Сеоба Дановог племена
1У оно време, када није било цара у Израиљу, Даново племе је тражило себи земљу да се насели, јер до тада није примило у посед земљу међу Израиљевим племенима. 2Зато су Дановци из свога племена послали петорицу храбрих ратника из Сараје и Естаола, да уходе земљу и истраже је. Рекли су им: „Идите и извидите земљу.“
Они оду у Јефремову гору, у Михејину кућу, и тамо преспавају. 3Кад су били код Михејине куће, препознали су глас младога Левита. Сврате они тамо и упитају га: „Ко те је довео овамо? Шта радиш овде? Зашто си ту?“
4Он им одговори: „Тако и тако је Михеја учинио за мене. Он ме је унајмио, те сам постао његов свештеник.“
5Они му рекоше: „Питај Бога да знамо хоће ли пут на који смо пошли бити успешан?“
6Он им рече: „Идите у миру. Господ бди над путем на који сте пошли.“
7Тих пет људи оду и дођу у Лаис. Видели су да народ у њему живи спокојно, по обичају Сидонаца – мирно и спокојно. Освајачи им нису упадали у земљу, а није било ни владара. Осим тога, били су далеко од Сидонаца, и ни са ким нису имали додира.
8Кад су се вратили својој браћи у Сарају и Естаол, њихова браћа су их питала: „Какве вести доносите?“
9Они им одговорише: „Дижите се! Кренимо горе на њих, јер видели смо да је земља веома добра! Шта још чекате? Не оклевајте да одете и заузмете ту земљу. 10Кад дођете тамо, наћи ћете безбрижан народ, а и земља је пространа. Господ је предао земљу у ваше руке. То место не оскудева ни у чему што земља даје.“
11Тада је шест стотина наоружаних људи из Дановог племена кренуло из Сараје и Естаола. 12Отишли су горе и утаборили се код Киријат-Јарима у Јуди. Зато се то место све до данас зове „Данов табор“. Оно се налази западно од Киријат-Јарима. 13Одатле су отишли у Јефремову гору и дошли до Михејине куће.
14Она петорица што су ишла да уходе земљу Лаис рекоше својој браћи: „Знате ли да у овим кућама постоје ефод и кућни идоли, те идол резани и ливени? Сад знате шта да радите.“ 15Онда су свратили тамо и ушли у кућу младога Левита, код Михејине куће, и упитали га за здравље. 16Шест стотина људи из Дановог племена, наоружаних за рат, остало је да стоји на улазу капије. 17А она петорица што су ишли горе да уходе земљу оду унутра и узму резани кип, ефод, кућне идоле, и ливеног идола. Свештеник је стајао на улазу капије уз оних шест стотина људи наоружаних за рат.
18Кад су ушли у Михејину кућу и узели резани кип, ефод, кућне идоле и ливеног идола, свештеник им рече: „Шта то радите?“
19Они му одговорише: „Умукни! Стави руку на уста и пођи с нама. Бићеш нам оцем и свештеником. Није ли за тебе боље да будеш свештеник целом племену у Израиљу, него да будеш свештеник у дому једног човека?“ 20Свештеник се томе обрадовао; узео је ефод, кућне идоле и резани кип, па се придружио народу. 21Онда су се окренули и наставили пут. Напред су пустили децу, ситну стоку, и имовину.
22Они су се већ били удаљили од Михејине куће, кад су житељи кућа које су биле око Михејине куће дигли вику и дали се у потеру за Дановцима. 23Пошто су викали за њима, Дановци су се окренули и рекли Михеји: „Шта је с тобом? Зашто си дигао народ?“
24Михеја одговори: „Узели сте богове које сам направио и свештеника, и отишли. Шта мени остаје? И још ме питате: ’Шта је с тобом?’“
25Дановци му рекоше: „Гласа више да ниси пустио за нама! Иначе би неки бесни људи могли да се оборе на тебе, па би навукао пропаст и на себе и на своју породицу.“ 26Дановци, затим, оду својим путем, а Михеја, видевши да су јачи од њега, окрене се и врати својој кући.
27Дановци су узели оно што је Михеја направио, и свештеника који је био код њега, па су навалили на Лаис, на мирне и безбрижне људе. Побили су их оштрицом мача, а град су спалили. 28Није било никога да их избави, јер је град био далеко од Сидона, и ни са ким нису имали додира. Град је лежао у долини, која је била код Вет-Реова.
Дановци су изнова саградили град и населили се у њему. 29Назвали су га Дан, по имену свога праоца Дана, који се родио Израиљу. Град се пре тога звао „Лаис“. 30Дановци су поставили себи идола, а Јонатан, син Гирсама, Мојсијевог сина, и његови синови, били су свештеници Дановом племену, све до времена изгнанства земље. 31Поставили су себи Михејиног идола, који је овај направио, тако да је стајао тамо за све време док је Дом Божији био у Силому.
Донитяне селятся в Лаише
1В те дни у Исроила не было царя.
Род донитян искал себе землю, чтобы поселиться там, потому что до этого времени земля между родами Исроила ещё не была ему отведена. 2И донитяне послали пятерых храбрецов из Цоры и Эштаола, чтобы разведать землю и исследовать её. Эти люди представляли все их кланы. Им сказали:
– Идите, исследуйте землю.
Когда они пришли в нагорья Ефраима, к дому Михи, они заночевали там, 3и, будучи поблизости, узнали голос молодого левита. Тогда они свернули туда и спросили его:
– Кто привёл тебя сюда? Что ты здесь делаешь? Почему ты здесь?
4Он рассказал им о том, что сделал для него Миха, и сказал:
– Он нанял меня, и я его священнослужитель.
5Тогда они сказали ему:
– Пожалуйста, спроси у Всевышнего, чтобы нам знать, будет ли наше путешествие успешным.
6Священнослужитель ответил им:
– Идите с миром. Вечный позаботится о вас во время вашего путешествия.
7Эти пятеро ушли и пришли в Лаиш. Там они увидели, что народ живёт спокойно, по обычаю сидонян, тихо и беспечно, не нуждаясь ни в чём на земле и обладая богатством. Они жили далеко от сидонян и ни с кем18:7 Или: «с Сирией». не были в союзе.
8Когда они вернулись в Цору и Эштаол, их сородичи стали спрашивать:
– Ну что?
9Они ответили:
– Пойдёмте, нападём на них! Мы увидели, что эта земля очень хороша. Вы что же, не собираетесь ничего делать? Не медлите взять себе эту землю! 10Придя туда, вы найдёте беспечный народ и обширную землю, которую Вечный даёт вам в руки, землю, где нет недостатка ни в чём.
11И шестьсот человек из рода донитян, вооружившись для битвы, отправились в путь из Цоры и Эштаола. 12По дороге они поставили стан рядом с Кириат-Иеаримом в Иудее. Вот почему место к западу от Кириат-Иеарима и по сегодняшний день называется Махане-Дон («стан Дона»). 13Оттуда они двинулись в нагорья Ефраима и пришли к дому Михи.
14Те пятеро, которые разведывали землю Лаиша, сказали своим сородичам:
– Знаете ли вы, что в одном из этих домов есть ефод, домашние боги, истукан и литой идол? Подумайте, что вам сделать.
15Они свернули туда, вошли в дом молодого левита, в дом Михи, и приветствовали его. 16А шестьсот донитян, вооружённых для битвы, стояли у входа в ворота. 17Пять человек, которые разведывали землю, прошли внутрь, взяли истукан, и ефод, и домашних богов, и литого идола, пока священнослужитель и шестьсот вооружённых воинов стояли у входа в ворота.
18Когда эти люди вошли в дом Михи и взяли истукан, ефод, домашних богов и литого идола, священнослужитель сказал им:
– Что вы делаете?
19Они ответили ему:
– Молчи! Ни слова больше. Иди с нами и будь у нас отцом и священнослужителем. Разве не лучше тебе быть священнослужителем у рода и клана в Исроиле, чем у семьи одного лишь человека?
20Священнослужитель обрадовался. Он взял ефод, домашних богов и истукан и пошёл с народом. 21Отправив своих маленьких детей, скот и пожитки впереди себя, они снова тронулись в путь.
22Когда они отошли от дома Михи, тот собрал соседей и погнался за донитянами. 23Они кричали вслед донитянам, и те, повернувшись, сказали Михе:
– Чего ты хочешь? Зачем ты собрал такую толпу?
24Он ответил:
– Вы взяли моих богов, которых я сделал, и моего священнослужителя и ушли. А что осталось у меня? Как же вы спрашиваете: «Что тебе?»
25Донитяне ответили:
– Лучше не спорь с нами, а не то наши разъярённые воины нападут на вас, и ты погубишь и себя, и свою семью.
26И донитяне пошли своим путём, а Миха, видя, что они сильнее его, повернул домой.
27Донитяне, взяв то, что сделал Миха, а также его священнослужителя, пришли к Лаишу, к мирному и беспечному народу. Они предали их мечу и сожгли их город. 28Некому было избавить их, потому что они жили далеко от Сидона и ни с кем не были в союзе. Этот город находился в долине рядом с Бет-Реховом.
Донитяне отстроили город и поселились в нём. 29Они назвали его Дон – в честь своего предка Дона, который родился у Якуба18:29 Букв.: «у Исроила». Всевышний дал Якубу новое имя – Исроил (см. Нач. 32:27-28)., хотя прежде город назывался Лаиш. 30Там донитяне поставили себе истукан, а Ионафан, сын Гершома, внук Мусо18:30 В некоторых рукописях: «Манассы», но это имя было записано таким образом, чтобы читатель мог понять: имя Мусо здесь специально исправили на имя Манасса (безнравственный царь из 4 Цар. 21). Это было сделано для того, чтобы отделить Мусо от идолопоклонства его потомков, чтобы не бросать тень на его имя., и его сыновья были священнослужителями рода Дона до самого плена. 31Они хранили у себя истукан, сделанный Михой, пока дом Всевышнего находился в Шило.
