Павле на Малти
1Пошто смо се спасли, сазнали смо да се то острво зове Малта. 2Становници Малте су нам исказали несвакидашњу љубазност. Заложили су ватру и све нас позвали к њој због кише која је падала и због хладноће. 3А када је Павле сакупио гомилу грања и ставио на ватру, изађе змија од топлоте и ухвати му се за руку. 4Угледавши змију како му виси на руци, домороци рекоше један другоме: „Овај човек је сигурно убица; умакао је мору, али му Правда28,4 Правда се односи на богињу правде која се поштовала у Грчкој и у области Медитерана. не дозвољава да живи.“ 5Но, Павле стресе змију у ватру и ништа му се не догоди. 6Људи су очекивали да ће отећи или да ће изненада пасти мртав. Но, кад су после дугог чекања видели да му се ништа необично није догодило, променили су мишљење и рекли да је бог.
7Близу тог места се налазило имање главара тог острва, по имену Публије. Он нас је примио и три дана нас љубазно угостио. 8Публијев отац је тада лежао свладан грозницом и срдобољом. Павле му је пришао, помолио се, положио руке на њега и исцелио га. 9Након што се ово догодило, и остали болесници са острва су долазили и били исцељени. 10Становници су нам указали многе почасти, а када смо одлазили, снабдели су нас са свим што нам је било потребно.
Од Малте до Рима
11После три месеца, укрцасмо се на неку александријску лађу која је презимила на острву и која је на себи имала заштитни знак близанаца Кастора и Полукса. 12Допловили смо у Сиракузу, где смо остали три дана. 13Оданде смо пловећи уз обалу дошли у Региум. Сутрадан је почео да дува јужни ветар, тако да смо већ следећег дана стигли у Путеоле. 14Тамо смо нашли неку браћу која су нас позвала да проведемо са њима недељу дана. Тако смо дошли у Рим. 15Кад су браћа из Рима чула да долазим, изашли су нам у сусрет чак до Апијевог форума и Три крчме. Видевши их, Павле захвали Богу и охрабри се.
Павле у Риму
16Када смо стигли у Рим, Павлу је било допуштено да станује као самац са једним војником који га је чувао. 17После три дана, Павле је сазвао јудејске вође. Када су се окупили, Павле им је рекао: „Браћо, иако нисам учинио ништа против нашег народа или обичаја наших предака, ипак су ме оковали у Јерусалиму и изручили ме Римљанима. 18Када су ме испитали, хтели су да ме пусте, јер нису нашли никакву кривицу због које бих био осуђен на смрт. 19Но, будући да су се Јевреји успротивили томе, био сам принуђен да се позовем на цара; али не зато да бих оптужио свој народ. 20Зато сам вас позвао да вас видим и да вам кажем да сам окован овим ланцем због Израиљеве наде.“
21Они му одговорише: „Нисмо примили никаква писма из Јудеје у вези са тобом, нити је ко од браће дошао оданде и јавио нам или рекао нешто лоше о теби. 22Ипак, желимо да чујемо шта су твоји погледи, јер нам је познато да се против ове секте свуда говори.“
23Пошто су му заказали један дан, дошли су у његов стан у још већем броју. Павле им је од јутра до мрака говорио и сведочио о Божијем Царству, убеђујући их о Исусу на темељу Мојсијевог Закона и Пророка. 24Једни су били уверени у оно што је Павле рекао, док други нису поверовали.
25И како нису могли да се сложе, почели су да се разилазе. Након тога, Павле је дао свој суд: „Свети Дух је рекао истину вашим прецима преко пророка Исаије:
26’Иди к овом народу и реци му:
Слушаћете и нећете разумети,
гледаћете и нећете видети.
27Јер је отврднуло срце овога народа,
уши су своје зачепили,
очи су своје затворили,
да очима не виде,
да ушима не чују,
да срцем не разумеју и обрате се,
да их ја исцелим.’
28Знајте, стога, да је ово Божије спасење послано незнабошцима и они ће га послушати.“ 29А када је ово рекао, Јевреји одоше жучно се расправљајући међу собом.
30Павле је у свом изнајмљеном стану остао пуне две године и примао све који су долазили к њему. 31Ту је сасвим слободно и без сметњи навештавао Царство Божије и поучавао о Господу Исусу Христу.
Malta llajtapimi Pablotaca maquipi culebra canishca
1Tucuicuna alli llujshishca huashami, yacu chaupillapitaj, Malta shuti llajtapi cashcata yacharcanchij. 2Chai llajtapi causajcunapish ñucanchijtaca, llaquishpa allimi chasquircacuna. Tamyahuanpish chirihuanpish caspiyacujpimi, ninata japichishpa cunuchun cayarcacuna. 3Pabloca chaquishca yantata tandashpami, chai ninapi shitarca. Chashna ruracujpica, huañuchij culebra ñapish ninamanta llujshishpa, paipaj maquipi canishpa huarcurircallami. 4Maquipi chashna huarcurishcata, chaipi causajcuna ricushpaca: «Caica huañuchij runami yuyachin. Yacumanta quishpirijpipish, diosca mana saquipajchu yuyachin» ninacurcami. 5Ashtahuanpish Pabloca maquita chaspishpa, chai culebrata ninapi shitashpaca, imapish mana tucurcachu. 6‘Ñallami pʼunguinga, mana cashpaca ñallami huañunga’ nishpami, tucuicuna chaparacurcacuna. Ashtahuanpish ña unaiyajpipish, mana ima tucujpimi, ‘Caica, diosmari yuyachin’ yuyarcacuna.
7Ñucanchijca, chai llajtata mandaj Publio shuti runapaj allpa cʼuchullapimi, cunucushca carcanchij. Paimi ñucanchijtaca llaquishpa alli chasquishpa, quimsa punllata paipaj huasipi charirca. 8Publiopaj yayaca fiebrehuanpish, huijsa cacharirishca yahuardijta quichacushcapishmi camapi siricurca. Pabloca chai ungushcatami ricunaman rirca. Paimi Diosta mañashpa, maquicunata paipaj jahuapi churashpa alliyachirca. 9Paita alliyachijpica, chai llajtapi causaj shujtaj ungushcacunapish shamushpa alliyarcacunami. 10Ñucanchijtaca achcata cʼuyashpami, ña rishun nijpica, ñucanchijpaj imalla illashcata cushpa cacharcacuna.
Pabloca Romamanmi chayashca
11Ña quimsa quillata chai llajtapi cashpami, Castorpaj, Poluxpaj nishca barcopi huichiyarcanchij. Chai barcoca, Alejandriamanta shamushpami, tamya punllacuna usyaringacama chaipi cashca carca. 12Chai barcopi rishpa, Siracusa puebloman chayashpaca, quimsa punllacunatami chaipi carcanchij. 13Chaimantaca, allpa cʼuchulla yacuta rishpa, Regio pueblomanmi chayarcanchij. Chai cayandij punllaca huichi huaira tʼangajpimi, ishqui punllallapi Puteoli puebloman chayarcanchij. 14Chaipi tauca crijcuna tupashpa, saquirichun nijpimi, canchis punllallata paicunahuan saquirircanchij. Chai qʼuipami, Romamanca rircanchij. 15Romapi causaj crijcunaca, ñucanchij shamucushcataca ñami yachashca carca. Chaimantami ñucanchijtaca, Apio pueblo plazahuan, Quimsa Poźada shuti pueblohuan chaupipi tupanaman shamushcacuna carca. Pabloca, paicunata ricushpaca, achcata cushicushpami, Diosta pagui nirca. 16Ña Romaman chayashpaca, patsaj soldadocunata mandajca, cuidaj soldadocunata mandajmanmi tucui preźucunata curca. Pablotaca, shuj cuidaj soldadohuanmi, shujtaj huasipi, chʼican causachun churarca.
Pabloca Romapimi Diospaj Shimita huillashca
17Romaman chayashca quimsa punllapimi, Pabloca chaipi causaj judiocunataca mandajcunata cayaj cacharca. Paicuna tandanacumujpica, cashnami nirca:
—Huauquicuna, ñucaca judiocunataca ima llaquita mana rurarcanichu. Ñucanchij ñaupa yayacuna imallata ruraj cashcatapish mana saquircanichu. Shina cajpipish, ñucataca Jerusalenpi preźu japishpami, romanocunapaj maquipi churarcacuna. 18Chai mandajcunapish huañuchipaj shina, ima mana alli rurashcata ñucapi mana japishpaca, cacharishunlla nircacunami. 19Chashna cajpipish judiocunaca ñucataca huañuchishuntaj nircacunami. Chaimantami paicunata ima juchachinata mana charishpapish, ‘Ñucataca Cesarllataj imatapish nichun, paipajman cachahuaichijlla’ nircani. 20Tucui israelcuna shuyacushcata ñucapish crishpa shuyacushcallamantami, caipi cashna cadenahuan huatashca cani. Chaita parlangapajllami, cancunataca cayarcani— nircami.
21Pablo chashna nijpica, paicunaca cashnami nircacuna:
—Judeamantaca canmanta ima quillcata mana ñucanchijmanca cachashcacunachu. Canmanta ima mana allita huillanamanca, ñucanchij huauquicunapuramanta pipish mana shamushcachu. 22Can caticushca yuyaimantaca, maipipish pʼiñashpa rimajllatami uyanchij. Cutin canca, ¿ima shina cajpitaj caticungui? Huillai, uyashun ninchijca— nircacunami.
23Chashna nishpami, shujtaj punllapi Pablota uyangapaj shamuna tucurcacuna. Ña chai punlla chayamujpica, achcacunami Pablo imallata nijta uyangapajca, pai causacun huasiman tandanacumurcacuna. Pabloca paicuna Dios Mandacunta chasquichun nishpami, Moisés Mandashcapipish, Dios ima nishcata huillajcuna Quillcashcapipish Jesusmanta imalla nicushcata ricuchishpa, tutamantamanta chishicama alli huillarca. 24Chashna huillajpica, maijancunaca Pablo huillashcata crircacunami, maijancunaca mana crircacunachu. 25Chashna, paicunapurallataj mana shuj yuyailla tucushpami, ña llujshigrircacuna. Chaimantami Pabloca cashna nirca: «Chashna cana cajpimari, jucha illaj Espirituca, Dios ima nishcata huillaj Isaiastaca, ñucanchij ñaupa yayacunaman cashna huillachishca:
26“Chai gentecunaman cashna nigri:
‘Cancunaca mashnata uyashpapish, mana entendinguichijchu.
Mashnata ricushpapish, mana yuyaita japinguichijchu.
27Caicunapaj shungucunaca, chʼahuanyashcami.
Uyanatapish mana alli uyancunachu,
ñahuicunapish huichcarishcami.
Mana chashna cashpaca, ñahuihuanca alli ricunmantajchari,
rinrinhuanpish alli uyanmantajchari,
shunguhuanpish yuyaita japinmantajchari.
Paicuna ñucapajman cutirijpica, ñucapish paicunata alliyachimanmi’ nigrichij” nishcami.
28Chaimanta cunanca caita uyaichij: Taita Diosca, mana israelcunamanmi cai quishpirinataca cushca. Paicunami uyangacuna» nircami.
29Pablo chashna nijta uyashpaca, judiocunaca paicunapurallataj achcata rimanacushpami rircacuna.
30Pabloca ishqui huatatami, pai alquilashca huasipi causarca. Paipajman shamujcunataca, tucuicunata chasquircallami. 31Tucui shamujcunamanmi, Taita Dios mandacunta huillarca, Apunchij Jesucristomantapish yachachirca. Pi mana imata nishpa jarcarcachu.
