Павлово обраћење
1Савле је, у међувремену, и даље љутито претио да ће побити ученике Господње. Зато је отишао код Првосвештеника 2и од њега затражио писмено одобрење за синагоге у Дамаску, да ако нађе следбенике Пута Господњег, било мушкарце или жене, може да их свезане спроведе у Јерусалим. 3Када се приближио Дамаску, одједном га је обасјало јако светло са неба. 4Тада је пао на земљу и зачуо глас који му рече: „Савле! Савле! Зашто ме прогониш?“
5„Ко си ти, Господе?“ – упитао је Савле. „Ја сам Исус кога ти прогониш“ – одговори глас. 6„А сад устани и уђи у град и тамо ће ти се рећи шта треба да радиш.“
7Савлови пратиоци су занемели; чули су глас, али нису видели никога. 8Када је Савле устао са земље, отворио је очи, али ништа није могао да види, тако да су га узели за руку и довели у Дамаск. 9Три дана није могао да види, а за то време није ни јео ни пио.
10У Дамаску је живео неки ученик по имену Ананија. Њему је Господ у виђењу рекао: „Ананија!“ „Ево ме, Господе“ – одговорио је Ананија.
11„Иди у Јудину кућу – рече Господ – у улицу која се зове ’Права’, и потражи Таршанина по имену Савле. Он се управо сада моли. 12Савле је у виђењу видео човека по имену Ананија како улази и ставља руке на њега да би прогледао.“
13Ананија му одговори: „Господе, чуо сам од многих да је овај човек нанео много зла твом светом народу у Јерусалиму. 14Чак и овде има овлашћење од Првосвештеника да свеже све који призивају твоје име.“
15Господ му рече: „Иди, јер је он оруђе које сам изабрао да објави моје име народима, царевима, и народу израиљском. 16Ја ћу му, наиме, показати колико мора да претрпи за моје име.“
17Ананија је отишао, ушао у кућу и положио своје руке на њега, те рекао: „Брате Савле! Господ Исус, који ти се указао на путу којим си ишао, послао ме је да прогледаш и да се напуниш Светог Духа.“ 18Истог тренутка са његових очију спаде нешто као крљушт, те је прогледао. Тада је устао и био крштен. 19Потом је појео нешто хране, па се окрепио. Неколико дана је провео са ученицима из Дамаска, 20и одмах почео да проповеда по синагогама да је Исус Син Божији.
Павле се враћа у Јерусалим
21Сви који су га слушали, чудили су се: „Није ли ово онај – питали су се – што је у Јерусалиму истребљивао оне који зазивају то име? Зар није дошао овде да их свезане доведе пред водеће свештенике?“ 22Савлово проповедање бивало је све силније, па је Јевреје из Дамаска остављао без речи, доказујући да је Исус Христос.
23Након дуже времена, Јевреји скују заверу да га убију. 24Савле је, међутим, сазнао за њихову намеру. Јевреји су, пак, и дању и ноћу будно мотрили на градска врата да би га убили. 25Но, ученици су га ноћу спустили у кошари преко градских зидина.
26Кад је Савле дошао у Јерусалим, покушао је да се придружи ученицима. Ипак, сви су га се плашили, јер нису веровали да је заиста ученик. 27Тада га је Варнава прихватио и одвео га апостолима. Испричао је апостолима како је Савле видео Господа који му је говорио и како је у Дамаску храбро проповедао у Исусово име.
28Тако је Савле остао са њима, па је ишао по Јерусалиму и храбро проповедао у Исусово име. 29Говорио је и расправљао са Јеврејима који су говорили грчки, али су и они настојали да га убију. 30Када су то браћа сазнала, одвели су га у Кесарију и оданде га послали у Тарс.
31И тако је Црква уживала мир у целој Јудеји, Галилеји и Самарији. Подизала се и живела у страхопоштовању према Богу, растући бројчано потпором Светога Духа.
Енејино оздрављење
32Једном је Петар обилазио све цркве, па је свратио к светима који су живели у Лиди. 33Тамо је нашао човека по имену Енеја који је осам година одузет лежао на постељи. 34Петар му рече: „Енеја, Исус Христос те исцељује; устани и намести свој кревет!“ Енеја устаде истог трена. 35Када су видели Енеју, сви становници Лиде и Сарона су се окренули Господу.
Васкрсење Тавите
36У Јопи је, опет, живела нека ученица по имену Тавита (што у преводу значи „Кошута“), која је увек чинила добра дела и помагала сиромашнима. 37Баш у то време се разболела и умрла. Окупали су је и положили у собу на спрату. 38Пошто је Лида била близу Јопе, ученици, чувши да је Петар тамо, послаше му два човека са молбом: „Дођи к нама без оклевања!“
39Петар је устао и отишао са њима. Чим је стигао, одвели су га у горњу собу. Све удовице су стајале око њега; плакале су и показивале хаљине и огртаче које је Тавита израдила док је била са њима.
40Тада је Петар све њих послао напоље, па је клекнуо и помолио се. Затим се окренуо према мртвом телу и рекао: „Тавита, устани!“ Она отвори очи, угледа Петра и седе. 41Он је прихвати за руку и подиже је. Затим је позвао верујуће и удовице, и показао им је живу. 42За ово су сазнали сви становници Јопе, те су многи од њих поверовали у Господа. 43Петар је, пак, остао извесно време у Јопи код неког Симона кожара.
1And Saul, yet breathing out threatenings and slaughter against the disciples of the Lord, went unto the high priest, 2And desired of him letters to Damascus to the synagogues, that if he found any of this way, whether they were men or women, he might bring them bound unto Jerusalem. 3And as he journeyed, he came near Damascus: and suddenly there shined round about him a light from heaven: 4And he fell to the earth, and heard a voice saying unto him, Saul, Saul, why persecutest thou me? 5And he said, Who art thou, Lord? And the Lord said, I am Jesus whom thou persecutest: it is hard for thee to kick against the pricks. 6And he trembling and astonished said, Lord, what wilt thou have me to do? And the Lord said unto him, Arise, and go into the city, and it shall be told thee what thou must do. 7And the men which journeyed with him stood speechless, hearing a voice, but seeing no man. 8And Saul arose from the earth; and when his eyes were opened, he saw no man: but they led him by the hand, and brought him into Damascus. 9And he was three days without sight, and neither did eat nor drink.
10¶ And there was a certain disciple at Damascus, named Ananias; and to him said the Lord in a vision, Ananias. And he said, Behold, I am here, Lord. 11And the Lord said unto him, Arise, and go into the street which is called Straight, and enquire in the house of Judas for one called Saul, of Tarsus: for, behold, he prayeth, 12And hath seen in a vision a man named Ananias coming in, and putting his hand on him, that he might receive his sight. 13Then Ananias answered, Lord, I have heard by many of this man, how much evil he hath done to thy saints at Jerusalem: 14And here he hath authority from the chief priests to bind all that call on thy name. 15But the Lord said unto him, Go thy way: for he is a chosen vessel unto me, to bear my name before the Gentiles, and kings, and the children of Israel: 16For I will shew him how great things he must suffer for my name’s sake. 17And Ananias went his way, and entered into the house; and putting his hands on him said, Brother Saul, the Lord, even Jesus, that appeared unto thee in the way as thou camest, hath sent me, that thou mightest receive thy sight, and be filled with the Holy Ghost. 18And immediately there fell from his eyes as it had been scales: and he received sight forthwith, and arose, and was baptized. 19And when he had received meat, he was strengthened. Then was Saul certain days with the disciples which were at Damascus. 20And straightway he preached Christ in the synagogues, that he is the Son of God. 21But all that heard him were amazed, and said; Is not this he that destroyed them which called on this name in Jerusalem, and came hither for that intent, that he might bring them bound unto the chief priests? 22But Saul increased the more in strength, and confounded the Jews which dwelt at Damascus, proving that this is very Christ.
23¶ And after that many days were fulfilled, the Jews took counsel to kill him: 24But their laying await was known of Saul. And they watched the gates day and night to kill him. 25Then the disciples took him by night, and let him down by the wall in a basket. 26And when Saul was come to Jerusalem, he assayed to join himself to the disciples: but they were all afraid of him, and believed not that he was a disciple. 27But Barnabas took him, and brought him to the apostles, and declared unto them how he had seen the Lord in the way, and that he had spoken to him, and how he had preached boldly at Damascus in the name of Jesus. 28And he was with them coming in and going out at Jerusalem. 29And he spake boldly in the name of the Lord Jesus, and disputed against the Grecians: but they went about to slay him. 30Which when the brethren knew, they brought him down to Cæsarea, and sent him forth to Tarsus. 31Then had the churches rest throughout all Judæa and Galilee and Samaria, and were edified; and walking in the fear of the Lord, and in the comfort of the Holy Ghost, were multiplied.
32¶ And it came to pass, as Peter passed throughout all quarters, he came down also to the saints which dwelt at Lydda. 33And there he found a certain man named Æneas, which had kept his bed eight years, and was sick of the palsy. 34And Peter said unto him, Æneas, Jesus Christ maketh thee whole: arise, and make thy bed. And he arose immediately. 35And all that dwelt at Lydda and Saron saw him, and turned to the Lord.
36¶ Now there was at Joppa a certain disciple named Tabitha, which by interpretation is called Dorcas: this woman was full of good works and almsdeeds which she did. 37And it came to pass in those days, that she was sick, and died: whom when they had washed, they laid her in an upper chamber. 38And forasmuch as Lydda was nigh to Joppa, and the disciples had heard that Peter was there, they sent unto him two men, desiring him that he would not delay to come to them. 39Then Peter arose and went with them. When he was come, they brought him into the upper chamber: and all the widows stood by him weeping, and shewing the coats and garments which Dorcas made, while she was with them. 40But Peter put them all forth, and kneeled down, and prayed; and turning him to the body said, Tabitha, arise. And she opened her eyes: and when she saw Peter, she sat up. 41And he gave her his hand, and lifted her up, and when he had called the saints and widows, presented her alive. 42And it was known throughout all Joppa; and many believed in the Lord. 43And it came to pass, that he tarried many days in Joppa with one Simon a tanner.
