У Солуну
1Прошавши кроз Амфипољ и Аполонију, дошли су у Солун, где је била јудејска синагога. 2Павле је по свом обичају ушао у синагогу и током три суботе расправљао с њима на основу Писама. 3Објашњавао је и доказивао: „Требало је да Христос пострада и васкрсне из мртвих. Исус кога вам ја проповедам је заиста Христос.“ 4Неки од Јевреја су били уверени у то, па су се придружили Павлу и Сили, као и велики број богобојазних Грка и много угледних жена. 5Али други Јевреји, пуни зависти, покупе неке уличне пробисвете, окупе гомилу и направе гужву у граду. Дошли су пред Јасонову кућу тражећи да се Павле и Сила изведу пред народ.
6Како их нису нашли тамо, зграбили су Јасона и још неке од браће и одвукли их пред градске старешине вичући: „Ови људи, који су по целом свету изазивали нереде, сада су дошли и код нас! 7Јасон их је примио у своју кућу. Они раде све што је против царских одредаба говорећи да постоји неки други цар који се зове Исус.“ 8Тако су узбунили грађане и градске старешине који су то чули. 9Али, када су добили јемство од Јасона, ослободили су их.
У Верији
10Браћа су исте ноћи брже-боље послала Павла и Силу у Верију. Када су стигли тамо, отишли су у јудејску синагогу. 11Овдашњи Јевреји су били племенитији од оних у Солуну, па су прихватили поруку са свом преданошћу, свакодневно истражујући Писма да виде да ли је то заиста тако. 12Много Јевреја је поверовало, и не мали број угледних Гркиња и Грка.
13Када су Јевреји из Солуна сазнали да је Павле у Верији објавио Божију реч, дошли су тамо, те узнемирили и узбунили народ. 14Тада су браћа послала Павла да иде у приморје, док су Сила и Тимотеј остали тамо. 15Павлови пратиоци су одвели Павла у Атину, а затим су се вратили примивши од њега налог за Силу и Тимотеја да му се што пре придруже.
Павле у Атини
16Док их је Павле чекао у Атини, био је силно узнемирен посматрајући град који је био пун идола. 17Стога је отишао у синагогу и расправљао са Јеврејима и побожним незнабошцима, и сваки дан проповедао на главном тргу свима који би се тамо задесили. 18Такође су и неки епикурејски и стоички филозофи расправљали са Павлом. Неки од њих су рекли: „Шта овај брбљивац хоће да каже?“ „Чини се да навешћује стране богове“ – говорили су други. Јер је Павле проповедао Радосну вест о Исусу и васкрсењу. 19Повели су га са собом и довели на Ареопаг, говорећи: „Можемо ли да знамо какво то ново учење научаваш? 20Наиме, пуниш нам уши неким необичним тврдњама, па бисмо желели да знамо шта је то.“ 21(А сви Атињани и странци који ту бораве, не проводе време ни на шта друго осим да саопште и чују неку нову вест.)
Павлов говор на Ареопагу
22Тада је Павле стао насред Ареопага и рекао: „Атињани, примећујем да сте, по свему судећи, веома побожни. 23Пролазећи, наиме, и посматрајући ваше светиње, открио сам један жртвеник на коме је било написано: ’Непознатом Богу’. Онога којега и не знајући поштујете, тога вам ја навешћујем.
24Тај Бог је створио свет и све што је на њему. Он који је Господар неба и земље, не пребива у храмовима који су направљени људском руком, 25нити има потребу да га послужују људске руке, јер он је тај који свима даје живот и дах – и све друго. 26Бог је од једног човека створио све народе да населе целу земљу, и утврдио одређена времена и границе њиховог настањивања, 27да траже Бога не би ли га како напипали и нашли, иако није далеко ни од кога од нас. 28У њему живимо, крећемо се и битишемо, као што су и неки од ваших песника рекли: ’И ми смо његово потомство.’ 29Будући да смо Божије потомство, не смемо да мислимо да је Бог сличан лику од злата, сребра или камена – делу људске уметности и маште. 30Бог је прешао преко времена незнања, али сада налаже људима да се сви и свуда покају, 31јер је одредио дан када ће праведно судити свету преко човека којега је он одредио. То је потврдио пред свим људима када га је васкрсао из мртвих.“
32Кад су чули за васкрсење из мртвих, једни су се ругали, док су други говорили: „Чућемо те други пут о томе.“ 33Павле се затим удаљио од њих. 34Ипак, неколико људи је пристало уз њега и поверовало. Међу њима су били Дионисије Ареопагит, жена по имену Дамара и други са њима.
Tesalonicapica Jasontami Pablopaj randi macashcacuna
1Pabloca Silasdij Anfípolis shuti, Apolonia shuti pueblocunata rishpami, Tesalonicaman chayarcacuna. Chaipipish judiocuna tandanacuna huasi tiyarcami. 2Pabloca maipipish tandanacuna huasimantajmi rij carca. Chaimantami, Tesalonicapi tiyashca tandanacuna huasiman quimsa sabadota rishpa, chaipi tandanacujcunahuan parlanacurca. 3Quillcashcacunapitaj ricuchishpami:
—Quishpichij Cristoca, chashna llaquita apashpa huañunallatajmi cashca, huañushcacunapaj chaupimanta causarinatajmi cashca. Ñuca cancunaman huillacushca chai Jesusmi, Quishpichij Cristoca— nishpami, alli alli yachachirca.
4Chashna yachachijpimi, tauca judiocuna crishpa Pablohuan, Silas-huan tandanacurcacuna. Chashnallataj Diosta yuyarij griegocunapish, alli nishca huarmicunapish achcacunami crircacuna.
5Mana crij judiocunaca, chaimanta pʼiñarishpami, puricujlla millai runacunahuan tucushpa, chai pueblo gentecunata jatarichircacuna. Chaimantaca, Pablota, Silasta japishpa, tucuicunapaj ñaupajpi juchachingapajmi, Jasonpaj huasipi huaica mashcagrircacuna. 6Paicunata chaipi mana japishpaca, Jasontallami shujtaj crijcunandijta japircacuna. Paicunatami, chai pueblota mandajcunapajman cashna caparinacushpa pushamurcacuna: «¡Tucui cai pacha runacunata umashpa purijcunaca, caimanpishmari shamushcacuna! 7¡Cai Jasonmari chaicunataca, paipaj huasipi chasquishpa tiyacushca! Tucui paicunamari: “Ñucanchijca, Jesús shuti shujtaj jatun Mandajtami charinchij” nishpa, César mandashcataca yanganchincuna» nircacunami.
8Chaita uyashpaca tucui pueblo gentecunapish, mandajcunapishmi huaica jatarircacuna. 9Chaimantaca mandajcunallatajmi Jasontapish, caishujcunatapish cullqui jahua cacharishpa cacharcacuna.
Pablota Silastaca Bereamanpish catishpami llaquichishcacuna
10Chai tutallatajmi, crijcunaca Pablota, Silastaca Berea puebloman cacharcacuna. Chaiman chayashpapish, judiocuna tandanacuna huasimanmi rircacuna. 11Bereapi causajcunaca, Tesalonicapi causajcunata yalli alli yuyaiyujcunami carca. Chashna cashpami, alli huillaitaca tucui yuyaihuan uyarcacuna. Shina cashpapish, chashnataj cashcata paicuna quiquintaj yachangapajmi, Dios Quillcashcataca, punllanta alli chʼimbapurashpa ricurcacuna. 12Allillataj cashcata ricushpami, achca judiocunapish, griegocunapura alli nishca huarmicunapish, cʼaricunapish achcacuna crircacuna.
13Tesalonicapi causaj judiocunaca, Bereapipish Diospaj Shimita Pablo huillacujtaca yachaj chayarcacunami. Chaimantami, chaimanpish catishpa, gentecunata jatarichircacuna. 14Chaita uyaihuanmi crijcunaca, Pablotaca mama cucha uriman cacharcacuna. Silas-huan, Timoteollahuanmi Bereapi saquirircacuna. 15Pablota pushashpa rijcunaca, Atenaspimi saquigrircacuna. Paicuna tigrashpaca: “ ‘Ñucahuan tandanacunaman utcashpa shamupaichij’ ninmi” nishpami, Timoteomanpish, Silasmanpish huillarcacuna.
Atenaspica mushujta uyanachijcunami causashca
16Pabloca Atenaspimi Silasta, Timoteota shuyacurca. Chai pueblopi causajcunaca rurashcalla achca dioscunatami charircacuna. Chaita ricushpami, paipaj shungupica anchata llaquirishpa pʼiñarirca. 17Chaimantami, tandanacuna huasiman rishpa, judiocunahuanpish, Diosta yuyarij griegocunahuanpish parlanacurca. Jatun plazaman shamujcunamanpish punllantami yachachirca. 18Epicúreos nishca yachajcunapish, estoicos nishca yachajcunapish taucacunami Pablohuan parlanacungapaj shamurcacuna. Pabloca paicunamanca Jesusmanta alli huillaitapish, huañushcacuna causarinamantapishmi huillarca. Chaita huillajpimi maijancunaca:
«Cai rimaricujlla runaca, cashna yachachishpaca, ¿imatashi nisha nin?» nircacunami.
Cutin maijancunaca:
«Paica shujtaj dioscunamanta yachachijmari yuyachin» nircacunami.
19Chaimantami Pablotaca, tucuicuna tandanacuna Areópago shuti jatun huasiman pusharcacuna. Chaipimi, cashna tapurcacuna:
—¿Ñucanchij mana yachashca mushujta can yachachicushcata, ñucanchijman yachachisha ninguichu? 20Can yachachishca yuyaicunaca, mushujmari uyarin. Chaicuna ima cashcatamari yachashun ninchij, huillaiari— nircacunami.
21(Atenaspi causajcunapish, shujtaj llajtamanta shamushpa chaipi causajcunapish ima manaraj uyashcata uyana, parlana yuyaillami causajcuna carca).
22Pabloca, Areopagopi tucui tandanacushcacunapaj chaupipi shayarishpami cashna nirca:
—¡Atenas runacunalla! Cancunataca tucuipimari dioscunata alli yuyarijcuna cashcata ricuni.
23Cai pueblopi puricushpaca, cancunapaj dioscunata yuyarina huasicunata ricucushpami, shuj altarpica: mana rijsishca diospaj nishpa quillcashcata ricurcani. Mana rijsishpapish, cancuna yuyaricuj cashca Diosmantatajmari, ñucaca cancunaman huillacuni.
24Pai Diosca cai pachatapish, cai pachapi imalla tiyajtapish rurajmi. Jahua pachatapish, cai pachatapish Mandaj Diosmi rurarca. Paica, runacuna rurashca adorana huasicunapica mana causanchu. 25Shinallataj mana paipaj ima illajpi, runacuna imallatapish cuchun shuyacunchu. Ashtahuanpish paimari tucuicunaman causaita, samaita, tucui imatapish cucun. 26Paica, shuj runallamanta cai pachapi tucui causajcunata rurashpami, tucui cai pachapi causachun churarca. Maicama causanatapish, maillapi causanatapish paillatajmi mandarca. 27Taita Diosca, tucuicuna Paita mashcashpa, ima shinapish Paihuan tupachun nishpami, chashna rurarca. Diosca, mana pi ñucanchijmanta carupichu. 28Pai causaita cujpimi causacunchij, puricunchij; paimantami imapish canchij. Cancunapurallamantataj shuj yachajmi: “Ñucanchijca Diospaj huahuacunami canchij” nishca.
29Pai nishca shinallataj, ñucanchij Diospaj huahuacuna cajpica, ¡manaca Taita Diosca curita, cullquita, rumita runacunallataj, paicuna yachashcahuan rurashca dioslla cangachu! 30Diosca, ñaupa Paita mana rijsishcamanta, quiquin munaita rurashpa causashcataca, mana imata nishpa saquishcamari. Shina cashpapish cunanca, tucuicunallataj maipi causacushpapish, Paipajman cutirichun nishpami mandacun. 31Diosca cai pachapi causajcuna imalla rurashcata, cashcatataj ricuchingapajca, ñami shuj punllata churashca. Chaita rurachunca, Pai agllashca Runatami churashca. Chaipaj churashcata ricuchishpami, Paitaca huañushcacunapaj chaupimanta causachishca— nircami.
32Huañushcacunapaj chaupimanta causachishcata uyashpaca, shujcunaca achcatami asircacuna. Cutin maijancunaca:
—Chai jahua can huillashcataca, shujtaj punllami uyashun— nircacunami.
33Chashna nijpica Pabloca, paicunapajmanta rircallami. 34Chashna cajpipish, Pablo huillashcata maijancuna crishpaca, paihuan tandanacurcacunami. Areopagopi tandanacuj mandajcunapura Dionisio shuti runapish, Dámaris huarmipishmi crij tucurca.
