1Ето, око је моје све видело,
ухо је моје чуло и то разабрало.
2И ја имам знање попут вашег
и нисам од вас гори.
3Па ипак бих Свемоћном да говорим,
са Богом бих да се правдам.
4Али ви смишљате неистине
и сви сте бескорисни лекари!
5Када бисте сасвим заћутали
можда бисте и мудри постали!
6Ја вас молим, саслушајте моје оправдање
и тврдњама мојих уста пажњу поклоните.
7Па зар ћете Бога бранити неправдом,
сведочити ради њега обману?
8Зар ћете га пристрасно заступати?
За Бога ћете случај да водите?
9Добро ли ће бити кад вас он испита?
Зар ћете га преварити ко што неко вара човека?
10А он ће вас свакако прекорити,
све и да потајно будете пристрасни.
11Зар вас неће преплашити величанство његово?
Неће ли вас спопасти језа од њега?
12Ставови су ваши пусте доскочице,
одбране су ваше одбране земљане.
13Не говорите ми више да бих и ја до речи дошао,
па нека ме снађе шта год да ме снађе!
14Зашто бих себе кидао зубима својим
и главу своју у торбу стављао?
15Гле! Макар да ме и убије, надаћу се њему;
још увек бих пред њим путеве своје бранио.
16И избављење то ће ми бити,
јер пред њега безбожник не може да дође.
17Послушајте пажљиво беседу моју,
нек вам моје објашњење уђе у уши.
18Ево, молим вас, изложићу случај свој,
јер знам да сам у праву.
19Ко ће да се парничи са мном?
Јер, ако сад ућутим мене неће бити!
20Једино ми две ствари немој учинити
да се не бих сакривао ја од лица твога:
21Своју руку уклони од мене
и твој ужас нека ме не плаши!
22Позови ме и одговараћу ти,
или да се ја жалим, а ти ми одговарај.
23Које су то моје кривице и греси?
Покажи ми преступ мој и грех мој!
24Зашто лице своје скриваш
и сматраш ме душманином својим?
25Лист одуван зар ћеш да раздиреш,
травку суву зар ћеш да одуваш?
26Горке ствари против мене записујеш,
кривице младости моје ми на терет стављаш.
27Ноге моје у окове стављаш,
надгледаш све стазе моје
и бележиш сваки траг ногу мојих.
28А ја пропадам као трулеж,
као одећа коју мољац једе!
1“Meus olhos viram tudo isso,
meus ouvidos o ouviram e entenderam.
2O que vocês sabem, eu também sei;
não sou inferior a vocês.
3Mas desejo falar ao Todo-poderoso
e defender a minha causa diante de Deus.
4Vocês, porém, me difamam com mentiras;
todos vocês são médicos que de nada valem!
5Se tão somente ficassem calados,
mostrariam sabedoria.
6Escutem agora o meu argumento;
prestem atenção à réplica de meus lábios.
7Vocês vão falar com maldade em nome de Deus?
Vão falar enganosamente a favor dele?
8Vão revelar parcialidade por ele?
Vão defender a causa a favor de Deus?
9Tudo iria bem se ele os examinasse?
Vocês conseguiriam enganá-lo
como podem enganar os homens?
10Com certeza ele os repreenderia
se, no íntimo, vocês fossem parciais.
11O esplendor dele não os aterrorizaria?
O pavor dele não cairia sobre vocês?
12As máximas que vocês citam são provérbios de cinza;
suas defesas não passam de barro.
13“Aquietem-se e deixem-me falar,
e aconteça comigo o que acontecer.
14Por que me ponho em perigo
e tomo a minha vida em minhas mãos?
15Embora ele me mate, ainda assim esperarei nele;
certo é que defenderei13.15 Ou Certamente ele me matará; não tenho esperança; ainda assim defenderei os meus caminhos diante dele.
16Aliás, será essa a minha libertação,
pois nenhum ímpio ousaria apresentar-se a ele!
17Escutem atentamente as minhas palavras;
que os seus ouvidos acolham o que eu digo.
18Agora que preparei a minha defesa,
sei que serei justificado.
19Haverá quem me acuse?
Se houver, ficarei calado e morrerei.
20“Concede-me só estas duas coisas, ó Deus,
e não me esconderei de ti:
21Afasta de mim a tua mão
e não mais me assustes com os teus terrores.
22Chama-me, e eu responderei,
ou deixa-me falar, e tu responderás.
23Quantos erros e pecados cometi?
Mostra-me a minha falta e o meu pecado.
24Por que escondes o teu rosto
e me consideras teu inimigo?
25Atormentarás uma folha levada pelo vento?
Perseguirás a palha?
26Pois fazes constar contra mim coisas amargas
e me fazes herdar os pecados da minha juventude.
27Acorrentas os meus pés
e vigias todos os meus caminhos,
pondo limites aos meus passos.
28“Assim o homem se consome como coisa podre,
como a roupa que a traça vai roendo.