Књига о Јову 3 – NSP & NIV

New Serbian Translation

Књига о Јову 3:1-26

Јовова жалопојка

1Онда је Јов проговорио проклињући дан свог рођења. 2Рекао је:

3„Нек нестане дана у коме сам рођен

и ноћи када је речено: ’Зачело се мушко!’

4У таму нека се окрене тај дан.

Не марио Бог одозго за њега

и светлост га никада не обасјала.

5Зграбили га ноћ и тама најгушћа,

облак га прекрио

и све га помрчине дневне престравиле!

6Нек ноћ ону тама прогута,

нек не буде придодана данима годишњим,

нек не буде убројана месецима!

7Ево, ноћ та јалова нек буде,

повик среће не ушао у њу!

8Проклели је они који дан проклињу,

што су вољни левијатана да буде.

9Нека згасну звезде свитања њенога,

чекајући зору нека је не дочека,

не видела поглед праскозорја;

10јер ми није затворила врата од мајчиног крила

и сакрила није муку од очију мојих.

11Зашто нисам умро у утроби

и скончао из стомака кад сам изашао?!

12Зашто су ме прихватила колена

и зашто груди које сам сисао?

13Јер ја бих сада спокојно лежао,

спавао бих и у миру био

14с царевима и земаљским саветницима,

са онима што су себи обновили развалине;

15с кнезовима што имају злата,

што су сребром куће своје испунили.

16Или зашто нисам био мртворођенче замотано,

или попут дојенчади, што светла видела нису?!

17Тамо злобници престају са злобом,

тамо почивају изнурени.

18Затвореници су заједно спокојни

и не чују повик тлачитељев.

19Тамо су и велики и мали,

а роб се ослободио господара свога.

20Зашто се страдалнику даје светло

и живот људима огорчене душе;

21онима што за смрти жуде, а ње нема,

и траже је више него благо закопано;

22онима који се безмерно радују и ликују

јер су гроб пронашли;

23човеку чији је пут сакривен

и кога је Бог одасвуд заградио?

24Моме јелу претходи јечање моје

и мој се вапај ко вода излива.

25Јер ме снађе чег’ сам се бојао,

сустигло ме од чег’ сам стрепео!

26Немам мира, немам олакшања,

немам почивања, мука ме сустиже.“

New International Version

Job 3:1-26

Job Speaks

1After this, Job opened his mouth and cursed the day of his birth. 2He said:

3“May the day of my birth perish,

and the night that said, ‘A boy is conceived!’

4That day—may it turn to darkness;

may God above not care about it;

may no light shine on it.

5May gloom and utter darkness claim it once more;

may a cloud settle over it;

may blackness overwhelm it.

6That night—may thick darkness seize it;

may it not be included among the days of the year

nor be entered in any of the months.

7May that night be barren;

may no shout of joy be heard in it.

8May those who curse days3:8 Or curse the sea curse that day,

those who are ready to rouse Leviathan.

9May its morning stars become dark;

may it wait for daylight in vain

and not see the first rays of dawn,

10for it did not shut the doors of the womb on me

to hide trouble from my eyes.

11“Why did I not perish at birth,

and die as I came from the womb?

12Why were there knees to receive me

and breasts that I might be nursed?

13For now I would be lying down in peace;

I would be asleep and at rest

14with kings and rulers of the earth,

who built for themselves places now lying in ruins,

15with princes who had gold,

who filled their houses with silver.

16Or why was I not hidden away in the ground like a stillborn child,

like an infant who never saw the light of day?

17There the wicked cease from turmoil,

and there the weary are at rest.

18Captives also enjoy their ease;

they no longer hear the slave driver’s shout.

19The small and the great are there,

and the slaves are freed from their owners.

20“Why is light given to those in misery,

and life to the bitter of soul,

21to those who long for death that does not come,

who search for it more than for hidden treasure,

22who are filled with gladness

and rejoice when they reach the grave?

23Why is life given to a man

whose way is hidden,

whom God has hedged in?

24For sighing has become my daily food;

my groans pour out like water.

25What I feared has come upon me;

what I dreaded has happened to me.

26I have no peace, no quietness;

I have no rest, but only turmoil.”