Апостолски сабор у Јерусалиму
1Али у Антиохију дођу неки из Јудеје и почну да уче браћу: „Ако се не обрежете по Мојсијевом обичају, не можете се спасти.“ 2Пошто су Павле и Варнава ушли у спор и велику расправу са њима, одређено је да Павле и Варнава са још некима од њих оду у Јерусалим и изнесу ово спорно питање пред апостоле и старешине.
3Тако су, послани од цркве, пролазили кроз Феникију и Самарију причајући о обраћењу незнабожаца, што је причинило велику радост свој браћи. 4Када су стигли у Јерусалим, примила их је црква, апостоли и старешине. Тада су им Павле и Варнава испричали о ономе што је Бог учинио преко њих.
5Тада су устали неки од верујућих који су припадали фарисејској странци и рекли: „Незнабошце треба обрезати и наредити им да држе Мојсијев Закон.“
Петров говор
6Апостоли и старешине су се окупили да размотре ову ствар. 7После дуге расправе, устаде Петар и обрати се присутнима: „Браћо, ви знате да ме је Бог одавно изабрао да би незнабошци из мојих уста чули поруку Радосне вести и поверовали. 8Бог, који познаје људска срца, потврдио је да их прихвата тиме што им је дао Светог Духа као и нама. 9Он није направио разлику између њих и нас, јер је и њихова срца очистио посредством вере. 10Зашто, дакле, изазивате Бога тиме што стављате ученицима јарам на врат који нисмо могли да носимо ни ми ни наши преци? 11Ми верујемо да смо спасени милошћу нашега Господа Исуса на исти начин као и они.“
12На то су се сви окупљени умирили, а Павле и Варнава су им приповедали о знацима и чудима које је Бог преко њих учинио међу незнабошцима. 13Када су завршили, узе реч Јаков: „Браћо, саслушајте ме. 14Симон је рекао да се Бог од почетка побринуо да између незнабожаца одвоји народ за себе. 15То је у складу са речима пророка, као што је написано:
16’Вратићу се након тога
и подићи пали шатор Давидов,
саградићу што је у њему срушено
и обновити га,
17да и остали људи потраже Господа,
и сви народи који носе моје име
– говори Господ који чини ово
18знаним од искона.’
19Зато сматрам да не треба узнемиравати незнабошце који се обраћају Богу. 20Уместо тога, нека им се напише да се уздржавају од меса које је окаљано приношењем на жртву идолима, да се клоне блуда, да не једу месо удављених животиња, нити крв животињску. 21Јер, у свим градовима од давнина постоје проповедници Мојсијевог Закона, који га сваке суботе читају по синагогама.“
Апостолско писмо
22Тада су апостоли и старешине са свом црквом одлучили да изаберу између себе људе и да их са Павлом и Варнавом пошаљу у Антиохију: Јуду званог „Варсава“ и Силу, водеће људе међу браћом. 23По њима су послали ово писмо:
Ми, апостоли и старешине, ваша браћа, поздрављамо сву браћу, некадашње незнабошце, у Антиохији, Сирији и Киликији.
24Пошто смо чули да су вас неки од нас, којима ми нисмо дали никакав налог, збунили и узнемирили својим тврдњама, 25једногласно смо одлучили да вам пошаљемо одабране људе заједно са нашим вољеним Варнавом и Павлом. 26То су људи који су изложили опасности своје животе ради нашег Господа Исуса Христа. 27Стога вам шаљемо Јуду и Силу да вам усмено саопште ово исто. 28Одлучили смо, наиме, заједно са Светим Духом, да вас не оптерећујемо ничим другим, осим ових неопходних ствари: 29да се уздржавате од меса жртвованог идолима, од крви, од меса удављене животиње, и од блуда. Добро ћете чинити ако се чувате тога.
Будите поздрављени!
30Пошто су били отпраћени, отишли су у Антиохију где су окупили заједницу и предали јој ово писмо. 31Када су прочитали писмо, радовали су се због охрабрења. 32А Јуда и Сила, који су и сами били пророци, многим су речима храбрили и утврђивали браћу. 33Пошто су тамо провели неко време, браћа су их у миру испратила к онима који су их послали.15,33 Стих 34, који се налази у неким манускриптима, је каснији додатак: Али Сила је одлучио да остане. 35Павле и Варнава су остали у Антиохији где су, заједно са многим другима, поучавали и проповедали реч Господњу.
Друго мисијско путовање
Павле и Варнава се разилазе
36После неког времена Павле рече Варнави: „Хајде да се вратимо и посетимо браћу по свим градовима у којима смо објавили реч Господњу, да видимо како су.“ 37Варнава је хтео да са собом поведу и Јована званог Марко, 38али је Павле мислио да није добро да са собом воде човека који их је био напустио у Памфилији и није пошао са њима на дело. 39Пошто је дошло до оштрог неслагања међу њима, Варнава узме Марка и отплови за Кипар. 40Павле је изабрао Силу, па је отишао пошто су га браћа поверила Господњој милости. 41Пролазио је кроз Сирију и Киликију утврђујући цркве.
Совет в Иерусалиме
1Из Иудеи в Антиохию пришли люди, которые стали учить братьев:
– Если вы не будете обрезаны по обряду, предписанному Мусо15:1 См. Нач. 17:10-14; Лев. 12:3., вы не можете быть спасены.
2Это привело к разногласиям и горячему спору между ними с одной стороны и Павлусом и Варнавой – с другой. Тогда Павлусу и Варнаве поручили пойти вместе с несколькими другими верующими в Иерусалим и обсудить этот вопрос с посланниками Масеха и старейшинами. 3Получив помощь от общины верующих, они пошли через Финикию и Сомарию, рассказывая там об обращении язычников. Эта весть вызывала у всех верующих большую радость.
4В Иерусалиме они были приняты членами общины верующих, посланниками Масеха и старейшинами и рассказали им обо всём, что Всевышний совершил через них. 5Но верующие, принадлежавшие к религиозной партии блюстителей Закона, говорили, что язычников следует обрезывать и требовать от них соблюдения Закона Мусо.
6Посланники Масеха и старейшины собрались, чтобы рассмотреть этот вопрос. 7После долгих обсуждений Петрус поднялся и сказал:
– Братья, как вы знаете, прошло уже много времени с того дня, как Всевышний выбрал из всех нас меня возвещать слово Радостной Вести другим народам, чтобы и они уверовали. 8Всевышний знает сердца людей, и Он дал свидетельство того, что принимает и уверовавших из других народов, даровав им Святого Духа так же, как и нам. 9Он не делает никакой разницы между нами и ими, потому что Он через веру очистил и их сердца! 10Так зачем же вы испытываете Всевышнего, возлагая на шеи учеников бремя, которое не в состоянии были нести ни наши отцы, ни мы? 11Ведь мы верим в то, что получаем спасение по благодати Повелителя Исо так же, как и они.
12Тогда все затихли и стали слушать рассказ Варнавы и Павлуса о знамениях и чудесах, которые Всевышний совершил через них среди язычников. 13Когда они закончили, Якуб15:13 Якуб – единоутробный брат Исо Масеха (см. Мат. 13:55). сказал:
– Братья, послушайте меня. 14Шимон15:14 То есть Петрус (см. 15:7; 10:5). рассказал нам о том, как Всевышний впервые решил составить из язычников народ для Себя. 15Это полностью согласуется с Книгой Пророков, где сказано:
16«Затем Я возвращусь.
Трон Довуда – как разрушенный шатёр,
но Я восстановлю разрушенное
и воссоздам его,
17чтобы остальные люди,
все народы, которые призваны быть Моими,
стали искать Вечного.
Так говорит Вечный,
18Который объявил об этом издревле»15:16-18 Ам. 9:11-12..
19Поэтому я считаю, что мы не должны создавать трудностей для людей из других народов, обращающихся к Всевышнему. 20Напротив, мы должны написать им письмо, предупредив лишь, чтобы они воздерживались от пищи, осквернённой принесением в жертву идолам, от разврата, от мяса удушенных животных и от крови15:20 См. Нач. 9:4; Исх. 34:15-16; Лев. 17:10-16; 18:6-23. Удушенных животных запрещалось употреблять в пищу потому, что в них оставалась кровь.. 21Ведь Закон Мусо, издавна возвещается в каждом городе и читается в молитвенных домах иудеев каждую субботу.
Письмо Совета к братьям из других народов
22Посланники Масеха и старейшины вместе со всем собранием верующих решили выбрать несколько человек из своей среды и послать их с Павлусом и Варнавой в Антиохию. Они выбрали двух руководящих братьев: Иуду, которого ещё называли Бар-Сабба, и Сило. 23С ними передали такое письмо:
«Ваши братья, посланники Масеха и старейшины, – братьям из других народов, находящимся в Антиохии, Сирии и Киликии.
Приветствуем вас!
24До нас дошли слухи о том, что некоторые люди, пришедшие от нас, привели вас в замешательство своими словами и взволновали ваши умы, но мы ничего им не поручали. 25Поэтому мы с общего согласия решили выбрать из нашей среды несколько человек и послать их к вам вместе с нашими дорогими братьями Варнавой и Павлусом, 26которые рисковали своей жизнью ради имени нашего Повелителя Исо Масеха. 27Мы посылаем к вам также Иуду и Сило, чтобы они на словах подтвердили то, что мы пишем. 28Святой Дух и мы решили не обременять вас ничем, кроме следующих требований: 29воздерживайтесь от пищи, принесённой в жертву идолам, от крови, от мяса удушенных животных и от всякого разврата. Если вы будете соблюдать это, то поступите правильно.
Всех вам благ».
30Посланные отправились и пришли в Антиохию. Там они собрали общину верующих и вручили письмо. 31Люди читали его и радовались ободряющей вести. 32Иуда и Сило, которые сами были пророками, своими словами ободряли и воодушевляли братьев. 33-34Они провели там некоторое время, и братья отпустили их с пожеланием мира тем, кто их послал15:33-34 Некоторые рукописи включают стих 34: «Сило, однако же, решил остаться».. 35Павлус и Варнава остались в Антиохии, где они со многими другими братьями учили и возвещали слово о Повелителе Исо.
Разногласия между Павлусом и Варнавой
36Несколько дней спустя Павлус предложил Варнаве:
– Давай посетим братьев во всех городах, где мы возвещали слово о Повелителе, и посмотрим, как у них идут дела.
37Варнава хотел взять с собой Иохана, которого ещё называли Марком, 38но Павлус не хотел брать с собой того, кто оставил их в Памфилии и не помог исполнить порученную им работу15:38 См. 12:12; 13:13..
39Разногласие по этому вопросу было столь острым, что они расстались15:39 Позже Паул примирился с Варнавой (см. 1 Кор. 9:6) и Марком (см. Кол. 4:10; 2 Тим. 4:11; Флм. 1:24).. Варнава взял Марка и отплыл на Кипр, 40а Павлус выбрал Сило и, будучи вверен братьями попечению Вечного Повелителя, отправился в путь. 41Павлус проходил через Сирию и Киликию, утверждая общины верующих.
