Исус Навин постављен за вођу
1После смрти Мојсија, слуге Господњег, рече Господ Исусу, сину Навиновом, Мојсијевом помоћнику: 2„Мој слуга Мојсије је мртав. А ти се сада спреми да пређеш преко овог Јордана, ти и сав овај народ, у земљу коју дајем Израиљцима. 3Ја ћу вам дати свако место где буде ступила ваша нога, као што сам обећао Мојсију. 4Граница ће вам се протезати од пустиње и Ливана, све до велике реке, реке Еуфрата – сва земља Хетита – и до Средоземног мора на западу. 5Нико неће моћи да ти се одупре целог твог живота. Као што сам био са Мојсијем, тако ћу бити са тобом; нећу одступити од тебе, нити ћу те оставити. 6Буди јак и одважан, јер ти ћеш дати овом народу у посед ову земљу, за коју сам се заклео њиховим оцима да ћу је њима дати. 7Само буди јак и веома одважан да држиш и вршиш сав Закон који ти је наложио мој слуга Мојсије. Не одступај од њега ни десно ни лево, да би био успешан где год да пођеш.
8Нека се књига овога Закона не раздваја од твојих уста. Размишљај о њој дању и ноћу, како би верно држао све што је у њој записано. Само ће ти тада добро ићи на твом путу и имаћеш успеха. 9Зар ти нисам заповедио: ’Буди јак и одважан! Не плаши се и не страхуј, јер је с тобом Господ, Бог твој, где год да кренеш.’“
10Затим је Исус заповедио надгледницима народа: 11„Прођите кроз табор и наредите народу: ’Снабдејте се храном, јер ћете за три дана прећи преко овог Јордана, да бисте ушли у земљу коју вам Господ, Бог ваш, даје у посед.’“
12А Рувимовом и Гадовом племену, и половини Манасијиног племена, Исус рече: 13„Сетите се налога који вам је дао Мојсије, слуга Господњи: ’Господ, Бог ваш, који вам даје починак, дао вам је ову земљу.’ 14Ваше жене, деца и стада нека остану у земљи коју вам је дао Мојсије с оне стране Јордана. А сви ви ратници, крените наоружани испред своје браће, па им помозите, 15док Господ не да починка вашој браћи као вама. А кад и они заузму земљу коју вам даје Господ, Бог ваш, ви се вратите и запоседните своју земљу, коју вам је Мојсије, слуга Господњи, дао на другој страни Јордана, према истоку.“
16Они одговорише Исусу: „Учинићемо све што си нам заповедио, и поћи ћемо где год нас пошаљеш. 17Као што смо слушали Мојсија, тако ћемо слушати тебе. Само нека Господ, Бог твој, буде с тобом као што је био с Мојсијем. 18А ко се побуни против твоје наредбе и не послуша твоје речи у свему што му заповедиш, нека се погуби. Само буди јак и одважан!“
Gods opdracht aan Jozua
1Na de dood van zijn dienaar Mozes sprak de Here tot Jozua, de zoon van Nun, die de rechterhand van Mozes was geweest. Hij zei tegen hem: 2‘Nu mijn dienaar Mozes is gestorven, bent u de nieuwe leider van Israël. Leid mijn volk over de Jordaan het beloofde land binnen. 3Wat Ik tegen Mozes heb gezegd, zeg Ik ook tegen u: “Elk stuk grond dat u betreedt, zal deel gaan uitmaken van het land Israël. 4Dit gebied zal zich uitstrekken van de Negev-woestijn in het zuiden tot het gebergte van de Libanon in het noorden en van de Middellandse Zee in het westen tot aan de rivier de Eufraat in het oosten. Ook het land van de Hethieten valt daaronder.” 5Niemand zal u kunnen tegenhouden zolang u leeft, want Ik zal u helpen, zoals Ik Mozes heb geholpen. Ik laat u nooit in de steek, Ik zal altijd bij u blijven. 6Wees sterk en moedig, want u zult de leider van mijn volk zijn en u zult het helpen al het land te veroveren dat Ik aan zijn voorouders beloofde. 7U hoeft alleen sterk en moedig te zijn en heel de wet die Mozes u gaf, letterlijk te gehoorzamen. Als u dat doet, zal alles wat u onderneemt, gelukken. 8Houd het volk deze wetten steeds voor en denk er zelf dag en nacht over na, zodat u zeker weet dat u ze volledig naleeft. Want alleen dan zult u slagen. 9Ja, wees moedig en sterk! Ban angst en twijfel uit uw hart. Onthoud dat de Here, uw God, u overal zal helpen.’
10-11 Toen gaf Jozua de leiders van Israël opdracht het volk te zeggen dat het zich moest klaarmaken voor de overtocht over de Jordaan. ‘Binnen drie dagen zullen wij oversteken en het land dat God ons heeft gegeven, veroveren en er gaan wonen!’ vertelde hij hun. 12-13 Toen riep hij de leiders van de stammen Ruben, Gad en Manasse bij zich en herinnerde hen aan de opdracht die Mozes had gegeven: ‘De Here, uw God, geeft u rust in uw eigen land aan deze zijde van de Jordaan. 14Daarom mogen uw vrouwen, kinderen en het vee hier blijven, maar uw troepen moeten volledig bewapend de andere stammen over de Jordaan leiden en hen helpen het land aan de overzijde van de rivier te veroveren, 15blijf bij hen tot de verovering is voltooid en uw broeders zich ook in alle rust kunnen vestigen. Pas dan mag u zich hier aan de oostzijde van de Jordaan vestigen.’ 16Zij stemden daarmee in en beloofden Jozua als hun legeraanvoerder te gehoorzamen. 17-18 ‘Net zoals wij Mozes hebben gehoorzaamd, zullen wij u gehoorzamen,’ verzekerden zij hem, ‘en moge de Here, uw God, u net zo helpen als Hij Mozes deed. Als ook maar iemand tegen uw bevelen in opstand komt, zal hij sterven. Ga ons voor en wees sterk en moedig!’
