Књига о Јову 19 – New Serbian Translation NSP

New Serbian Translation

Књига о Јову 19:1-29

Јов

1А Јов је одговорио овим речима:

2„Докле ћете да кињите душу моју

и речима ме ломите?!

3Па већ сте ме десет пута понизили!

Не стидите ли се што ми тако пакостите?

4Све и да сам стварно погрешио,

моја грешка је само моја.

5Ако бисте стварно да се нада мном уздижете

и да ме убеђујете у ругло моје,

6знајте онда да ме је Бог ојадио,

својом ме је мрежом обмотао.

7Ето, ја вичем: ’Насиље!’, а услишен нисам;

ја за помоћ запомажем, али правде нема.

8Мој пут он је заградио, не могу да прођем;

стазе моје он је замрачио.

9Част је моју свукао са мене,

скинуо ми круну с главе моје.

10Са свих страна сваљује ме да нестанем,

изваљује као дрво наду моју.

11Ужарио се гнев његов на мене,

па ме сматра душманином својим.

12Сложно марширају његове чете,

ено, наспрам мене насип подижу;

око мог шатора логор дижу.

13Далеко од мене он је одвео браћу моју,

а моји знанци су ми сада ко потпуни странци.

14Мојих рођака више нема,

заборавили су ме познаници моји.

15Гости мога дома и слушкиње моје гледају ме ко туђинца,

за њихове очи ја сам придошлица.

16Слугу свога ја дозивам, ал’ ми се не јавља,

устима га својим преклињем за помоћ.

17Жена ми се гади од задаха мога,

одуран сам и родбини својој.

18Чак ме и дечаци презиру,

ругају ми се кад бих да устанем.

19Гаде ме се сви пријатељи блиски,

они које сам волео, сад су против мене.

20Кожа ми се слепила за кости,

зуби су ми поиспадали.

21Смилујте ми се! Смилујте ми се,

о, пријатељи моји,

јер је рука Божија ударила на ме!

22Па зашто ме попут Бога прогоните,

меса мога зар нисте сити?19,22 Идиом јести нечије месо према арамејском, арапском и акадском значи оптуживати (Дан 3,8), па овај део стиха може да се преведе и као: нисте ли ме довољно оптужили?

23О, када би се речи моје записале!

О, када би се у књигу утиснуле;

24гвозденим пером и оловом

заувек у камен урезале!

25Али ја знам да Откупитељ мој живи,

да ће на крају он стати над прахом!

26Нека и пукне ова моја кожа,

гледаћу Бога из тела свога;

27њега ћу ја лично гледати,

очима својим, а не ко туђинац.

А нутрина моја у мени малакше.

28А ви би требало да кажете: ’Зашто га прогонимо?’,

јер налазите да је у мени корен ове ствари.

29Од мача страхујте,

јер гнев доноси одмазду мача,

да бисте знали –

суд постоји.“