Михеја врши идолопоклоничку службу
1Био неки човек из Јефремове горе по имену Михеја. 2Он је рекао својој мајци: „Хиљаду и стотину сребрних шекела који су ти украдени, због којих си преда мном изрекла клетву – то сребро је код мене, ја сам га узео.“
Његова мајка му рече: „Нека те Господ благослови, сине мој!“
3Тих хиљаду и стотину сребрних шекела је вратио својој мајци. Мајка му рече: „Сребро које сам посветила Господу, дајем своме сину, да од њега начини резаног и ливеног идола. Сада ти их враћам.“
4Кад је Михеја вратио сребро својој мајци, она је узела две стотине сребрних шекела и дала их златару. Он је од њих начинио резаног и ливеног идола који је стајао у Михејиној кући.
5Овај човек, Михеја, је поседовао светиште. Он је начинио ефод и кућне идоле, и посветио једног од својих синова за свога свештеника. 6У оно време није било цара у Израиљу, и свако је радио што му се чинило право.
7А био је један младић из Витлејема Јудиног, из Јудиног племена. Он је био Левит који је живео тамо као дошљак. 8Тај човек је отишао из града Витлејема у Јуди да нађе себи место да се насели као дошљак. Путујући дошао је у Јефремову гору до Михејине куће.
9Михеја га упита: „Одакле долазиш?“
Левит му одговори: „Ја сам из Витлејема у Јуди, и тражим да се негде настаним.“
10Михеја му рече: „Остани да живиш код мене и буди ми оцем и свештеником, а ја ћу ти давати десет сребрних шекела годишње, одећу и храну.“ Левит оде к њему. 11Левит је пристао да живи код тог човека, и младић му је био као један од његових синова. 12Михеја је посветио Левита и он му је постао свештеник. Младић је живео у Михејиној кући. 13Михеја рече: „Сада знам да ће ми Господ дати напретка, зато што имам Левита за свештеника.“
