1Хајде, позивај! Ко ће ти се одазвати?
Коме од светих ћеш да се окренеш?
2Безумника убија безумље,
а лаковерног сатире завист.
3Лично сам видео безумника како се одомаћује
и одмах сам проклео његово газдинство.
4Јер, деца су му далеко од сигурности,
гину на вратима, а нема ко да их избави.
5Летину његову једе ко је гладан,
купи је чак и испод трња,
док жедан вреба на њихово благо.
6Јер штета не излази из прашине
и из земље не ниче невоља;
7већ се човек рађа за невољу
ко што у вис врцају варнице.
8Али ја бих да Бога тражим
и Богу свој случај да изнесем;
9њему, што велике ствари чини,
неистраживо мноштво чудеса његових;
10њему, који даје кишу земљи
и који шаље воду пољима;
11њему, који понижене на висину ставља
и жалосне на сигурно диже;
12њему, који мрси науме лукавих
и не даје да им руке с успехом послују.
13Бог надмудрује мудре њиховим лукавством,
суновраћује савет препредених
14који усред дана помрчину срећу
и у подне пипају ко ноћу.
15Да, Бог спасава од мача из њихових уста
и сиромаха из руку јакога!
16Тад убоги задобија наду,
а неправда затвара уста своја.
17О, како је благословен човек кога Бог прекорева!
Зато не презири опомену Свемоћнога.
18Јер он и рани и завије;
он удара, али руке његове лече.
19Од шест ће те невоља спасти,
а и у седмој зло те се неће дотаћи.
20У глади ће те спасти, од смрти
и од снаге мача у рату.
21Сакривен ћеш бити од шибе језика
и нећеш стрепети од пропасти кад стигне.
22Смејаћеш се разарању и глади
и нећеш стрепети од земаљских звери,
23јер ћеш бити у савезу с камењем по пољу
и земаљске ће звери бити у миру са тобом.
24Видећеш да си сигуран у шатору своме,
обилазићеш имање своје и ништа му зафалити неће.
25Видећеш да ће ти деца бити бројна,
да је твојих наследника као траве по земљи.
26Једар ћеш отићи у гроб,
као што се у право време сакупља сноп жита.
27Ето, то смо проучили. То је тако.
А ти си чуо, па примени то на себе!“
