1Поново је дошао дан када су синови Божији дошли и стали пред Господа, а међу њих је дошао и Сатана и стао пред Господа. 2И Господ рече Сатани: „Одакле долазиш?“
Сатана одговори Господу речима: „Пролазио сам земљом и обилазио је.“
3Господ рече Сатани: „А јеси ли уочио Јова, слугу мога, јер на земљи нема човека који је попут њега без мане, праведан, богобојазан и који се клони зла? И још се држи своје честитости, премда си ме навео против њега да га безразложно ојадим!“
4А Сатана одговори Господу речима: „Кожу за кожу, све што има даће човек за свој живот! 5Али пружи руку своју и такни му кост и месо – неће ли те у лице проклети!“
6Господ је узвратио Сатани: „Добро, ево ти га у руке твоје, али му ипак живот сачувај.“
7Сатана је тада отишао из Господње присутности и од табана до темена ударио Јова одвратним чиревима. 8Он је узео парче црепа и њиме се чешао док је седео у пепелу.
9Тада му је жена рекла: „Ти ли се још држиш своје честитости? Прокуни Бога, па умри!“
10А он јој узврати: „Брбљаш ко да ума немаш! Прихватамо добро од Бога, а зло да не прихватамо?“
И у свему овоме Јов није сагрешио својим уснама.
11Елем, тројица Јовових пријатеља су чули за ово зло које га је снашло, па је сваки од њих стигао из свог места: Елифас из Темана, Вилдад из Суша и Софар из Намата. Нашли су се по договору и заједно дошли да жале са њим и теше га. 12Опазили су га издалека, али га нису препознали. Онда су закукали и заридали, а сваки је поцепао своју одећу. Посипали су се по својим главама прашином бацајући је у вис. 13Седам дана и седам ноћи су седели са њим. Ни речи му нису рекли, јер су видели да је његова патња била огромна.
