1Ето, око је моје све видело,
ухо је моје чуло и то разабрало.
2И ја имам знање попут вашег
и нисам од вас гори.
3Па ипак бих Свемоћном да говорим,
са Богом бих да се правдам.
4Али ви смишљате неистине
и сви сте бескорисни лекари!
5Када бисте сасвим заћутали
можда бисте и мудри постали!
6Ја вас молим, саслушајте моје оправдање
и тврдњама мојих уста пажњу поклоните.
7Па зар ћете Бога бранити неправдом,
сведочити ради њега обману?
8Зар ћете га пристрасно заступати?
За Бога ћете случај да водите?
9Добро ли ће бити кад вас он испита?
Зар ћете га преварити ко што неко вара човека?
10А он ће вас свакако прекорити,
све и да потајно будете пристрасни.
11Зар вас неће преплашити величанство његово?
Неће ли вас спопасти језа од њега?
12Ставови су ваши пусте доскочице,
одбране су ваше одбране земљане.
13Не говорите ми више да бих и ја до речи дошао,
па нека ме снађе шта год да ме снађе!
14Зашто бих себе кидао зубима својим
и главу своју у торбу стављао?
15Гле! Макар да ме и убије, надаћу се њему;
још увек бих пред њим путеве своје бранио.
16И избављење то ће ми бити,
јер пред њега безбожник не може да дође.
17Послушајте пажљиво беседу моју,
нек вам моје објашњење уђе у уши.
18Ево, молим вас, изложићу случај свој,
јер знам да сам у праву.
19Ко ће да се парничи са мном?
Јер, ако сад ућутим мене неће бити!
20Једино ми две ствари немој учинити
да се не бих сакривао ја од лица твога:
21Своју руку уклони од мене
и твој ужас нека ме не плаши!
22Позови ме и одговараћу ти,
или да се ја жалим, а ти ми одговарај.
23Које су то моје кривице и греси?
Покажи ми преступ мој и грех мој!
24Зашто лице своје скриваш
и сматраш ме душманином својим?
25Лист одуван зар ћеш да раздиреш,
травку суву зар ћеш да одуваш?
26Горке ствари против мене записујеш,
кривице младости моје ми на терет стављаш.
27Ноге моје у окове стављаш,
надгледаш све стазе моје
и бележиш сваки траг ногу мојих.
28А ја пропадам као трулеж,
као одећа коју мољац једе!
