Анђео Господњи у Вокиму
1Анђео Господњи дође горе из Галгала у Воким и рече: „Извео сам вас горе из Египта и довео вас у земљу за коју сам се заклео оцима вашим. Рекао сам: ’Никада нећу раскинути свој савез с вама. 2Не склапајте савеза са становницима ове земље, него уништавајте њихове жртвенике.’ Али ви нисте послушали мој глас. Шта сте то учинили? 3Зато вам кажем: нећу их истерати пред вама; они ће бити трње вашим боковима, а њихови богови биће вам замка.“
4Кад је Анђео Господњи изговорио ове речи целом израиљском народу, народ удари у гласан плач. 5Зато се то место прозвало Воким. Тамо су принели жртву Господу.
Непослушност и пораз
6Исус отпусти народ, и Израиљци оду сваки на своје наследство, да запоседну земљу. 7Народ је служио Господу свега века Исусовог и свега века старешина које су надживеле Исуса, и које су виделе сва велика дела која је Господ учинио за Израиља.
8Исус, син Навинов, слуга Господњи, умре. Било му је стотину десет година. 9Сахранили су га на делу његовог наследства у Тимнат-Аресу, у Јефремовој гори, северно од горе Гас.
10А када се сав тај нараштај придружио својим прецима, дошао је нови нараштај који није познавао Господа и дела која је учинио за Израиљ. 11Израиљци су почели да чине оно што је зло у очима Господњим, и да служе Валима. 12Оставили су Господа, Бога својих отаца, који их је извео из земље египатске, и пошли за другим боговима, боговима народа око њих, па су им се клањали. Тако су разгневили Господа. 13Оставили су Господа и служили Валу и Аштарти. 14Тада је плануо гнев Господњи на Израиља, па их је предао у руке пљачкаша који су их пљачкали. Господ их је продао њиховим непријатељима, тако да више нису могли да им се одупру. 15Кад год су излазили у бој, рука Господња се дизала против њих, на њихову штету, како им је Господ обећао, и како им се заклео. Тако су се нашли у великој невољи.
Господ подиже судије
16Тада је Господ почео да им подиже судије да их избављају из руку њихових пљачкаша. 17Али они ни судије нису слушали, него су се изневерили с другим боговима и клањали им се. Брзо су скренули с пута којим су њихови преци ишли слушајући Господње заповести; они нису тако чинили. 18Кад им је подизао судије, Господ је био са судијом и избављао их из руку њихових непријатеља за свега века судије, јер му је било жао њиховог роптања под јармом њихових тлачитеља и угњетача. 19Али када би судија умро, они би се поново враћали на старо и чинили и горе од својих отаца. Ишли су за другим боговима, служили им и клањали им се не одустајући од својих опаких дела и поступака.
20Господ се разгневио на Израиља, па им је рекао: „Зато што је овај народ прекршио мој савез који сам наложио њиховим оцима, и није послушао мој глас, 21нећу више терати пред њима ниједан од народа које је Исус оставио кад је умро, 22како бих њима искушао Израиља, да видим хоће ли се држати пута Господњег и ходати њиме као што су га се држали њихови преци, или неће.“ 23Зато их је Господ оставио; није их одмах изагнао, ни предао у Исусове руке.
Ангел Господень приходит в Бохим
1Ангел Господень2:1 Ангел Господень – этот особенный ангел отождествляется с Самим Господом. Многие толкователи видят в Нем явления Иисуса Христа до Его воплощения. То же в 6:11-23; 13:2-23. пришел из Гилгала2:1 В Гилгале находился ковчег завета (см. Исх. 25:10-22). в Бохим и сказал:
– Я вывел вас из Египта и привел в землю, о которой клялся вашим отцам. Я сказал: «Я никогда не нарушу Мой завет с вами, 2а вы не заключайте союз с жителями этой земли, но сокрушите их жертвенники». Но вы не послушались Меня. Почему? 3Теперь Я говорю вам, что не стану прогонять их от вас; они будут вам жалом в теле, а их боги будут для вас западней.
4Когда Ангел Господень сказал эти слова всем израильтянам, народ громко заплакал, 5и они назвали то место Бохим2:5 По-еврейски это название означает «плачущие».. Там они совершили жертвоприношение Господу.
Непослушание и поражение
6После того как Иисус отпустил народ, они пошли каждый в свой удел, чтобы овладеть землей. 7Народ служил Господу во время жизни Иисуса и старейшин, переживших его, которые видели все великие дела, совершенные Господом для Израиля.
8Иисус, сын Навин, слуга Господа, умер в возрасте ста десяти лет. 9Его похоронили в его собственном наделе, в городе Тимнат-Хересе2:9 См. Иис. Нав. 19:50; 24:30 – «Тимнат-Серах», в нагорьях Ефрема к северу от горы Гааш.
10Когда все то поколение отошло к своим отцам и выросло другое поколение, которое не знало ни Господа, ни того, что Он совершил для Израиля, 11израильтяне стали творить зло в глазах Господа и служить Баалам2:11 Баал – ханаанский бог плодородия и бог-громовержец.. 12Они оставили Господа, Бога своих отцов, Который вывел их из Египта, последовали за богами народов, которые были вокруг них, и стали поклоняться им. Они гневили Господа, 13потому что оставили Его и служили Баалу и Астартам2:13 Астарта – ханаанская богиня любви и плодородия, богиня-воительница.. 14Гнев Господа вспыхнул на Израиль, и Он отдал их в руки разбойников, которые стали грабить их. Он отдал их во власть врагов, окружавших их со всех сторон, и они уже не могли им противостоять. 15Всякий раз, когда Израиль шел воевать, рука Господа была против них, и они терпели поражение, как Господь предупреждал и клялся им. Они терпели великое бедствие.
16Господь ставил им судей2:16 Или: «вождей»; также в ст. 17-49., которые спасали их от рук грабителей. 17Но они не слушали судей, а распутничали с другими богами и поклонялись им. Они быстро уклонились от пути, которым ходили их отцы, – пути послушания повелениям Господа; они не следовали их примеру. 18Всякий раз, когда Господь ставил над ними судью, Он Сам был с ним и берег их от врагов, пока судья был жив: Господь жалел их, стонавших под гнетом мучителей. 19Но когда судья умирал, они принимались за старое и поступали еще хуже, чем их отцы, следуя другим богам, служа и поклоняясь им. Они не хотели оставить свои злые дела и упрямство. 20Поэтому Господь сильно разгневался на Израиль и сказал:
– Раз этот народ нарушил завет, который Я заключил с их отцами, и не послушался Меня, 21Я больше не стану прогонять от них ни одного из народов, которые остались в этой стране после смерти Иисуса.
22Чтобы испытать Израиль – станут ли израильтяне стараться ходить по пути Господа, как делали их отцы, – 23оставил Господь эти народы, не прогнав их сразу и не отдав в руки Иисуса.
