1Рецимо то овако: док год је наследник малолетан, уопште се не разликује од роба, иако је власник свега. 2Он је под старатељима и управитељима све до дана који је одредио његов отац. 3Тако је и са нама: када смо били малолетни, били смо потчињени силама овога света. 4А када је наступило право време, послао је Бог свога Сина кога је жена родила. Он је живео под Законом, 5да би откупио оне који су под Законом, да постанемо деца Божија. 6А пошто сте деца, посла Бог Духа свога Сина у наша срца, који кличе: „Ава, Оче!“ 7Стога ниси више роб, него син; а ако си син, онда си и субаштиник наследства које је Бог припремио.
8Некада, док још нисте познавали Бога, робовали сте боговима који по својој природи то нису. 9А сада, када сте упознали Бога, у ствари, кад је Бог упознао вас, како можете да се поново враћате немоћним и јадним силама овога света, коме поново хоћете да робујете? 10Ви помно пазите на дане, месеце, годишња доба и године. 11Плашим се да сам се узалуд трудио за вас.
12Браћо, молим вас, будете као ја, јер сам и ја као ви. Ништа ми нисте учинили нажао. 13Знате да сам био болестан када сам вам први пут проповедао Радосну вест. 14Па иако је моје телесно стање било искушење за вас, ви ме нисте ни презрели ни одбацили, него сте ме примили као Божијег анђела, као Христа Исуса. 15Где је, дакле, ваше блаженство? Уверен сам, наиме, да бисте, када би то било могуће, извадили своје очи и дали их мени. 16Зар сам постао ваш непријатељ говорећи вам истину?
17Ти људи показују ревност за вас, али не из добрих намера. Наиме, они желе да вас одвоје од мене, да бисте ви ревновали за њих. 18Добро је да будете ревносни, али за добре ствари, и то увек, а не само кад сам ја код вас. 19О, децо моја! Поново вас с мукама рађам док се Христос не уобличи у вама. 20Како бих хтео да сам сад код вас, па да изменим свој глас, јер не знам шта да радим с вама.
21Сада ми реците, ви што хоћете да се подложите Закону: зар не чујете шта Закон говори? 22Написано је да је Аврахам имао два сина. Једнога је родила робиња, а другога слободна. 23Али онај којег је родила робиња, рођен је на природан начин, а онај кога је родила слободна, на основу Божијег обећања.
24Све је то сликовито речено, а значи ово: ове две жене представљају два савеза. Први је са горе Синај и он рађа за ропство, и то је Агара. 25Агара представља гору Синај у Арабији, која одговара данашњем Јерусалиму, а он је заједно са својом децом у ропству. 26Али зато је небески Јерусалим слободан, и он је наша мајка. 27Јер је написано:
„Радуј се, нероткињо, која не рађаш,
подврискуј кличући,
ти што муке порођајне не трпиш,
јер више деце има самотна,
него она која има мужа.“
28Ви сте, браћо, попут Исака, деца обећања. 29Но, као што је онај који је рођен на природни начин гонио онога који је рођен на основу обећања Духа, тако је и данас. 30Али, шта Писмо каже:
„Отерај слушкињу и њеног сина,
јер син слушкиње неће делити наследство
са сином слободне.“
31Зато, браћо, нисмо деца робиње, него деца слободне.
1En otras palabras, mientras el heredero es menor de edad, en nada se diferencia de un esclavo, a pesar de ser dueño de todo. 2Al contrario, está bajo el cuidado de tutores y administradores hasta la fecha fijada por su padre. 3Así también nosotros, cuando éramos menores, estábamos esclavizados por los principios4:3 los principios. Alt. los poderes espirituales, o las normas; también en v. 9. de este mundo. 4Pero, cuando se cumplió el plazo,4:4 se cumplió el plazo. Lit. vino la plenitud del tiempo. Dios envió a su Hijo, nacido de una mujer, nacido bajo la ley, 5para rescatar a los que estaban bajo la ley, a fin de que fuéramos adoptados como hijos. 6Vosotros ya sois hijos. Dios ha enviado a nuestros corazones el Espíritu de su Hijo, que clama: «¡Abba! ¡Padre!» 7Así que ya no eres esclavo, sino hijo; y, como eres hijo, Dios te ha hecho también heredero.
Preocupación de Pablo por los gálatas
8Antes, cuando no conocíais a Dios, erais esclavos de los que en realidad no son dioses. 9Pero, ahora que conocéis a Dios —o más bien que Dios os conoce a vosotros—, ¿cómo es que queréis regresar a esos principios ineficaces y sin valor? ¿Queréis volver a ser esclavos de ellos? 10¡Seguís guardando los días de fiesta, meses, estaciones y años! 11Temo por vosotros, que tal vez me haya estado esforzando en vano.
12Hermanos, yo me he identificado con vosotros. Os suplico que ahora os identifiquéis conmigo. No es que me hayáis ofendido en algo. 13Como bien sabéis, la primera vez que os prediqué el evangelio fue debido a una enfermedad, 14y, aunque esta fue una prueba para vosotros, no me tratasteis con desprecio ni desdén. Al contrario, me recibisteis como a un ángel de Dios, como si se tratara de Cristo Jesús. 15Pues bien, ¿qué pasó con todo ese entusiasmo? Me consta que, de haberos sido posible, os habríais sacado los ojos para dármelos. 16¡Y ahora resulta que por deciros la verdad me he vuelto vuestro enemigo!
17Esos que muestran mucho interés por ganaros a vosotros no abrigan buenas intenciones. Lo que quieren es alejaros de nosotros para que vosotros os entreguéis a ellos. 18Está bien mostrar interés, con tal de que ese interés sea bien intencionado y constante, y que no se manifieste solo cuando yo estoy con vosotros. 19Queridos hijos, por quienes vuelvo a sufrir dolores de parto hasta que Cristo sea formado en vosotros, 20¡cómo quisiera estar ahora con vosotros y hablaros de otra manera, porque lo que estáis haciendo me tiene perplejo!
Agar y Sara
21Decidme, los que queréis estar bajo la ley: ¿por qué no prestáis atención a lo que la ley misma dice? 22¿Acaso no está escrito que Abraham tuvo dos hijos, uno de la esclava y otro de la libre? 23El de la esclava nació por decisión humana, pero el de la libre nació en cumplimiento de una promesa.
24Ese relato puede interpretarse en sentido figurado: estas mujeres representan dos pactos. Uno, que es Agar, procede del monte Sinaí y tiene hijos que nacen para ser esclavos. 25Agar representa el monte Sinaí en Arabia, y corresponde a la actual ciudad de Jerusalén, porque junto con sus hijos vive en esclavitud. 26Pero la Jerusalén celestial es libre, y esa es nuestra madre. 27Porque está escrito:
«Tú, mujer estéril que nunca has dado a luz,
¡grita de alegría!
Tú, que nunca tuviste dolores de parto,
¡prorrumpe en gritos de júbilo!
Porque más hijos que la casada
tendrá la desamparada».4:27 Is 54:1
28Vosotros, hermanos, al igual que Isaac, sois hijos por la promesa. 29Y así como en aquel tiempo el hijo nacido por decisión humana persiguió al hijo nacido por el Espíritu, así también sucede ahora. 30Pero ¿qué dice la Escritura? «¡Echa de aquí a la esclava y a su hijo! El hijo de la esclava jamás tendrá parte en la herencia con el hijo de la libre».4:30 Gn 21:10 31Así que, hermanos, no somos hijos de la esclava, sino de la libre.
