Михеја врши идолопоклоничку службу
1Био неки човек из Јефремове горе по имену Михеја. 2Он је рекао својој мајци: „Хиљаду и стотину сребрних шекела који су ти украдени, због којих си преда мном изрекла клетву – то сребро је код мене, ја сам га узео.“
Његова мајка му рече: „Нека те Господ благослови, сине мој!“
3Тих хиљаду и стотину сребрних шекела је вратио својој мајци. Мајка му рече: „Сребро које сам посветила Господу, дајем своме сину, да од њега начини резаног и ливеног идола. Сада ти их враћам.“
4Кад је Михеја вратио сребро својој мајци, она је узела две стотине сребрних шекела и дала их златару. Он је од њих начинио резаног и ливеног идола који је стајао у Михејиној кући.
5Овај човек, Михеја, је поседовао светиште. Он је начинио ефод и кућне идоле, и посветио једног од својих синова за свога свештеника. 6У оно време није било цара у Израиљу, и свако је радио што му се чинило право.
7А био је један младић из Витлејема Јудиног, из Јудиног племена. Он је био Левит који је живео тамо као дошљак. 8Тај човек је отишао из града Витлејема у Јуди да нађе себи место да се насели као дошљак. Путујући дошао је у Јефремову гору до Михејине куће.
9Михеја га упита: „Одакле долазиш?“
Левит му одговори: „Ја сам из Витлејема у Јуди, и тражим да се негде настаним.“
10Михеја му рече: „Остани да живиш код мене и буди ми оцем и свештеником, а ја ћу ти давати десет сребрних шекела годишње, одећу и храну.“ Левит оде к њему. 11Левит је пристао да живи код тог човека, и младић му је био као један од његових синова. 12Михеја је посветио Левита и он му је постао свештеник. Младић је живео у Михејиној кући. 13Михеја рече: „Сада знам да ће ми Господ дати напретка, зато што имам Левита за свештеника.“
Os Ídolos de Mica
1Havia um homem chamado Mica, dos montes de Efraim, 2que disse certa vez à sua mãe: “Os treze quilos17.2 Hebraico: 1.100 siclos. Um siclo equivalia a 12 gramas. de prata que foram roubados de você e pelos quais eu a ouvi pronunciar uma maldição, na verdade a prata está comigo; eu a peguei”.
Disse-lhe sua mãe: “O Senhor o abençoe, meu filho!”
3Quando ele devolveu os treze quilos de prata à mãe, ela disse: “Consagro solenemente a minha prata ao Senhor para que o meu filho faça uma imagem esculpida e um ídolo de metal. Eu a devolvo a você”.
4Mas ele devolveu a prata à sua mãe, e ela separou dois quilos e quatrocentos gramas, e os deu a um ourives, que deles fez a imagem e o ídolo. E estes foram postos na casa de Mica.
5Ora, esse homem, Mica, possuía um santuário, fez um manto sacerdotal e alguns ídolos da família e pôs um dos seus filhos como seu sacerdote. 6Naquela época, não havia rei em Israel; cada um fazia o que lhe parecia certo.
7Um jovem levita de Belém de Judá, procedente do clã de Judá, 8saiu daquela cidade em busca de outro lugar para morar. Em sua viagem17.8 Ou Querendo exercer a sua profissão, chegou à casa de Mica, nos montes de Efraim.
9Mica lhe perguntou: “De onde você vem?”
“Sou levita, de Belém de Judá”, respondeu ele. “Estou procurando um lugar para morar.”
10“Fique comigo”, disse-lhe Mica. “Seja meu pai e sacerdote, e eu darei a você cento e vinte gramas de prata por ano, roupas e comida.” 11O jovem levita concordou em ficar com Mica, e tornou-se como um dos seus filhos. 12Mica acolheu o levita, e o jovem se tornou seu sacerdote, e ficou morando em sua casa. 13E Mica disse: “Agora sei que o Senhor me tratará com bondade, pois esse levita se tornou meu sacerdote”.
