1Елијуј је наставио своје казивање:
2„Ви мудри, послушајте речи моје;
ви учени, обратите пажњу!
3Јер, беседе се ухом пропитују,
ко што непцем пробају се јела.
4Шта је право, сами разлучимо,
међу собом препознајмо добро.
5Ето, Јов је рекао: ’Праведан сам,
а Бог ми је ускратио моју правду!
6Зар бих о својој правди лагао?
На смрт сам прободен,
а згрешио нисам.’
7Попут Јова има ли човека,
што поругу пије као да је вода;
8који иде за друштвом злотвора,
пријатељује с покварењацима?
9Јер је казао: ’Никаква је корист за човека
да Богу угађа!’
10Зато ме чујте, људи разумног срца:
далеко била од Бога поквареност
и неправедност од Свемоћног!
11Јер по делу он човеку враћа,
човеку узвраћа по путу његовом.
12Бог заиста не ради злобно
и Свемоћни не изврће правду.
13Ко је њему поверио земљу?
Ко ли га је поставио над читавим светом?
14Када би се срцем томе посветио,
па свој дух и дах свој себи задржао,
15свако би тело нестало,
човечанство цело у прах би се вратило.
16Саслушај ме ако разум имаш,
почуј добро речи моје.
17Хоће ли да влада онај који правду мрзи?
Зар ћеш кривим да прогласиш свемогућег Праведника?
18Па он цару каже: ’Ништаријо’,
и племићу: ’Зликовче!’
19Он пристрасан није према главарима
и не повлађује богатом пред сиротим,
јер његових руку сви су они дело.
20Усред ноћи у трену умиру,
скончавају људи потрешени,
моћник нестаје без ичије руке.
21Јер очи његове пут човеков прате,
сваки корак његов он посматра.
22Нема мрака, нема помрчине
злотвора да скрије.
23Јер Бог не одлаже време
кад му човек на суд дође.
24Без истраге моћнике обара,
на њихово место он друге поставља.
25Јер дела њихова њему су знана,
преко ноћи он их одбацује,
сатрвени буду.
26Потире их због њихове злобе,
тамо где и други виде,
27јер су се од њега окренули,
јер нису марили за све његове путеве;
28јер је због њих до њега дошао вапај сиромаха
и плач убогих он је чуо.
29А када он умири, ко да узнемири?
Кад лице сакрије, ко ће да га нађе?
А тако бива и за народ и за човека,
30да безбожник не завлада
и народу не постави замке.
31Зар сме неко Богу да каже:
’Трпео сам, ал’ грешити више нећу.
32Поучи ме оном што не видим;
ако ли сам чинио неправду, више нећу.’
33Хоће ли ти по твоме узвратити
јер ти ово одбијаш?
Али ти бираш, а не ја,
па сада говори оно што знаш.
34Разумни људи ће ми рећи,
а и човек мудар што ме слуша:
35’Немудро збори Јов!
Без поуке су његове речи!’
36О, да би довека Јов кушан био
кад већ одговара као један од покварењака!
37Јер је греху своме и преступ додао,
међу нама он пљеска рукама
и речима многим обасипа Бога.“
