Јовова последња одбрана
1А Јов је наставио своје казивање овим речима:
2„О, када би ми било као који месец раније,
као у данима када ме је Бог чувао;
3када ми је светлила његова светиљка над главом мојом,
по његовом светлу кад сам мраком ишао;
4баш какав сам био у својим једрим данима,
када сам у шатору своме с Богом близак био;
5онда кад је Свемоћни са мном био
и деца моја око мене!
6Тад сам ноге у маслу прао
и потоке уља цедио ми камен!
7А када бих изашао на градска врата и на трг,
ставио бих столицу своју;
8младићи би ме видели, па би се повукли,
а старци би устајали и стајали;
9главари би причу прекидали,
своја уста руком затварали;
10утихнуо би глас владара,
језик им се за непце лепио.
11Блаженим ме звало ухо што ме је слушало,
хвалило ме око што ме је гледало;
12јер сам избављао убогога што ко бедник вапи,
сиротога без помоћи.
13Страдалников благослов био је на мени,
а срцу сам удовице доносио песму.
14Праведност бих узимао, она ме је одевала;
правда ми је моја била ко одећа и ко турбан.
15Слепоме сам очи био,
хромоме сам ноге био.
16Отац сам био убогима,
незнанца сам на суду бранио.
17Ломио сам вилице злотвору,
из уста му жртву отимао.
18А причао сам: ’У своме ћу гнезду да преминем,
умножићу дане попут песка.
19Мој је корен досезао воду,
гране су моје преко ноћи росне;
20Моја је слава у мени свежа,
у руци је мојој увек млад лук.’
21Чекали су људи да ме чују,
ћутали би да чују мој савет.
22После моје речи нису узвраћали,
по њима би мој говор капао.
23Ко на кишу чекали би на ме,
уста своја отварали као да сам дажд пролећни.
24Веровали не би кад бих им се насмејао
и ведрину мог лица нису потамнили.
25Пут сам им бирао, попут кнеза сам седео;
био сам као цар међу четама,
као онај што жалосне теши.
1Moreover Job continued his parable, and said,29.1 continued: Heb. added to take up 2Oh that I were as in months past, as in the days when God preserved me; 3When his candle shined upon my head, and when by his light I walked through darkness;29.3 candle: or, lamp 4As I was in the days of my youth, when the secret of God was upon my tabernacle; 5When the Almighty was yet with me, when my children were about me; 6When I washed my steps with butter, and the rock poured me out rivers of oil;29.6 me: Heb. with me
7When I went out to the gate through the city, when I prepared my seat in the street! 8The young men saw me, and hid themselves: and the aged arose, and stood up. 9The princes refrained talking, and laid their hand on their mouth. 10The nobles held their peace, and their tongue cleaved to the roof of their mouth.29.10 The nobles…: Heb. The voice of the nobles was hid 11When the ear heard me, then it blessed me; and when the eye saw me, it gave witness to me: 12Because I delivered the poor that cried, and the fatherless, and him that had none to help him. 13The blessing of him that was ready to perish came upon me: and I caused the widow’s heart to sing for joy. 14I put on righteousness, and it clothed me: my judgment was as a robe and a diadem. 15I was eyes to the blind, and feet was I to the lame. 16I was a father to the poor: and the cause which I knew not I searched out. 17And I brake the jaws of the wicked, and plucked the spoil out of his teeth.29.17 the jaws: Heb. the jawteeth, or, the grinders29.17 plucked: Heb. cast
18Then I said, I shall die in my nest, and I shall multiply my days as the sand. 19My root was spread out by the waters, and the dew lay all night upon my branch.29.19 spread…: Heb. opened 20My glory was fresh in me, and my bow was renewed in my hand.29.20 fresh: Heb. new29.20 renewed: Heb. changed 21Unto me men gave ear, and waited, and kept silence at my counsel. 22After my words they spake not again; and my speech dropped upon them. 23And they waited for me as for the rain; and they opened their mouth wide as for the latter rain. 24If I laughed on them, they believed it not; and the light of my countenance they cast not down. 25I chose out their way, and sat chief, and dwelt as a king in the army, as one that comforteth the mourners.
