1И још је казао Елијуј:
2„Мислиш ли да је исправно то што си рекао:
’Праведан сам ја пред Богом’?
3Да, рекао си: ’Какву ти35,3 Јов пита Бога. корист имаш?
Шта ми вреди то што не грешим?’
4Ево ја, ја ћу да одговорим и теби
и твојим пријатељима што су са тобом.
5У небеса гледај и видећеш;
посматрај облаке, како су само виши од тебе!
6Ако си грешио, шта си њему учинио?
Ако је твојих преступа много,
јеси ли њему урадио нешто?
7Ако си праведан, јеси ли му нешто дао?
Да није примио нешто из твоје руке?
8Поквареност твоја шкоди оном попут тебе,
а праведност твоја користи потомку човека.
9Због силнога тлачења вапе људи,
преклињу за помоћ због руке силника.
10И нико не пита: ’А где је Бог, Саздатељ мој,
који у ноћи песме даје;
11који нас поучава више него земаљске звери
и мудрим нас чини више него небеске птице?’35,11 У духу Јов 12,7-8 овај стих може да се преведе и као: који нас поучава кроз земаљске звери и чини мудрим кроз небеске птице.
12Онда они запомажу, а он се не одазива
због поноса злобника.
13Бог зацело таштину не слуша,
Свемоћни и не гледа на њу.
14А колико тек кад кажеш
како га не видиш,
како је твој случај пред њим,
како њега ишчекујеш;
15како гнев његов не кажњава
и како за грех и не мари!
16Елем, узалудно Јов уста отвара
и гомила безначајне речи.“
