1Господ још рече Јову:
2„Као мушко опаши слабине своје,
да те ја питам, а ти да ми одговараш.
3Зар би ти да праведност моју обезвредиш?
Прогласио би мене кривим
да би себе прогласио правим?
4Имаш ли ти руку ко што је Божија?
Глас твој да ли као његов грми?
5Хајде, величанством и угледом украси се,
у част и славу обуци се!
6Излиј поплаву срџбе своје!
Сваког гордог погледај и сруши га.
7Погледај све горде, па их понизи;
на лицу места изгази зле.
8Заједно их у прашину затрпај,
преко лица покров у гробници свежи.
9Тада ћу ти ја признати
да десница твоја може да те спасе.
10А гле, чудовиште бехемота40,10 Ово је множина јеврејске именице животиња, чиме се највероватније указује на несвакидашњу величину овог бића.
које сам са тобом заједно створио!
Он попут вола пасе,
11а види му снаге у бедрима његовим!
Сила му је у трбушним мишићима.
12Реп укрути као кедар,
бедрене му жиле преплетене.
13Кости су му ко цеви бронзане,
а удови ко металне цеви.
14Он је прво дело Божијег стварања,
Саздатељ му његов са мачем прилази.
15Њему брда храну дају,
тамо где се играју звери пољске.
16Испод лотоса он лежи,
крије се у трски и мочвари.
17Лотоси га заклањају сенком,
окружен је поточним врбама.
18Гле, подивља ли река, њега то не страши;
нема страха ни кад Јордан јурне му у уста.
19Може ли га ико зграбити док гледа?
Може ли му ико њушку пробости кукама?
20Зар ћеш левијатана удицом да извучеш
и конопцем језик да му свежеш?
21Хоћеш ли му уже кроз нос да провучеш
и чељуст му куком да прободеш?
22Хоће ли те преклињати много
и умилне причати ти речи?
23Зар ће савез с тобом да начини?
Држаћеш га довека ко роба?
24Играћеш се са њим ко са птицом,
повоцем свезати за своје девојке?
25Зар ће се ортаци цењкати за њега,
на комаде поделити трговцима?
26Хоћеш ли му кожу избости оствама
и главу харпуном?
27Ако руке на њега положиш –
сећаћеш се тога боја,
ал’ га више поновити нећеш!
28Али, улудо је надати се томе!
Зар човек не пада само када га угледа?
1El Señor dijo también a Job:
2«¿Corregirá al Todopoderoso quien contra él contiende?
¡Que le responda a Dios quien se atreve a acusarlo!»
3Entonces Job le respondió:
4«¿Qué puedo responderte, si soy tan indigno?
¡Me tapo la boca con la mano!
5Hablé una vez, y no voy a responder;
hablé otra vez, y no voy a insistir».
6El Señor respondió a Job desde la tempestad. Le dijo:
7«Prepárate a hacerme frente.
Yo te preguntaré, y tú me responderás.
8»¿Vas acaso a invalidar mi justicia?
¿Me harás quedar mal para que tú quedes bien?
9¿Tienes acaso un brazo como el mío?
¿Puede tu voz tronar como la mía?
10Si es así, cúbrete de gloria y esplendor;
revístete de honra y majestad.
11Da rienda suelta a la furia de tu ira;
mira a los orgullosos, y humíllalos;
12mira a los soberbios, y somételos;
aplasta a los malvados donde se hallen.
13Entiérralos a todos en el polvo;
amortaja sus rostros en la fosa.
14Yo, por mi parte, reconoceré
que en tu mano derecha está la salvación.
15»Mira a Behemot,40:15 Behemot. Posiblemente se trata del hipopótamo o del elefante. criatura mía igual que tú,
que se alimenta de hierba, como los bueyes.
16¡Cuánta fuerza hay en sus lomos!
¡Su poder está en los músculos de su vientre!
17Su rabo se mece como un cedro;
los tendones de sus muslos se entrelazan.
18Sus huesos son como barras de bronce;
sus piernas parecen barrotes de hierro.
19Entre mis obras ocupa el primer lugar,
solo yo, su Hacedor, puedo acercarme a él con la espada.
20Los montes le brindan sus frutos;
allí juguetean todos los animales salvajes.
21Debajo de los cañaverales se tiende a descansar;
se oculta entre los juncos del pantano.
22Los lotos le brindan su sombra;
los álamos junto al río lo envuelven.
23No se alarma si brama el río;
vive tranquilo aunque el Jordán le llegue al hocico.
24¿Quién ante sus ojos se atreve a capturarlo?
¿Quién puede atraparlo y perforarle la nariz?
