Књига Исуса Навина 9 – New Serbian Translation NSP

New Serbian Translation

Књига Исуса Навина 9:1-27

Гаваонска превара

1Кад су то чули сви цареви западно од Јордана, у горју и равници, и дуж читаве обале Медитеранског мора до Ливана: Хетити, Аморејци, Хананци, Фережани, Евејци и Јевусејци, 2сабрали су се да једнодушно зарате против Исуса и Израиљаца.

3А кад су становници Гаваона чули шта је Исус учинио са Јерихоном и Гајем, 4послужили су се лукавством. Издавали су се за посланство; на своје магарце су пребацили старе вреће и винске мешине, поцепане и закрпљене. 5На ноге су обули изношену и покрпљену обућу и обукли се у дотрајалу одећу. Сав хлеб који су понели на пут био је сув и раздробљен. 6Затим су отишли к Исусу у табор код Галгала и рекли њему и Израиљцима:

„Дошли смо из далеке земље. Склопите са нама савез.“

7Израиљци одговорише Евејцима: „Ко зна да не живите међу нама. Како онда да склопимо савез са вама?“

8Они рекоше Исусу: „Твоји смо поданици.“

Исус им одговори: „Ко сте и одакле долазите?“

9Они му одговорише: „Твоје слуге су дошле из далеке земље ради имена Господа, Бога твога. Чули смо, наиме, за његову славу и за све што је учинио у Египту, 10и све што је учинио двојици аморејских царева с друге стране Јордана, Сихону, цару есевонском, и Огу, цару васанском у Астароту. 11Онда су нам наше старешине и сви житељи наше земље рекли: ’Понесите са собом хране за пут, па пођите да се сретнете са њима. Реците им: ваши смо поданици; склопите са нама савез!’ 12Ево нашег хлеба што смо понели на пут од својих кућа; био је још врућ када смо кренули к вама, а сада је, ето, сув и раздробљен. 13Наше мешине са вином биле су нове кад смо их напунили, а сада су, ево, поцепане. Па и наша одећа и обућа су дотрајали од веома дугог пута.“

14Људи су узели нешто од њихове хране, не питајући за савет Господа. 15Тада је Исус склопио мир са њима, а затим је склопио савез са њима да ће их поштедети. Кнезови заједнице су им то потврдили заклетвом.

16Три дана након што су склопили са њима савез, дочули су да су они њихови суседи и да живе у њиховој близини. 17Израиљци се на то запуте и трећег дана дођу у њихове градове, Гаваон, Кефиру, Вирот и Киријат-Јарим. 18Израиљци их нису побили зато што су им се кнезови заједнице заклели Господом, Богом Израиљевим.

Читава заједница је гунђала против кнезова. 19Кнезови рекоше целој заједници: „Ми смо им се заклели Господом, Богом Израиљевим, и зато им не смемо наудити. 20Овако ћемо поступити са њима: оставићемо их на животу, да нас не би стигао гнев Божији, због заклетве којом смо им се заклели. 21Пустимо их да живе – наставише главари – али нека буду дрвосече и водоноше целој заједници.“ Како су кнезови рекли, тако је и било.

22Онда их Исус позва и рече им: „Зашто сте нас преварили говорећи да живите далеко од нас, кад у ствари живите у нашој близини? 23Зато ћете бити под клетвом: никада нећете престати да будете робови; бићете дрвосече и водоноше за Дом мога Бога.“

24Они одговорише Исусу: „Твоје слуге су чуле шта је Господ, Бог твој, одредио Мојсију: да ће вам предати целу земљу и да ће истребити све становништво земље. Веома смо се уплашили од вас за своје животе. Зато смо тако учинили. 25Сада смо, ево, у твојим рукама. Чини с нама што сматраш да је добро и право.“

26Исус је поступио са њима овако: избавио их је из руку Израиљаца, те их нису побили. 27Тог дана их је учинио дрвосечама и водоношама за читаву заједницу и за жртвеник Господњи на месту које он изабере. Они то раде све до данас.