Петар и Јован пред судом
1Док су они још говорили народу, приђоше им свештеници, заповедник храмске страже и садукеји. 2Били су веома узнемирени што су учили народ и објављивали да је у Исусу васкрсао мртвих. 3Ухватили су Петра и Јована и бацили их у затвор до наредног дана, јер је већ било вече. 4Ипак, многи од оних који су чули Петрову поруку су узверовали, тако да је број верника порастао на пет хиљада.
5Следећег дана су се у Јерусалиму окупили поглавари, старешине и зналци Светог писма, 6затим Првосвештеник Ана, Кајафа, Јован, Александар и други из првосвештеничке лозе. 7Извели су апостоле пред себе и упитали их: „Каквом силом и у чије име сте то учинили?“
8Тада Петар, испуњен Светим Духом, одговори: „Поглавари и старешине народа! 9Ако смо данас изведени на саслушање због доброг дела које смо учинили болесном човеку и због начина његовог исцелења, 10онда знајте и ви и читав израиљски народ: то је учињено у име Исуса Христа из Назарета, кога сте ви разапели, а кога је Бог васкрсао. Његова сила је учинила да овај човек стоји пред вама здрав. 11Исус је ’камен што сте ви, градитељи, одбацили, а који је постао камен угаони.’
12Спасења нема ни у једном другом, јер под небом нема другог имена међу људима, које нас може спасти.“
13Када су присутни видели Петрову и Јованову одважност и дознали да су необразовани и обични људи, били су запањени. Препознали су у њима оне који су били са Исусом. 14Но, гледајући исцељеног човека како стоји са њима, остали су без речи. 15Тада су наредили Петру и Јовану да напусте Велико веће, а они су почели да се саветују међу собом: 16„Шта да радимо са овим људима? Не можемо порећи да су учинили овај знак, јер се то одиграло наочиглед свих становника Јерусалима. 17Ипак, да се ово учење не би још више проширило у народу, запретићемо им да никоме не проповедају у Исусово име.“
18Тада су дозвали апостоле и наредили им да нипошто не говоре нити уче у Исусово име. 19Али, Петар и Јован им одговорише: „Просудите сами да ли је право пред Богом да се више покоравамо вама или Богу, 20јер не можемо престати да говоримо о ономе што смо чули и видели.“
21Чланови Већа су им још једном запретили, па су их пустили на слободу. Нису могли да се одлуче како да их казне, јер је сав народ славио Бога за оно што се догодило. 22Наиме, човек који је био чудесно исцељен имао је више од четрдесет година.
Молитва за храброст апостола
23Чим су Петар и Јован били ослобођени, отишли су к својима и известили их о ономе што су им водећи свештеници и старешине рекли. 24Када су чули ово, једнодушно су се помолили Богу речима: „О, Господару, Створитељу неба и земље, мора и свега што је у њима. 25Ти си Духом Светим, преко нашег праоца, Давида, твога слуге рекао:
’Зашто ли се буне народи,
шта то људи узалуд смишљају?
26Цареви се света прикупљају,
кнезови се с њима саветују,
да навале сложно на Господа
и на његовог Помазаника4,26 На грчком Христос..’
27Да, заиста су се удружили у овом граду Ирод, Понтије Пилат, незнабошци и израиљски народ против твога светог слуге Исуса, кога си помазао. 28Они су учинили оно што си ти по својој вољи и сили унапред одредио. 29А сада, Господе, погледај на њихове претње и дозволи својим слугама да с пуном слободом навешћују твоју реч. 30Испружи своју руку да се догађају исцељења, знаци и чуда – именом твога светог слуге Исуса.“
31Када су се помолили, потресла се кућа у којој су били окупљени, те су се сви испунили Духом Светим. Затим су одважно навештавали Божију реч.
Јединство прве Цркве
32А сви који су поверовали били су једнодушни и истомислени. Нико сопствену имовину није називао својом, него им је све било заједничко.
33Апостоли су са великом силом сведочили о Исусовом васкрсењу, а Бог је изливао своју велику милост на њих. 34Међу њима нико није оскудевао, јер су сви они који су поседовали земљу или куће то продавали, 35а новац доносили апостолима. Од тога се делило свакоме према његовим потребама.
36Тако је и неки Левит по имену Јосиф, родом с Кипра, кога су апостоли прозвали Варнава (што значи „син утехе“), 37продао њиву коју је поседовао, а новац предао апостолима.
