Царев проглас у корист Јевреја
1Тог је дана цар Артаксеркс дао царици Јестири кућу Амана, злотвора Јевреја, а Мардохеј је дошао пред цара, јер му је Јестира испричала шта јој је он. 2Цар је скинуо печатни прстен, који је одузео Аману и дао га Мардохеју, а Јестира је поставила Мардохеја над Амановом кућом.
3Јестира је поново проговорила пред царем. Пала је пред његове ноге, плакала и преклињала га за милост да уклони зло Амана Агагеја и његов наум који је сковао против Јевреја. 4Цар је пружио Јестири златно жезло и Јестира је устала и стала пред цара.
5Рекла је: „Ако је цару по вољи, ако сам нашла благонаклоност пре њим, ако је ова ствар погодна цару и ако сам му ја драга – нека се запише и писмима опозове наум Амана Агагеја, Амадетовог сина, који је написао да се униште Јевреји који су у царевим областима. 6Јер како бих могла да гледам зло које би задесило мој народ? Како бих могла да гледам уништење свога рода?“
7Цар Артаксеркс је одговорио царици Јестири и Мардохеју Јеврејину: „Ево, Аманову кућу сам дао Јестири, а њега су обесили на вешала, јер је подигао своју руку против Јевреја. 8Сад и ви пишите у корист Јевреја оно што сматрате да је добро, у царево име, и опечатите царевим печатним прстеном. Јер је неопозиво писмо написано у царево име и опечаћено царевим печатним прстеном.“
9Тада су окупили све цареве писаре, баш у то време – трећег месеца, а то је месец сиван8,9 Мај/јун., двадесет трећег дана. Записано је све што је Мардохеј заповедио Јеврејима, управитељима, заповедницима и главарима области од Индије до Куша за стотину двадесет седам области. И то за сваку област њеним писмом, за сваки народ његовим језиком и за Јевреје њиховим писмом и њиховим језиком. 10Писао је у име цара Артаксеркса и опечатио царевим печатним прстеном. Послао је писма по гласницима на коњима. Они су јахали најбржа царска грла.
11Наиме, цар је дозволио Јеврејима у свим градовима да се окупе, да бране своје животе, да истребе, побију и униште сваку војску народа и области која би их напала са њиховом децом и женама, као и да им заплене добра. 12И то у једном дану у свим областима цара Артаксеркса – тринаестог дана дванаестог месеца адара8,12 Фебруар/март.. 13Препис писма је учињен законом за сваку област и објављен сваком народу како би се Јевреји припремили за овај дан и осветили се својим непријатељима.
14Ужурбани гласници, који су јахали најбржа царска грла, су изашли да похитају по царевој заповести. Проглас је био издан на двору у Сусану.
15Мардохеј је од цара отишао у љубичастој и белој царској одећи, са великом златном круном, у огртачу од финог белог и скерлетног платна. А град Сусан је клицао и радовао се. 16То је за Јевреје било светло, радост, милина и част. 17У свакој области и у сваком граду докле је досегнула царева заповест и његов проглас, за Јевреје су настали весеље, радост, гозба и радостан дан. Многи народи земље су постали Јевреји јер их спопао страх од Јевреја.
Kongen gør Mordokaj til førsteminister i stedet for Haman
1Samme dag beslaglagde kong Xerxes alt, hvad der havde tilhørt jødernes fjende, Haman, og overdrog det hele til dronning Ester. Dernæst blev Mordokaj ført frem for kongen, for Ester havde i mellemtiden fortalt ham, at han var hendes plejefar. 2Kongen havde taget sin signetring fra Haman og gav den nu til Mordokaj og gjorde ham dermed til premierminister. Ester overlod også til sin plejefar at bestyre al den ejendom, som havde tilhørt Haman.
3Derpå trådte Ester endnu en gang frem for kongen og faldt grædende ned for hans fødder, mens hun bønfaldt ham om at sætte en stopper for Hamans plan mod jøderne. 4Igen rakte kongen guldscepteret frem mod Ester, hvorefter hun rejste sig 5og sagde: „Hvis jeg har fundet nåde for kongens øjne, hvis det behager Dem at opfylde mit ønske, og hvis De synes, det er rigtigt at gøre det, beder jeg kongen om at tilbagekalde Hamans befaling om at udrydde jøderne i riget. 6Jeg kan ikke bære at se mit folks og min slægts undergang!”
7Kongen svarede Ester og Mordokaj med følgende ord: „Jeg har gjort, hvad jeg kunne: Jeg har henrettet Haman for hans hadefulde angreb på jøderne, og jeg har overdraget hans ejendom til Ester. 8Men når en lov først er skrevet og har fået det kongelige stempel, kan den ikke trækkes tilbage. I har imidlertid min tilladelse til at sende en skrivelse ud til rigets jøder, og jeg giver jer fuld frihed til i mit navn at skrive, hvad I vil, og ophøje det til lov ved at forsegle brevet med den kongelige signetring.”
9Den 23. dag i den tredje måned, den, der hedder sivan, dikterede Mordokaj et brev for kongens sekretærer, som skrev det ned på de mange forskellige sprog, der taltes i de 127 provinser lige fra Indien til Nubien. Brevet var adresseret til guvernørerne og til jøderne ud over hele riget. 10Mordokaj underskrev brevet med kongens navn og stemplede det med det kongelige segl. Derefter udstyrede han sendebudene med de hurtigste heste fra kongens stalde og sendte dem af sted. 11I lovskrivelsen stod der, at jøderne rundt omkring i rigets byer havde tilladelse til at forene sig og forsvare sig, ja, de havde lov til at dræbe enhver fjende, som angreb dem eller deres kvinder og børn, og de måtte derefter overtage fjendens ejendele. 12Loven skulle træde i kraft den 13. dag i den 12. måned, den dag Haman havde fastsat for jødemassakren. 13Desuden stod der, at skrivelsens indhold skulle ophøjes til lov i samtlige rigets provinser, og at denne lov skulle bekendtgøres for alle, så jøderne kunne forberede sig og ruste sig til dagen. 14På kongens befaling steg rytterne op på de kongelige heste og galopperede af sted, efter at skrivelsen var blevet bekendtgjort i regeringsbyen Susa.
15Derefter forlod Mordokaj paladset iført guldkronen og den blåhvide kongelige klædning med den tilhørende purpurrøde linnedkappe og begav sig gennem byen, hvor han blev hyldet af folkemængden. 16Det var indvarslingen af en ny tid med fred og glæde for jøderne. 17Og hver gang de kongelige kurerer nåede frem til en ny by, blev der stor begejstring blandt jøderne, som fejrede begivenheden med fest og dans. Mange ikke-jøder sluttede sig endda til jøderne, for de blev fyldt med ærefrygt for dem.
