Апостолски сабор у Јерусалиму
1Али у Антиохију дођу неки из Јудеје и почну да уче браћу: „Ако се не обрежете по Мојсијевом обичају, не можете се спасти.“ 2Пошто су Павле и Варнава ушли у спор и велику расправу са њима, одређено је да Павле и Варнава са још некима од њих оду у Јерусалим и изнесу ово спорно питање пред апостоле и старешине.
3Тако су, послани од цркве, пролазили кроз Феникију и Самарију причајући о обраћењу незнабожаца, што је причинило велику радост свој браћи. 4Када су стигли у Јерусалим, примила их је црква, апостоли и старешине. Тада су им Павле и Варнава испричали о ономе што је Бог учинио преко њих.
5Тада су устали неки од верујућих који су припадали фарисејској странци и рекли: „Незнабошце треба обрезати и наредити им да држе Мојсијев Закон.“
Петров говор
6Апостоли и старешине су се окупили да размотре ову ствар. 7После дуге расправе, устаде Петар и обрати се присутнима: „Браћо, ви знате да ме је Бог одавно изабрао да би незнабошци из мојих уста чули поруку Радосне вести и поверовали. 8Бог, који познаје људска срца, потврдио је да их прихвата тиме што им је дао Светог Духа као и нама. 9Он није направио разлику између њих и нас, јер је и њихова срца очистио посредством вере. 10Зашто, дакле, изазивате Бога тиме што стављате ученицима јарам на врат који нисмо могли да носимо ни ми ни наши преци? 11Ми верујемо да смо спасени милошћу нашега Господа Исуса на исти начин као и они.“
12На то су се сви окупљени умирили, а Павле и Варнава су им приповедали о знацима и чудима које је Бог преко њих учинио међу незнабошцима. 13Када су завршили, узе реч Јаков: „Браћо, саслушајте ме. 14Симон је рекао да се Бог од почетка побринуо да између незнабожаца одвоји народ за себе. 15То је у складу са речима пророка, као што је написано:
16’Вратићу се након тога
и подићи пали шатор Давидов,
саградићу што је у њему срушено
и обновити га,
17да и остали људи потраже Господа,
и сви народи који носе моје име
– говори Господ који чини ово
18знаним од искона.’
19Зато сматрам да не треба узнемиравати незнабошце који се обраћају Богу. 20Уместо тога, нека им се напише да се уздржавају од меса које је окаљано приношењем на жртву идолима, да се клоне блуда, да не једу месо удављених животиња, нити крв животињску. 21Јер, у свим градовима од давнина постоје проповедници Мојсијевог Закона, који га сваке суботе читају по синагогама.“
Апостолско писмо
22Тада су апостоли и старешине са свом црквом одлучили да изаберу између себе људе и да их са Павлом и Варнавом пошаљу у Антиохију: Јуду званог „Варсава“ и Силу, водеће људе међу браћом. 23По њима су послали ово писмо:
Ми, апостоли и старешине, ваша браћа, поздрављамо сву браћу, некадашње незнабошце, у Антиохији, Сирији и Киликији.
24Пошто смо чули да су вас неки од нас, којима ми нисмо дали никакав налог, збунили и узнемирили својим тврдњама, 25једногласно смо одлучили да вам пошаљемо одабране људе заједно са нашим вољеним Варнавом и Павлом. 26То су људи који су изложили опасности своје животе ради нашег Господа Исуса Христа. 27Стога вам шаљемо Јуду и Силу да вам усмено саопште ово исто. 28Одлучили смо, наиме, заједно са Светим Духом, да вас не оптерећујемо ничим другим, осим ових неопходних ствари: 29да се уздржавате од меса жртвованог идолима, од крви, од меса удављене животиње, и од блуда. Добро ћете чинити ако се чувате тога.
Будите поздрављени!
30Пошто су били отпраћени, отишли су у Антиохију где су окупили заједницу и предали јој ово писмо. 31Када су прочитали писмо, радовали су се због охрабрења. 32А Јуда и Сила, који су и сами били пророци, многим су речима храбрили и утврђивали браћу. 33Пошто су тамо провели неко време, браћа су их у миру испратила к онима који су их послали.15,33 Стих 34, који се налази у неким манускриптима, је каснији додатак: Али Сила је одлучио да остане. 35Павле и Варнава су остали у Антиохији где су, заједно са многим другима, поучавали и проповедали реч Господњу.
Друго мисијско путовање
Павле и Варнава се разилазе
36После неког времена Павле рече Варнави: „Хајде да се вратимо и посетимо браћу по свим градовима у којима смо објавили реч Господњу, да видимо како су.“ 37Варнава је хтео да са собом поведу и Јована званог Марко, 38али је Павле мислио да није добро да са собом воде човека који их је био напустио у Памфилији и није пошао са њима на дело. 39Пошто је дошло до оштрог неслагања међу њима, Варнава узме Марка и отплови за Кипар. 40Павле је изабрао Силу, па је отишао пошто су га браћа поверила Господњој милости. 41Пролазио је кроз Сирију и Киликију утврђујући цркве.
耶路撒冷会议
1有几个从犹太下来的人教导弟兄们说：“你们若不照着摩西的规条接受割礼，就不能得救。” 2保罗和巴拿巴为这件事与他们激烈地辩论，最后大家决定派保罗、巴拿巴和几个当地的信徒上耶路撒冷去跟使徒和长老讨论这件事。
3于是教会为他们送行。他们经过腓尼基和撒玛利亚，沿途报告外族人悔改信主的消息，弟兄姊妹都大受鼓舞。 4他们到了耶路撒冷，受到教会、使徒和长老的接待，并详述了上帝借他们所做的一切事。 5有几个信了主的法利赛人站起来说：“外族的信徒必须接受割礼，而且还要遵守摩西的律法。”
6使徒和长老们聚集商议这个问题。 7经过许多辩论之后，彼得站起来对大家说：“弟兄们，你们都知道，上帝早已在你们当中拣选我去向外族人传道，让他们也可以听到福音并信主。 8洞悉人心的上帝把圣灵赐给他们，正如赐给我们一样，以表明祂也接纳外族人。 9上帝对他们和我们一视同仁，祂因他们的信心而洁净了他们的心灵。 10现在你们为什么要试探上帝，把我们祖先和我们不能负的重担强加在这些门徒身上？ 11我们相信，他们和我们一样都是靠主耶稣的恩典得救。”
12众人都沉默不语，继续听巴拿巴和保罗叙述上帝借着他们在外族人中所行的神迹奇事。 13他们报告完了，雅各站起来说：“弟兄们，请听我说。 14刚才西门讲述了上帝当初如何眷顾外族人，从他们当中拣选人归在祂的名下。 15这完全与众先知的话相符，正如圣经上说，
16“‘此后，我要回来重建已倾覆的大卫王朝，
将它从废墟中重建、恢复，
17好叫其余的百姓，
就是凡归在我名下的外族人都寻求主。’
这是上帝说的， 18祂从亘古就显明了这事。
19“所以，我认为不应该为难那些信上帝的外族人。 20我们只须写信吩咐他们远避被偶像玷污之物，不可淫乱，不可吃血和勒死的牲畜。 21因为自古以来，在各城都有人宣讲摩西的律法，每逢安息日，都有人在会堂里诵读。”
给外族信徒的信
22最后，使徒、长老和全教会都决定从他们当中选派代表，随保罗和巴拿巴去安提阿。他们选了别号巴撒巴的犹大和西拉，这两位都是教会的领袖。 23他们带去的书信这样说：“安提阿、叙利亚和基利迦的外族弟兄姊妹，你们的弟兄——众使徒和长老向你们问安！
24“听说有几个人从我们这里去了你们那里，教导你们必须接受割礼并遵守摩西的律法15:24 有古卷无“教导你们必须接受割礼并遵守摩西的律法。”。他们的言论使你们大感困惑。其实我们从来没有授权他们这样做。 25所以我们一致决定选派代表，随我们敬爱的巴拿巴和保罗去你们那里。 26他们二人为我们主耶稣基督的缘故已将生死置之度外。 27我们选派犹大和西拉两位代表跟他们一起去，向你们报告我们的决定。 28因为圣灵和我们都认为不应把重担加在你们身上。但请务必注意以下几件事， 29要远避祭拜偶像的事，不可吃血，不可吃勒死的牲畜，不可淫乱。你们一一遵守这些事就好了。祝平安！”
30他们奉命下到安提阿，召集众人，交付书信。 31众人读过这封信之后，都因信中劝勉的话而欢喜。 32犹大和西拉也是先知，他们讲了许多勉励、坚立弟兄姊妹的话。 33住了些日子后，安提阿的弟兄姊妹以平安的祝福为他们送行，让他们回耶路撒冷复命。 34但西拉决定留在那里。15:34 有古卷无“但西拉决定留在那里”。 35保罗和巴拿巴则继续留在安提阿，与许多人一起教导、传扬上帝的道。
保罗与巴拿巴分手
36过了一些日子，保罗对巴拿巴说：“我们回到曾传过福音的各城镇去探望弟兄姊妹吧，好知道他们的情况。” 37巴拿巴想要带约翰·马可同去， 38但保罗坚持不带他同行，因为他在旁非利亚离开了他们，没有和他们一起做工。
39二人激烈地争执起来，僵持不下，只好分道扬镳。巴拿巴和约翰·马可一同乘船去塞浦路斯。 40保罗则选了西拉同行，弟兄姊妹把他们交托在主的恩典中。 41保罗走遍了叙利亚和基利迦，巩固当地的各教会。
