Тимотеј се придружује Павлу и Сили
1Затим је дошао у Дерву и Листру. Тамо је живео неки ученик који се звао Тимотеј, син верујуће Јеврејке и оца Грка. 2Браћа у Листри и Икониуму су имала добро мишљење о њему. 3Павле је хтео да га поведе са собом на пут, па га је зато обрезао због Јевреја који су живели у тим местима; сви су, наиме, знали да му је отац био Грк. 4Пролазећи кроз градове, саопштавали су верујућима одредбе које су установили апостоли и старешине у Јерусалиму. 5Тако су цркве јачале у вери и расле бројчано из дана у дан.
6А они прођоше кроз Фригију и Галатију, јер их је Свети Дух био упозорио да не проповедају реч у провинцији Малој Азији. 7Кад су стигли на границу Мизије, покушали су да уђу у Витинију, али им то Дух Исусов није допустио. 8Тако су прошли поред Мизије и дошли у Троаду.
Позив за Македонију
9Током ноћи је Павле имао виђење: неки Македонац је стајао и молио га: „Дођи у Македонију и помози нам!“ 10Након што је Павле имао ово виђење, гледали смо да одмах отпутујемо за Македонију, закључујући да нас је Бог позвао да им објавимо Радосну вест. 11Из Троаде смо отпловили право у Самотрак, следећег дана у Неапољ, 12а оданде у Филипе, римску колонију и главни град тог дела Македоније. У том граду смо провели неколико дана.
Лидијино обраћење
13У суботу смо изашли изван градских капија крај реке претпостављајући да се тамо налази богомоља16,13 Дословно: место молитве. Не односи се нужно на синагогу.. Сели смо и почели да говоримо окупљеним женама. 14То је слушала и нека побожна жена која се звала Лидија, продавачица пурпурне тканине из града Тијатире. Њој је Господ отворио срце да помно слуша оно што је Павле говорио. 15А када је била крштена заједно са својим укућанима, молила нас је: „Ако сматрате да заиста верујем у Господа, дођите у моју кућу и останите!“ Тако нас је убедила.
Павле и Сила у затвору
16Док смо једном ишли у богомољу, срели смо једну робињу опседнуту погађачким духом. Она је прорицањем доносила велику добит својим господарима. 17Ишла је за Павлом и за нама вичући: „Ови људи су слуге Бога Свевишњега! Они вам објављују пут спасења!“ 18Ово је чинила данима. Кад је то Павлу дојадило, окренуо се и рекао духу: „Наређујем ти у име Исуса Христа да изађеш из ње!“ Дух је истог часа изашао из ње.
19Када су њени господари видели да им је пропала нада за зараду, ухватили су Павла и Силу и одвукли их на градски трг пред власти. 20Пошто су их извели пред заповеднике, рекоше: „Ови људи, Јевреји, буне наш град, 21и проповедају обичаје, које ми као Римљани не смемо да прихватимо нити да вршимо.“
22На то гомила навали на њих, а заповедници стргоше одећу са њих и наредише да се ишибају. 23Пошто су их ишибали, бацили су их у тамницу и заповедили тамничару да их помно чува. 24Примивши такво наређење, он их је бацио у најзабаченију ћелију у тамници, а на ноге им ставио окове.
25Око поноћи Павле и Сила су се молили и певали химне Богу, а затвореници су их слушали. 26Изненада је настао јак земљотрес, тако да су се потресли темељи затвора. Сва су се врата отворила, а окови спали са свих затвореника. 27Тамничар се тргне из сна, па када виде да су тамничка врата отворена, потегне мач да се убије мислећи да су затвореници побегли. 28Међутим, Павле гласно узвикну: „Не чини себи никаква зла, јер смо сви овде!“
29Тада је тамничар потражио светло, утрчао и дрхтећи се бацио пред Павла и Силу. 30Затим их је извео из ћелије и упитао их: „Реците ми, господо, шта треба да урадим да бих се спасао?“
31„Веруј у Господа Исуса Христа, па ћеш бити спасен и ти и твоји укућани“ – одговорили су му. 32Затим су њему и свим његовим укућанима навестили реч Господњу. 33Још истог ноћног часа их је одвео и опрао им ране. Одмах затим је био крштен он и сви његови. 34Онда их је позвао у своју кућу и послужио их храном радујући се са целим својим домом што је поверовао у Бога.
Ослобођење Павла и Силе
35Када је свануло, заповедници су послали судске службенике тамничару и поручили му: „Ослободи оне људе.“ 36Тамничар је онда рекао Павлу: „Заповедници су поручили да вас ослободим. Зато сад изађите и пођите у миру.“ 37Павле им је одговорио: „Без судског поступка су нас јавно ишибали и бацили у тамницу иако смо римски грађани. Зар сада хоће да нас потајно избаце? Не долази у обзир! Нека лично дођу, па нека нас изведу.“
38Када су судски службеници пренели ове речи заповедницима, ови су се уплашили чувши да су Павле и Сила римски грађани. 39Дошли су к њима и извинили им се, па су их извели из ћелије и замолили их да напусте град. 40Кад су изашли из тамнице, отишли су до Лидијине куће где су видели и охрабрили браћу. Затим су отишли оданде.
