Јов
1А Јов је одговорио овим речима:
2„Још и данас је јетка моја жалопојка
и с муком се борим да не бих јечао.
3О, када бих знао где ћу да га нађем,
дошао бих до његовог места!
4Пред њим бих изложио свој случај,
доказима уста своја напунио.
5Да ми је да знам којим би ми речима одговорио;
да ми је да разумем шта би ми рекао.
6Да ли би се силом великом парничио са мном?
Не би, него би се заузео за ме.
7Онде би се праведник са њим расправио,
мој би ме судија заувек избавио.
8Гле, одем ли напред, њега нема;
ни позади њега не опажам.
9Не видим га ни на лево, тамо где делује;
не видим га ни на десно, када се окрене.
10Али он зна пут којим идем;
претапа ме да чист будем попут злата.
11По његовој стопи мој је корак ишао,
његовог сам се пута држао и нисам скретао.
12Заповест његових усана нисам напустио,
чувао сам речи његове више него хлеб насушни.
13Али он је једини и ко ће да га мења!
Шта год да пожели, он тако и чини.
14Науме ће своје, мени намењене, извршити,
а у њему још је таквог много чега.
15Зато сам преплашен од њега;
кад размишљам, јежим се од њега!
16Елем, Бог је моје срце смалаксао,
Свемоћни ме је престравио;
17ипак нисам био сатрт мраком,
нити ми је густа тама заклонила лице.
