1Човек рођен од жене кратко живи
и пун је невоља.
2Изникне као цвет, па свене;
бежи попут сене и не траје.
3Зар на таквог поглед свој обраћаш
и мене пред себе на суд доводиш!
4Ко ће чистим нечисто да учини?
Нико!
5Његови су дани одређени,
ти познајеш број његових месеци;
међе си му поставио да их не прелази.
6Скрени поглед с њега, па нека одахне,
док као најамник свој дан не одради.
7Јер постоји нада и за дрво посечено;
поново ће да изникне
и неће остати без младица својих.
8Нек му се и корен у земљи спаруши
и пањ му се у земљи сасуши;
9пропупеће чим осети воду,
пустиће изданке као да је засад!
10А човек скончава онемоћао;
издахне смртник, и где је он?
11Из мора исхлапи вода,
а поток пресахне, пресуши;
12тако и човек легне да више не устане;
док небеса не буде било не буде се,
не дижу се људи из сна њиховога.
13О, када би ме у Свет мртвих сакрио,
склонио ме док гнев твој не мине;
када би ми поставио рок
и тад ме се сетио!
14Ал’ кад човек умре, да ли више живи?
Кроз све дане свог кулучења,
ја чекаћу да ми стигне смена.
15Ти ћеш ме позвати и ја ћу се одазвати,
зажелећеш дело руку својих.
16Тада ћеш ми кораке бројати,
на мој грех се нећеш освртати.
17Преступ си мој свезао у врећу,
кривицу си моју избелио.
18Али као што се гора руши, одрања се,
као што се камен са свог места сваља;
19ко што воде раздробе камење
и бујице тло исперу,
и ти тако уништаваш човекову наду.
20Једном засвагда ти га надвладаваш и он одлази,
лице му мењаш и отпушташ га.
21И он не зна да ли су му синови у части,
и не види ако су незнатни.
22Само му је тело у болу своме,
само му душа за собом пати.“
1「人為婦人所生，
一生短暫，充滿患難。
2他如花盛開，轉眼凋謝；
如影消逝，無法久留。
3你還察看這樣的世人嗎？
還要把我召來受審嗎？
4誰能使污穢產生潔淨呢？
沒有人能。
5人的年日已被限定，
你掌管他的歲月，
設定他無法逾越的界限。
6求你轉身，別去管他，
好讓他如雇工度完他的日子。
7樹木若被砍下，還有希望，
它仍可重新萌芽，
嫩枝生長不息。
8雖然樹根在土裡衰老，
樹幹在地裡死去，
9但一有水氣，
它就會像新栽的樹一樣發芽長枝。
10但人一死，就失去力量；
人一嚥氣，就不知去向。
11湖水會枯竭，
江河會乾涸，
12人躺下便不再起來，
到諸天不復存在，
他仍不會醒來，
不會從長眠中被喚醒。
13但願你把我藏在陰間，
把我藏起來直到你息怒，
定下眷顧我的日期。
14人若死了，還能復生嗎？
我要在勞苦的歲月中等待，
直到我得釋放的日子來臨。
15那時你呼喚，我便回應，
你必惦念你親手所造之物。
16那時你必鑒察我的腳步，
但不會追究我的罪惡。
17我的過犯會被封在袋中，
你會遮蓋我的罪愆。
18「高山崩塌，
磐石挪移；
19流水磨損石頭，
急流沖走泥土；
你也這樣粉碎人的希望。
20你永遠擊敗他，使他消逝；
你改變他的容顏，讓他離世。
21他的後人得尊榮，他無從知曉；
他們遭貶抑，他也無法察覺。
22他只能感受自身的痛苦，
為自己哀哭。」
