1Стварно, и моје срце због тога туче,
отима се у грудима!
2Слушајте! Почујте тутњаву гласа његовога,
проламање што излази из уста његових.
3Испод свих небеса он га пушта,
и муњу своју до крајева земље.
4За њом громови туку
гласом славе његове,
а када се огласе тутњавом својом
не враћа се више муња.
5То Бог чудесно грми гласом својим
и велике, нама несхватљиве ствари чини!
6Елем, он снегу каже: ’На земљу падни!’
и обилној киши: ’Пљушти!’
7Тиме свачију руку спутава у раду,
да би сваки човек знао за дело његово.
8Тада звери иду у брлоге своје,
почивају у својим јазбинама.
9Олуја се сручи из одаје своје
и северци доносе зиму.
10Дах Божији лед доноси
и широке воде леди.
11Облаке тмурне је влагом напунио
и севне муњом по облаку;
12и они онда круже,
ваљају се како их он води;
да ураде што им је заповедио
по лицу света и земље.
13А он то чини било као прекор
или као милосрђе на добро земље.
14О, Јове, послушај ово!
Стани па размотри чудеса Божија.
15Знаш ли како их је Бог послагао,
како заблешти муњом облака свога?
16Знаш ли како облаци висе
и чудеса оног што је савршен у знању?
17Ти, чије су хаљине вруће
док је земља мирна због јужног ветра;
18хоћеш ли са њим да развлачиш облаке,
тврде као изливено огледало?
19Хајде нам кажи шта да му кажемо!
Због таме свој случај не можемо да изнесемо.
20Да му јавимо да бих ја да проговорим?
Зар би било ко говорио да би прождран био!
21Сјајно светло на небу људи сада не могу да виде,
али ветар хуји и развејава облаке.
22Са севера стиже златни сјај
и око Бога је слава величанства!
23Свемоћнога не можемо наћи.
Узвишен је у сили,
али у правди и великој праведности својој
он не тлачи.
24Зато га се боје људи:
он не мари за мудре у срцу.“
1“At this my heart pounds
and leaps from its place.
2Listen! Listen to the roar of his voice,
to the rumbling that comes from his mouth.
3He unleashes his lightning beneath the whole heaven
and sends it to the ends of the earth.
4After that comes the sound of his roar;
he thunders with his majestic voice.
When his voice resounds,
he holds nothing back.
5God’s voice thunders in marvelous ways;
he does great things beyond our understanding.
6He says to the snow, ‘Fall on the earth,’
and to the rain shower, ‘Be a mighty downpour.’
7So that everyone he has made may know his work,
he stops all people from their labor.37:7 Or work, / he fills all people with fear by his power
8The animals take cover;
they remain in their dens.
9The tempest comes out from its chamber,
the cold from the driving winds.
10The breath of God produces ice,
and the broad waters become frozen.
11He loads the clouds with moisture;
he scatters his lightning through them.
12At his direction they swirl around
over the face of the whole earth
to do whatever he commands them.
13He brings the clouds to punish people,
or to water his earth and show his love.
14“Listen to this, Job;
stop and consider God’s wonders.
15Do you know how God controls the clouds
and makes his lightning flash?
16Do you know how the clouds hang poised,
those wonders of him who has perfect knowledge?
17You who swelter in your clothes
when the land lies hushed under the south wind,
18can you join him in spreading out the skies,
hard as a mirror of cast bronze?
19“Tell us what we should say to him;
we cannot draw up our case because of our darkness.
20Should he be told that I want to speak?
Would anyone ask to be swallowed up?
21Now no one can look at the sun,
bright as it is in the skies
after the wind has swept them clean.
22Out of the north he comes in golden splendor;
God comes in awesome majesty.
23The Almighty is beyond our reach and exalted in power;
in his justice and great righteousness, he does not oppress.
24Therefore, people revere him,
for does he not have regard for all the wise in heart?37:24 Or for he does not have regard for any who think they are wise.”
