Вилдад
1А Вилдад из Суша је одговорио овим речима:
2„Када ћете да станете са причом?
Уразумите се, па да разговарамо.
3Зашто би нас за стоку сматрали?
Зар смо глупи у вашим очима?
4Ти што раздиреш у свом бесу душу своју!
Хоће ли због тебе земља да опусти,
хоће ли се са свог места померити стена?
5Баш се гаси светло зликовца,
неће сијати жар његовог плама.
6Згаснуће светло у његовом шатору,
а над њим ће догорети светиљка.
7Јењава жилавост његових корака
и руше га намере његове.
8Јер су му ноге упале у мрежу,
у њене се петље запетљао.
9Замка га је за пету зграбила,
заплела га омча.
10За њега је клопка на тлу сакривена,
на путу је замка за њега.
11Ужаснут је од страхота свуд унаоколо,
сатиру га на кораку сваком.
12Гладна га је невоља његова,
пропаст је спремљена да га саплете.
13Она му растаче делове коже,
најцрња смрт му једе удове.
14Одвлаче га из сигурности свог шатора,
и терају до цара страхоте18,14 До смрти..
15Њему туђи пребиваће у његовом шатору,
сумпор ће му по имању разасути.
16Корење његово иструлиће одоздо,
а његове гране свенуће одозго.
17Ишчезнуће са земље сећање на њега,
неће му се на улици име чути.
18Отераће га са светла у таму,
протераће га са земље.
19Остаће без рода,
без порода у народу своме,
без преживелога у свом завичају.
20На његов дан згрануће се и они на западу,
а и оне на истоку подилазиће језа.
21Заиста, такав је завичај злотвора,
такво је место онога што за Бога не зна!“
Bildad
1Then Bildad the Shuhite replied:
2‘When will you end these speeches?
Be sensible, and then we can talk.
3Why are we regarded as cattle
and considered stupid in your sight?
4You who tear yourself to pieces in your anger,
is the earth to be abandoned for your sake?
Or must the rocks be moved from their place?
5‘The lamp of a wicked man is snuffed out;
the flame of his fire stops burning.
6The light in his tent becomes dark;
the lamp beside him goes out.
7The vigour of his step is weakened;
his own schemes throw him down.
8His feet thrust him into a net;
he wanders into its mesh.
9A trap seizes him by the heel;
a snare holds him fast.
10A noose is hidden for him on the ground;
a trap lies in his path.
11Terrors startle him on every side
and dog his every step.
12Calamity is hungry for him;
disaster is ready for him when he falls.
13It eats away parts of his skin;
death’s firstborn devours his limbs.
14He is torn from the security of his tent
and marched off to the king of terrors.
15Fire resides18:15 Or Nothing he had remains in his tent;
burning sulphur is scattered over his dwelling.
16His roots dry up below
and his branches wither above.
17The memory of him perishes from the earth;
he has no name in the land.
18He is driven from light into the realm of darkness
and is banished from the world.
19He has no offspring or descendants among his people,
no survivor where once he lived.
20People of the west are appalled at his fate;
those of the east are seized with horror.
21Surely such is the dwelling of an evil man;
such is the place of one who does not know God.’
