Књига о Јову 19 – NSP & NTLR

New Serbian Translation

Књига о Јову 19:1-29

Јов

1А Јов је одговорио овим речима:

2„Докле ћете да кињите душу моју

и речима ме ломите?!

3Па већ сте ме десет пута понизили!

Не стидите ли се што ми тако пакостите?

4Све и да сам стварно погрешио,

моја грешка је само моја.

5Ако бисте стварно да се нада мном уздижете

и да ме убеђујете у ругло моје,

6знајте онда да ме је Бог ојадио,

својом ме је мрежом обмотао.

7Ето, ја вичем: ’Насиље!’, а услишен нисам;

ја за помоћ запомажем, али правде нема.

8Мој пут он је заградио, не могу да прођем;

стазе моје он је замрачио.

9Част је моју свукао са мене,

скинуо ми круну с главе моје.

10Са свих страна сваљује ме да нестанем,

изваљује као дрво наду моју.

11Ужарио се гнев његов на мене,

па ме сматра душманином својим.

12Сложно марширају његове чете,

ено, наспрам мене насип подижу;

око мог шатора логор дижу.

13Далеко од мене он је одвео браћу моју,

а моји знанци су ми сада ко потпуни странци.

14Мојих рођака више нема,

заборавили су ме познаници моји.

15Гости мога дома и слушкиње моје гледају ме ко туђинца,

за њихове очи ја сам придошлица.

16Слугу свога ја дозивам, ал’ ми се не јавља,

устима га својим преклињем за помоћ.

17Жена ми се гади од задаха мога,

одуран сам и родбини својој.

18Чак ме и дечаци презиру,

ругају ми се кад бих да устанем.

19Гаде ме се сви пријатељи блиски,

они које сам волео, сад су против мене.

20Кожа ми се слепила за кости,

зуби су ми поиспадали.

21Смилујте ми се! Смилујте ми се,

о, пријатељи моји,

јер је рука Божија ударила на ме!

22Па зашто ме попут Бога прогоните,

меса мога зар нисте сити?19,22 Идиом јести нечије месо према арамејском, арапском и акадском значи оптуживати (Дан 3,8), па овај део стиха може да се преведе и као: нисте ли ме довољно оптужили?

23О, када би се речи моје записале!

О, када би се у књигу утиснуле;

24гвозденим пером и оловом

заувек у камен урезале!

25Али ја знам да Откупитељ мој живи,

да ће на крају он стати над прахом!

26Нека и пукне ова моја кожа,

гледаћу Бога из тела свога;

27њега ћу ја лично гледати,

очима својим, а не ко туђинац.

А нутрина моја у мени малакше.

28А ви би требало да кажете: ’Зашто га прогонимо?’,

јер налазите да је у мени корен ове ствари.

29Од мача страхујте,

јер гнев доноси одмазду мача,

да бисте знали –

суд постоји.“

Nouă Traducere În Limba Română

Iov 19:1-29

Răspunsul lui Iov

1Iov a răspuns și a zis:

2„Până când îmi veți chinui sufletul

și mă veți zdrobi cu vorbe?

3De zece ori3 Sau: de multe ori. m‑ați batjocorit.

Nu v‑a fost rușine să mă insultați.

4Dacă într-adevăr am greșit,

greșeala mea rămâne cu mine peste noapte.

5Dacă într-adevăr vă înălțați împotriva mea

și folosiți rușinea mea drept dovadă împotriva mea,

6să știți atunci că Dumnezeu a greșit față de mine

și m‑a înconjurat cu lațul Lui.

7Iată, strig: «Violență!», dar nu mi se răspunde;

strig după ajutor, dar nu este dreptate.

8El mi‑a tăiat calea și nu mai pot trece,

El mi‑a învăluit cărările în întuneric.

9M‑a dezbrăcat de gloria mea

și mi‑a smuls coroana de pe cap.

10Mă dărâmă de jur împrejur și sunt dus;

îmi smulge speranța ca pe un copac.

11Mânia Lui s‑a aprins împotriva mea;

mă consideră unul dintre vrăjmașii Săi.

12Oștile Lui pornesc în forță,

au ridicat o rampă de asalt în drumul lor către mine,

și‑au așezat tabăra în jurul cortului meu.

13Mi‑a îndepărtat frații de mine,

cunoscuții mei s‑au înstrăinat de mine.

14Rudele mele m‑au părăsit,

și prietenii m‑au uitat.

15Sunt un străin pentru oaspeții și roabele15 Vezi 31:13. mele;

în ochii lor sunt un necunoscut.

16Îmi chem slujitorul, dar el nu‑mi răspunde,

deși caut bunăvoința lui cu gura mea.

17Suflarea mea stârnește repulsie soției mele,

și sunt dezgustător pentru fiii mamei mele.17 Lit.: fiii pântecului meu.

18Chiar și copiii mă resping;

când mă ridic, ei vorbesc împotriva mea.

19Toți prietenii mei apropiați mă disprețuiesc;

cei pe care‑i iubesc s‑au întors împotriva mea.

20Mi se lipesc oasele de carne;

n‑am rămas decât cu pielea dinților mei.

21Arătați bunăvoință față de mine, prietenii mei, arătați bunăvoință față de mine,

pentru că m‑a lovit mâna lui Dumnezeu!

22De ce mă urmăriți ca Dumnezeu

și nu vă mulțumiți cu carnea mea?

23O, aș vrea să‑mi fie scrise cuvintele,

să fie scrise pe un sul,

24să fie săpate în stâncă pentru totdeauna,

cu o daltă de fier și cu plumb!

25Dar eu știu că Răscumpărătorul25 Sau: Apărătorul. meu este viu

și că, la urmă, va sta pe țărână.

26Chiar după ce pielea mi‑a fost nimicită,

în trup fiind26 Sau: despărțit de trupul meu., Îl voi vedea pe Dumnezeu.

27Îl voi vedea de partea mea,

Îl voi vedea cu ochii mei, și nu‑mi va mai fi un străin27 Sau: Îl voi vedea eu însumi, / ochii mei Îl vor vedea, și nu ai altuia.!

Mi se mistuie rărunchii înăuntrul meu.25-27 Sau: pe pământ, 26chiar dacă pielea îmi va fi nimicită. / Să‑L văd pe Dumnezeu, în trup fiind, / să‑L văd de partea mea, 27 să‑l văd cu ochii mei, să nu‑mi mai fie un străin. De dorul acesta mă mistui înăuntrul meu.

28Veți spune atunci: «De ce îl urmăream?»

Și astfel rădăcina adevărului va fi găsită în mine.

29Temeți‑vă de sabie,

căci mânia aduce pedeapsa sabiei,

ca să știți că există o judecată.“