Елифас
1Тада је Елифас из Темана узвратио овако:
2„Зар мудар човек одговара у ветар,
зар свој стомак пуни источним ветром?!
3Расправља ли речима безначајним
и говорима који никоме нису на корист?
4А ти сатиреш побожност,
размишљање пред Богом ометаш.
5Кривице твоје поуку дају устима твојим,
језиком се лукавим ти служиш.
6Сопствена те уста осуђују ко кривца,
а не ја; сопствене усне против тебе сведоче.
7Да ти ниси прворођено људско биће,
изнедрен пре планина?
8Да ниси слушао Божије тајне савете
и за себе задржао мудрост?
9Шта то ти знаш, а ми да не знамо?
Шта ти схваташ, а да нама то није дано?
10Међу нама има и седих и старих,
старијих и од оца твога.
11Шта, нису ти довољне Божије утехе
и обзирно упућена ти реч?
12Зашто ти се срце твоје понело?
Зашто ти севају очи твоје,
13па се твој дух против Бога окренуо
и устима својим просипаш речи?
14Па шта је човек да би чист био,
да би праведан био онај што га жена роди?!
15Он се ни у свете15,15 Анђеле своје не поуздаје,
очима његовим ни небеса нису чиста,
16а камоли гнусан и искварен човек,
човек што неправду као воду пије!
17Елем, ја ћу ти рећи! Мене послушај,
објавићу ти оно што сам видео;
18оно што су мудри људи предали од предака својих
и то нису прикрили.
19А само је њима земља била дана
и туђинац није пролазио међу њима.
20Тек, злобник се у болу превија кроз све дане,
и мало година је одређено окрутноме.
21Звук страхоте му је у ушима
и док је још мир затирач му долази.
22Не нада се повратку из таме,
јер је за мач обележен.
23Потуца се због хлеба: ’Где је?’
Он зна да му се ближи црни дан.
24Плаше га и зебња и невоља,
надвладавају га као цар за напад спреман;
25јер на Бога руку своју диже,
пред Свемоћним охоло се држи.
26Он јуриша дрско против Бога,
носи штит велики и јаки.
27Лице му је задригло,
бокови му усаљени;
28живи у руинама од градова,
у кућама напуштеним
што постаће гомиле камења.
29Богат неће бити и благо му потрајати неће,
имање му се неће ширити по земљи.
30Он неће побећи из таме,
пламен ће му изданак спарушити
и нестаће у даху Божијих уста.
31Нек се не узда у безвредно јер је заведен,
јер ће му безвредно постати награда;
32а награђен ће бити и пре свога дана
и грана му неће озеленети.
33Као лоза отрешће свој незрели грозд
и као маслина стрешће цват свој.
34Јер јалово је друштво безбожничко,
а шаторе подмићених ватра прогутаће.
35Зачеће невољу, а родиће злобу,
стомаци им спремни за обману.“
