Павлово обраћење
1Савле је, у међувремену, и даље љутито претио да ће побити ученике Господње. Зато је отишао код Првосвештеника 2и од њега затражио писмено одобрење за синагоге у Дамаску, да ако нађе следбенике Пута Господњег, било мушкарце или жене, може да их свезане спроведе у Јерусалим. 3Када се приближио Дамаску, одједном га је обасјало јако светло са неба. 4Тада је пао на земљу и зачуо глас који му рече: „Савле! Савле! Зашто ме прогониш?“
5„Ко си ти, Господе?“ – упитао је Савле. „Ја сам Исус кога ти прогониш“ – одговори глас. 6„А сад устани и уђи у град и тамо ће ти се рећи шта треба да радиш.“
7Савлови пратиоци су занемели; чули су глас, али нису видели никога. 8Када је Савле устао са земље, отворио је очи, али ништа није могао да види, тако да су га узели за руку и довели у Дамаск. 9Три дана није могао да види, а за то време није ни јео ни пио.
10У Дамаску је живео неки ученик по имену Ананија. Њему је Господ у виђењу рекао: „Ананија!“ „Ево ме, Господе“ – одговорио је Ананија.
11„Иди у Јудину кућу – рече Господ – у улицу која се зове ’Права’, и потражи Таршанина по имену Савле. Он се управо сада моли. 12Савле је у виђењу видео човека по имену Ананија како улази и ставља руке на њега да би прогледао.“
13Ананија му одговори: „Господе, чуо сам од многих да је овај човек нанео много зла твом светом народу у Јерусалиму. 14Чак и овде има овлашћење од Првосвештеника да свеже све који призивају твоје име.“
15Господ му рече: „Иди, јер је он оруђе које сам изабрао да објави моје име народима, царевима, и народу израиљском. 16Ја ћу му, наиме, показати колико мора да претрпи за моје име.“
17Ананија је отишао, ушао у кућу и положио своје руке на њега, те рекао: „Брате Савле! Господ Исус, који ти се указао на путу којим си ишао, послао ме је да прогледаш и да се напуниш Светог Духа.“ 18Истог тренутка са његових очију спаде нешто као крљушт, те је прогледао. Тада је устао и био крштен. 19Потом је појео нешто хране, па се окрепио. Неколико дана је провео са ученицима из Дамаска, 20и одмах почео да проповеда по синагогама да је Исус Син Божији.
Павле се враћа у Јерусалим
21Сви који су га слушали, чудили су се: „Није ли ово онај – питали су се – што је у Јерусалиму истребљивао оне који зазивају то име? Зар није дошао овде да их свезане доведе пред водеће свештенике?“ 22Савлово проповедање бивало је све силније, па је Јевреје из Дамаска остављао без речи, доказујући да је Исус Христос.
23Након дуже времена, Јевреји скују заверу да га убију. 24Савле је, међутим, сазнао за њихову намеру. Јевреји су, пак, и дању и ноћу будно мотрили на градска врата да би га убили. 25Но, ученици су га ноћу спустили у кошари преко градских зидина.
26Кад је Савле дошао у Јерусалим, покушао је да се придружи ученицима. Ипак, сви су га се плашили, јер нису веровали да је заиста ученик. 27Тада га је Варнава прихватио и одвео га апостолима. Испричао је апостолима како је Савле видео Господа који му је говорио и како је у Дамаску храбро проповедао у Исусово име.
28Тако је Савле остао са њима, па је ишао по Јерусалиму и храбро проповедао у Исусово име. 29Говорио је и расправљао са Јеврејима који су говорили грчки, али су и они настојали да га убију. 30Када су то браћа сазнала, одвели су га у Кесарију и оданде га послали у Тарс.
31И тако је Црква уживала мир у целој Јудеји, Галилеји и Самарији. Подизала се и живела у страхопоштовању према Богу, растући бројчано потпором Светога Духа.
Енејино оздрављење
32Једном је Петар обилазио све цркве, па је свратио к светима који су живели у Лиди. 33Тамо је нашао човека по имену Енеја који је осам година одузет лежао на постељи. 34Петар му рече: „Енеја, Исус Христос те исцељује; устани и намести свој кревет!“ Енеја устаде истог трена. 35Када су видели Енеју, сви становници Лиде и Сарона су се окренули Господу.
Васкрсење Тавите
36У Јопи је, опет, живела нека ученица по имену Тавита (што у преводу значи „Кошута“), која је увек чинила добра дела и помагала сиромашнима. 37Баш у то време се разболела и умрла. Окупали су је и положили у собу на спрату. 38Пошто је Лида била близу Јопе, ученици, чувши да је Петар тамо, послаше му два човека са молбом: „Дођи к нама без оклевања!“
39Петар је устао и отишао са њима. Чим је стигао, одвели су га у горњу собу. Све удовице су стајале око њега; плакале су и показивале хаљине и огртаче које је Тавита израдила док је била са њима.
40Тада је Петар све њих послао напоље, па је клекнуо и помолио се. Затим се окренуо према мртвом телу и рекао: „Тавита, устани!“ Она отвори очи, угледа Петра и седе. 41Он је прихвати за руку и подиже је. Затим је позвао верујуће и удовице, и показао им је живу. 42За ово су сазнали сви становници Јопе, те су многи од њих поверовали у Господа. 43Петар је, пак, остао извесно време у Јопи код неког Симона кожара.
