Елифас
1Тада је Елифас из Темана узвратио овако:
2„Зар мудар човек одговара у ветар,
зар свој стомак пуни источним ветром?!
3Расправља ли речима безначајним
и говорима који никоме нису на корист?
4А ти сатиреш побожност,
размишљање пред Богом ометаш.
5Кривице твоје поуку дају устима твојим,
језиком се лукавим ти служиш.
6Сопствена те уста осуђују ко кривца,
а не ја; сопствене усне против тебе сведоче.
7Да ти ниси прворођено људско биће,
изнедрен пре планина?
8Да ниси слушао Божије тајне савете
и за себе задржао мудрост?
9Шта то ти знаш, а ми да не знамо?
Шта ти схваташ, а да нама то није дано?
10Међу нама има и седих и старих,
старијих и од оца твога.
11Шта, нису ти довољне Божије утехе
и обзирно упућена ти реч?
12Зашто ти се срце твоје понело?
Зашто ти севају очи твоје,
13па се твој дух против Бога окренуо
и устима својим просипаш речи?
14Па шта је човек да би чист био,
да би праведан био онај што га жена роди?!
15Он се ни у свете15,15 Анђеле своје не поуздаје,
очима његовим ни небеса нису чиста,
16а камоли гнусан и искварен човек,
човек што неправду као воду пије!
17Елем, ја ћу ти рећи! Мене послушај,
објавићу ти оно што сам видео;
18оно што су мудри људи предали од предака својих
и то нису прикрили.
19А само је њима земља била дана
и туђинац није пролазио међу њима.
20Тек, злобник се у болу превија кроз све дане,
и мало година је одређено окрутноме.
21Звук страхоте му је у ушима
и док је још мир затирач му долази.
22Не нада се повратку из таме,
јер је за мач обележен.
23Потуца се због хлеба: ’Где је?’
Он зна да му се ближи црни дан.
24Плаше га и зебња и невоља,
надвладавају га као цар за напад спреман;
25јер на Бога руку своју диже,
пред Свемоћним охоло се држи.
26Он јуриша дрско против Бога,
носи штит велики и јаки.
27Лице му је задригло,
бокови му усаљени;
28живи у руинама од градова,
у кућама напуштеним
што постаће гомиле камења.
29Богат неће бити и благо му потрајати неће,
имање му се неће ширити по земљи.
30Он неће побећи из таме,
пламен ће му изданак спарушити
и нестаће у даху Божијих уста.
31Нек се не узда у безвредно јер је заведен,
јер ће му безвредно постати награда;
32а награђен ће бити и пре свога дана
и грана му неће озеленети.
33Као лоза отрешће свој незрели грозд
и као маслина стрешће цват свој.
34Јер јалово је друштво безбожничко,
а шаторе подмићених ватра прогутаће.
35Зачеће невољу, а родиће злобу,
стомаци им спремни за обману.“
The Second Speech of Eliphaz
1Then Eliphaz the Temanite replied,
2“Job, would a wise person answer with a lot of meaningless talk?
Would they fill their stomach with the hot east wind?
3Would they argue with useless words?
Would they give worthless speeches?
4But you even cause others to lose their respect for God.
You make it hard for them to be faithful to him.
5Your sin makes you say evil things.
You talk like people who twist the truth.
6Your own mouth judges you, not mine.
Your own lips witness against you.
7“Are you the first man who was ever born?
Were you created before the hills?
8Do you listen in when God speaks with his angels?
Do you think you are the only wise person?
9What do you know that we don’t know?
What understanding do you have that we don’t have?
10People who are old and gray are on our side.
And they are even older than your parents!
11Aren’t God’s words of comfort enough for you?
He speaks them to you gently.
12Why have you let your wild ideas carry you away?
Why do your eyes flash with anger?
13Why do you get so angry with God?
Why do words like those pour out of your mouth?
14“Can human beings really be pure?
Can those who are born really be right with God?
15God doesn’t trust his holy angels.
Even the heavens aren’t pure in his sight.
16So he’ll certainly find fault with human beings.
After all, they are evil and sinful.
They drink up evil as if it were water.
17“Listen to me. I’ll explain things to you.
Let me tell you what I’ve seen.
18I’ll tell you what those who are wise have said.
They don’t hide anything they’ve received
from their people of long ago.
19The land was given only to those people.
Their wisdom didn’t come from outsiders.
And here’s what those who are wise have said.
20Sinful people always suffer pain.
Mean people suffer all their lives.
21Terrifying sounds fill their ears.
When everything seems to be going well,
robbers attack them.
22They lose all hope of escaping the darkness of death.
They will certainly be killed by swords.
23Like vultures, they look around for food.
They know that the day they will die is near.
24Suffering and pain terrify them.
Their troubles overpower them,
like a king ready to attack his enemies.
25They shake their fists at God.
They brag about themselves and oppose the Mighty One.
26They boldly charge against him
with their thick, strong shields.
27“Their faces are very fat.
Their stomachs hang out.
28They’ll live in towns that have been destroyed.
They’ll live in houses where no one else lives.
The houses will crumble to pieces.
29They won’t be rich anymore. Their wealth won’t last.
Their property will no longer spread out over the land.
30They won’t escape the darkness of death.
A flame will dry up everything they have.
The breath of God will blow them away.
31Don’t let them fool themselves
by trusting in what is worthless.
They won’t get anything out of it.
32Even before they die, they will dry up.
No matter what they do, it won’t succeed.
33They’ll be like vines
that are stripped of their unripe grapes.
They’ll be like olive trees
that drop their flowers.
34People who are ungodly won’t have any children.
Fire will burn up the tents of people who accept money
from those who want special favors.
35Instead of having children,
ungodly people create suffering.
All they produce is evil.
They are full of lies.”
