Јов
1А Јов је одговорио овим речима:
2„Докле ћете да кињите душу моју
и речима ме ломите?!
3Па већ сте ме десет пута понизили!
Не стидите ли се што ми тако пакостите?
4Све и да сам стварно погрешио,
моја грешка је само моја.
5Ако бисте стварно да се нада мном уздижете
и да ме убеђујете у ругло моје,
6знајте онда да ме је Бог ојадио,
својом ме је мрежом обмотао.
7Ето, ја вичем: ’Насиље!’, а услишен нисам;
ја за помоћ запомажем, али правде нема.
8Мој пут он је заградио, не могу да прођем;
стазе моје он је замрачио.
9Част је моју свукао са мене,
скинуо ми круну с главе моје.
10Са свих страна сваљује ме да нестанем,
изваљује као дрво наду моју.
11Ужарио се гнев његов на мене,
па ме сматра душманином својим.
12Сложно марширају његове чете,
ено, наспрам мене насип подижу;
око мог шатора логор дижу.
13Далеко од мене он је одвео браћу моју,
а моји знанци су ми сада ко потпуни странци.
14Мојих рођака више нема,
заборавили су ме познаници моји.
15Гости мога дома и слушкиње моје гледају ме ко туђинца,
за њихове очи ја сам придошлица.
16Слугу свога ја дозивам, ал’ ми се не јавља,
устима га својим преклињем за помоћ.
17Жена ми се гади од задаха мога,
одуран сам и родбини својој.
18Чак ме и дечаци презиру,
ругају ми се кад бих да устанем.
19Гаде ме се сви пријатељи блиски,
они које сам волео, сад су против мене.
20Кожа ми се слепила за кости,
зуби су ми поиспадали.
21Смилујте ми се! Смилујте ми се,
о, пријатељи моји,
јер је рука Божија ударила на ме!
22Па зашто ме попут Бога прогоните,
меса мога зар нисте сити?19,22 Идиом јести нечије месо према арамејском, арапском и акадском значи оптуживати (Дан 3,8), па овај део стиха може да се преведе и као: нисте ли ме довољно оптужили?
23О, када би се речи моје записале!
О, када би се у књигу утиснуле;
24гвозденим пером и оловом
заувек у камен урезале!
25Али ја знам да Откупитељ мој живи,
да ће на крају он стати над прахом!
26Нека и пукне ова моја кожа,
гледаћу Бога из тела свога;
27њега ћу ја лично гледати,
очима својим, а не ко туђинац.
А нутрина моја у мени малакше.
28А ви би требало да кажете: ’Зашто га прогонимо?’,
јер налазите да је у мени корен ове ствари.
29Од мача страхујте,
јер гнев доноси одмазду мача,
да бисте знали –
суд постоји.“
約伯的回答
1約伯回答說：
2「你們要折磨我多久？
用言語壓碎我到何時？
3你們侮辱我已有十次之多，
苦待我也不以為恥。
4即使我真有過錯，
也由我獨自承擔。
5你們若真要妄自尊大，
利用我的恥辱來指責我，
6也該知道是上帝冤枉了我，
用網羅套住我。
7我喊冤，卻無人回應；
我呼救，卻不見公道。
8上帝築起牆壘，阻斷我的路，
祂使黑暗籠罩我的路途。
9祂剝去我的榮耀，
摘走我頭上的冠冕。
10祂從四面攻擊我，直到我消逝；
祂把我的希望像樹一樣連根拔除。
11祂向我發烈怒，
視我為仇敵。
12祂的大軍蜂擁而來，
在我帳篷四周紮營，
將我團團圍住。
13「祂使我的弟兄遠離我，
我的熟人完全背棄我。
14我的親屬離開我，
我的摯友忘記我。
15我的客人和婢女都視我如陌路，
把我當作外族人。
16我呼喚僕人，他卻不回應；
我哀求他，他也不理睬。
17我妻子厭惡我的氣息，
我的手足都嫌棄我。
18連小孩子都鄙視我；
我一出現，他們就嘲笑我。
19我的密友都憎惡我，
我愛的人也反對我。
20我瘦得只剩下皮包骨，
我離死亡僅一線之隔19·20 「我離死亡僅一線之隔」希伯來文是「我只剩牙皮逃脫」。。
21「我的朋友啊，可憐我吧！可憐我吧！
因為上帝的手擊打我。
22你們為何像上帝一樣逼我？
為何吃了我的肉還不滿足？
23但願把我的話寫下來，
記錄在書卷上，
24用鐵筆和鉛鐫刻在磐石上，
直存到永遠。
25我知道我的救贖主活著，
最後祂必站在地上。
26我的皮肉雖然要朽爛，
但我必活著19·26 「活著」或譯「在肉體之外」。見上帝。
27我要親自見祂，
我要親眼見祂。
我心中充滿渴望！
28你們說禍根在我身上，
還想繼續迫害我。
29你們自己應當畏懼刀劍，
因為烈怒會帶來刀劍的懲罰，
那時你們將知道有審判。」
