Анђео Господњи у Вокиму
1Анђео Господњи дође горе из Галгала у Воким и рече: „Извео сам вас горе из Египта и довео вас у земљу за коју сам се заклео оцима вашим. Рекао сам: ’Никада нећу раскинути свој савез с вама. 2Не склапајте савеза са становницима ове земље, него уништавајте њихове жртвенике.’ Али ви нисте послушали мој глас. Шта сте то учинили? 3Зато вам кажем: нећу их истерати пред вама; они ће бити трње вашим боковима, а њихови богови биће вам замка.“
4Кад је Анђео Господњи изговорио ове речи целом израиљском народу, народ удари у гласан плач. 5Зато се то место прозвало Воким. Тамо су принели жртву Господу.
Непослушност и пораз
6Исус отпусти народ, и Израиљци оду сваки на своје наследство, да запоседну земљу. 7Народ је служио Господу свега века Исусовог и свега века старешина које су надживеле Исуса, и које су виделе сва велика дела која је Господ учинио за Израиља.
8Исус, син Навинов, слуга Господњи, умре. Било му је стотину десет година. 9Сахранили су га на делу његовог наследства у Тимнат-Аресу, у Јефремовој гори, северно од горе Гас.
10А када се сав тај нараштај придружио својим прецима, дошао је нови нараштај који није познавао Господа и дела која је учинио за Израиљ. 11Израиљци су почели да чине оно што је зло у очима Господњим, и да служе Валима. 12Оставили су Господа, Бога својих отаца, који их је извео из земље египатске, и пошли за другим боговима, боговима народа око њих, па су им се клањали. Тако су разгневили Господа. 13Оставили су Господа и служили Валу и Аштарти. 14Тада је плануо гнев Господњи на Израиља, па их је предао у руке пљачкаша који су их пљачкали. Господ их је продао њиховим непријатељима, тако да више нису могли да им се одупру. 15Кад год су излазили у бој, рука Господња се дизала против њих, на њихову штету, како им је Господ обећао, и како им се заклео. Тако су се нашли у великој невољи.
Господ подиже судије
16Тада је Господ почео да им подиже судије да их избављају из руку њихових пљачкаша. 17Али они ни судије нису слушали, него су се изневерили с другим боговима и клањали им се. Брзо су скренули с пута којим су њихови преци ишли слушајући Господње заповести; они нису тако чинили. 18Кад им је подизао судије, Господ је био са судијом и избављао их из руку њихових непријатеља за свега века судије, јер му је било жао њиховог роптања под јармом њихових тлачитеља и угњетача. 19Али када би судија умро, они би се поново враћали на старо и чинили и горе од својих отаца. Ишли су за другим боговима, служили им и клањали им се не одустајући од својих опаких дела и поступака.
20Господ се разгневио на Израиља, па им је рекао: „Зато што је овај народ прекршио мој савез који сам наложио њиховим оцима, и није послушао мој глас, 21нећу више терати пред њима ниједан од народа које је Исус оставио кад је умро, 22како бих њима искушао Израиља, да видим хоће ли се држати пута Господњег и ходати њиме као што су га се држали њихови преци, или неће.“ 23Зато их је Господ оставио; није их одмах изагнао, ни предао у Исусове руке.
Ангел Вечного приходит в Бохим
1Ангел Вечного2:1 Ангел Вечного – этот особенный ангел отождествляется с Самим Вечным. Многие толкователи видят в Нём явления Исо Масеха до Его воплощения. То же в 6:11-23; 13:2-23. пришёл из Гилгала2:1 В Гилгале находился сундук соглашения (см. Исх. 25:10-22). в Бохим и сказал:
– Я вывел вас из Египта и привёл в землю, о которой клялся вашим предкам. Я сказал: «Я никогда не нарушу Своё священное соглашение с вами, 2а вы не заключайте соглашение с жителями этой земли, но сокрушите их жертвенники». Но вы не послушались Меня. Почему? 3Теперь Я говорю вам, что не стану прогонять их от вас, они будут вам врагами, а их боги будут для вас западнёй.
4Когда Ангел Вечного сказал эти слова всем исроильтянам, народ громко заплакал, 5и они назвали то место Бохим («плачущие»). Там они совершили жертвоприношение Вечному.
Гнев Вечного на Исроил
6После того как Иешуа отпустил народ, они пошли, чтобы завладеть землёй, каждый в свой надел. 7Народ служил Вечному во время жизни Иешуа и старейшин, переживших его, которые видели все великие дела, совершённые Вечным для Исроила.
8Иешуа, сын Нуна, раб Вечного, умер в возрасте ста десяти лет. 9Его похоронили в его наделе, в городе Тимнат-Серахе2:9 Букв.: «Тимнат-Херес» – вариант названия Тимнат-Серах (см. Иеш. 19:50)., в нагорьях Ефраима, к северу от горы Гааш.
10Когда всё то поколение отошло к своим отцам и выросло другое поколение, которое не знало ни Вечного, ни того, что Он совершил для Исроила, 11тогда исроильтяне стали творить зло в глазах Вечного и служить статуям Баала2:11 Баал – ханонский бог плодородия и бог-громовержец.. 12Они оставили Вечного, Бога своих предков, Который вывел их из Египта. Они последовали за богами народов, которые были вокруг них, и стали поклоняться им. Они гневили Вечного, 13потому что оставили Его и служили статуям Баала и Астарты2:13 Астарта – ханонская богиня любви и плодородия, богиня-воительница.. 14Гнев Вечного вспыхнул на исроильтян, и Он отдал их в руки разбойников, которые стали грабить их. Он отдал их во власть врагов, окружавших их со всех сторон, и они уже не могли им противостоять. 15Всякий раз, когда Исроил шёл воевать, рука Вечного была против него, и народ терпел поражение, как Вечный предупреждал и клялся. Они терпели великое бедствие.
16Вечный ставил им судей, которые спасали их от рук грабителей. 17Но они не слушали и судей, а распутничали с другими богами и поклонялись им. Они быстро уклонились от пути, которым ходили их предки, – пути послушания повелениям Вечного, они не следовали их примеру. 18Всякий раз, когда Вечный ставил над ними судью, Он Сам был с ним и берёг исроильтян от врагов, пока судья был жив, ведь Вечный жалел их, стонавших под гнётом мучителей. 19Но когда судья умирал, они принимались за старое и поступали ещё хуже, чем их отцы, следуя другим богам, служа и поклоняясь им. Они не хотели оставить свои злые дела и упрямство. 20Поэтому Вечный сильно разгневался на Исроил и сказал:
– Раз этот народ нарушил священное соглашение, которое Я заключил с их предками, и не послушался Меня, 21Я больше не стану прогонять от них ни одного из народов, которые остались в этой стране после смерти Иешуа.
22Чтобы испытать Исроил – станут ли исроильтяне стараться ходить по пути Вечного, как делали их предки, – 23Вечный оставил эти народы, не прогнав их сразу и не отдав в руки Иешуа.
