњу.
17Јер он ме ломи у олуји,
без повода задаје ми многе ране.
18Не пушта ми да дођем до даха
јер ме је горким јадима налио.
19Ако је до силе, несумњиво он је силан;
али ако је до правде, ко ће да ме брани?
20Све и да се правдам,
моја ће ме уста прогласити кривим;
осудиће ме и да сам без мане.
21И да сам без мане, самог себе не познајем
и свој живот ја презирем.
22Све је то једно те исто. Зато кажем:
’И оног без мане и оног злога,
Бог ће да докрајчи.’
23Ако би бич ненадано убијао,
он би се ругао очају недужних.
24Земља је предана у руке зликовца,
а он затвара очи њеним судијама.
Јер, ако није он, ко је онда?
25Моји дани протрчаше брже него гласник брзи;
утекоше, добра не видеше;
26Склизнули су ко бродови трске,
сручили се попут лешинара на лешину.
27Ако бих казао: ’Заборављам жалопојку своју,
мењам израз свога лица и бићу весео’
28опет бих стрепео у свим својим јадима,
и знам да ти ме оправдао не би.
29Јер ако ћу бити крив,
зашто бих се узалуд трудио?
30Све да се и умијем снежном водом,
руке своје лужином да сперем;
31и тад би ме у глибаву јаму уронио
да сам гадан и одећи својој.
32Није он човек попут мене, па да му узвратим,
да заједно дођемо на суд.
33Међу нама нема посредника
што би руку своју положио на нас обојицу;
34ко би жезло Божије са мене склонио,
да ме ужас његов не ужасне!
35Тада бих говорио и не бих га се плашио.
Али, сада нисам такав.
1Then Job answered and said, 2I know it is so of a truth: but how should man be just with God?9.2 with God: or, before God? 3If he will contend with him, he cannot answer him one of a thousand. 4He is wise in heart, and mighty in strength: who hath hardened himself against him, and hath prospered? 5Which removeth the mountains, and they know not: which overturneth them in his anger. 6Which shaketh the earth out of her place, and the pillars thereof tremble. 7Which commandeth the sun, and it riseth not; and sealeth up the stars. 8Which alone spreadeth out the heavens, and treadeth upon the waves of the sea.9.8 waves: Heb. heights 9Which maketh Arcturus, Orion, and Pleiades, and the chambers of the south.9.9 Arcturus…: Heb. Ash, Cesil, and Cimah 10Which doeth great things past finding out; yea, and wonders without number. 11Lo, he goeth by me, and I see him not: he passeth on also, but I perceive him not. 12Behold, he taketh away, who can hinder him? who will say unto him, What doest thou?9.12 hinder…: Heb. turn him away? 13If God will not withdraw his anger, the proud helpers do stoop under him.9.13 proud…: Heb. helpers of pride, or, strength
14How much less shall I answer him, and choose out my words to reason with him? 15Whom, though I were righteous, yet would I not answer, but I would make supplication to my judge. 16If I had called, and he had answered me; yet would I not believe that he had hearkened unto my voice. 17For he breaketh me with a tempest, and multiplieth my wounds without cause. 18He will not suffer me to take my breath, but filleth me with bitterness. 19If I speak of strength, lo, he is strong: and if of judgment, who shall set me a time to plead? 20If I justify myself, mine own mouth shall condemn me: if I say, I am perfect, it shall also prove me perverse. 21Though I were perfect, yet would I not know my soul: I would despise my life.
22This is one thing, therefore I said it, He destroyeth the perfect and the wicked. 23If the scourge slay suddenly, he will laugh at the trial of the innocent. 24The earth is given into the hand of the wicked: he covereth the faces of the judges thereof; if not, where, and who is he?
25Now my days are swifter than a post: they flee away, they see no good. 26They are passed away as the swift ships: as the eagle that hasteth to the prey.9.26 swift…: or, ships of Ebeh: Heb. ships of desire 27If I say, I will forget my complaint, I will leave off my heaviness, and comfort myself: 28I am afraid of all my sorrows, I know that thou wilt not hold me innocent. 29If I be wicked, why then labour I in vain? 30If I wash myself with snow water, and make my hands never so clean; 31Yet shalt thou plunge me in the ditch, and mine own clothes shall abhor me.9.31 abhor…: or, make me to be abhorred 32For he is not a man, as I am, that I should answer him, and we should come together in judgment. 33Neither is there any daysman betwixt us, that might lay his hand upon us both.9.33 any…: Heb. one that should argue9.33 daysman: or, umpire 34Let him take his rod away from me, and let not his fear terrify me: 35Then would I speak, and not fear him; but it is not so with me.9.35 it is…: Heb. I am not so with myself
