Јован 1 NSP - Juan 1 MTDS

Јован
Elegir capítulo 1

New Serbian Translation

Јован 1

Исус – утеловљена реч

1У почетку је био Он – Реч, и Он – Реч је био са Богом. Он – Реч био је Бог. Он је у почетку био са Богом.

Све је његовим посредством постало и ништа што је постало није постало без њега. У Речи је био живот и тај живот је био светлост људима. Светлост светли у тами, и тама је не надвлада.

Бог је послао човека по имену Јован. Он је дошао да сведочи за светлост, да сви у њу поверују. Јован није био светлост, него је сведочио за светлост. Истинита светлост, која обасјава сваког човека, дошла је на свет.

10 На свету је био, и свет je његовим посредством настао, али га свет није препознао. 11 Својима је дошао, али су га његови одбацили. 12 А онима који су га прихватили, дао је право да постану деца Божија, онима који верују у његово име. 13 Они нису рођени ни од крви, ни од жеље тела, ни од воље мужа; њих је Бог родио.

14 Реч је постала тело и настанила се међу нама. Видели смо његову славу, славу коју има од Оца као јединорођени Син пун милости и истине.

15 Јован је сведочио за њега кличући: „За мном долази онај који је изнад мене, јер је постојао пре мене.“ 16 Из пунине његове милости сви смо примили милост на милост, 17 јер је Закон дат преко Мојсија, а милост и истина наступише посредством Исуса Христа. 18 Бога нико никад није видео, јединорођени Бог, који је у Очевом крилу, он га је објавио.

Сведочанство Јована Крститеља

19 Ово је Јованово сведочанство. Јевреји из Јерусалима су послали к њему свештенике и Левите да га питају: „Ко си ти?“ 20 Јован је признао, и није порекао, него је отворено рекао: „Ја нисам Христос.“

21 Онда су га упитали: „Па ко си онда? Јеси ли ти пророк Илија?“

„Нисам“ – одговори Јован.

„Јеси ли Пророк?“ – питали су га.

„Нисам“ – одговорио је Јован.

22 Они му онда рекоше: „Реци нам ко си, да можемо да одговоримо нешто онима који су нас послали. Шта ти кажеш о себи?“

23 Он им одговори речима пророка Исаије: „Ја сам онај чији глас пустињом одзвања: ’Поравнајте пут Господњи!’“

24 Тада су га фарисејски посланици 25 упитали: „Па, зашто онда крштаваш кад ниси ни Христос, ни Илија, ни Пророк?“

26 Јован им одговори: „Ја крштавам водом, али међу вама стоји један кога не познајете. 27 Он долази после мене, а ја нисам достојан да одрешим ремење на његовој обући.“

28 То се догодило у Витанији, с друге стране Јордана, где је Јован крштавао.

Исус – Јагње Божије

29 Следећег јутра је Јован видео Исуса како долази к њему, па је рекао: „Ево Јагњета Божијег које уклања грех света. 30 Ово је онај о коме сам рекао: ’За мном долази човек који је изнад мене, јер је постојао пре мене.’ 31 Ја нисам знао ко је то, али сам дошао да крштавам водом, да би се он објавио Израиљу.“

32 Јован је посведочио ово: „Посматрао сам како Дух силази са неба у обличју голуба и остаје на њему. 33 Ја нисам знао ко је то, али онај који ме је послао да крштавам водом, рекао ми је: ’Када будеш видео да Дух силази и остаје на некоме, знаћеш да је то онај који крштава Духом Светим.’ 34 И пошто сам видео, изјављујем да је он Син Божији.“

Исусови први ученици

35 Следећег јутра је Јован опет био тамо са двојицом својих ученика. 36 Видевши Исуса како пролази онуда, рекао је: „Ево Јагњета Божијег!“

37 Када су она два Јованова ученика то чула, кренуше за Исусом. 38 Исус се осврнуо и опазио да она двојица иду за њим. Упитао их је: „Шта тражите?“

Они одговорише: „Рави (што значи: ’Учитељу’), где станујеш?“

39 Исус им рече: „Дођите и видите.“

Дошли су и видели где станује, те су остатак дана провели с њим. Било је око четири после подне[a].

40 Андрија, брат Симона Петра, био је један од оне двојице који су пошли за Исусом након што су чули шта је Јован рекао. 41 Он је прво нашао свога брата Симона и рекао му: „Нашли смо Месију“ (што значи: „Христа“).

42 Онда га је одвео к Исусу. Када га је видео, Исус је рекао: „Ти си Симон, син Јованов, али зваћеш се ’Кифа’ (што значи: ’Петар’[b]).“

Исус позива Филипа и Натанаила

43 Следећег јутра Исус је одлучио да иде у Галилеју. Нашао је Филипа и рекао му: „Пођи за мном!“

44 Филип је био из Витсаиде. Андрија и Петар су били из истог места. 45 Филип је нашао Натанаила и рекао му: „Нашли смо онога о коме је Мојсије писао у Закону и о коме су писали Пророци. То је Исус, син Јосифов из Назарета.“

46 Натанаил рече: „Може ли ишта добро да дође из Назарета?“

Филип му одговори: „Дођи и види.“

47 Исус је видео Натанаила како му иде у сусрет, па је рекао за њега: „Ево правог Израиљца у коме нема преваре.“

48 Натанаил га упита: „Одакле ме познајеш?“

Исус му одговори: „Пре него што те је Филип позвао, видео сам те под смоквом.“

49 Натанаил му одговори: „Рави[c], ти си Син Божији, ти си Цар Израиљев!“

50 Исус му рече: „Верујеш зато што сам ти рекао да сам те видео под смоквом. Видећеш и веће ствари од овог.“ 51 Још рече: „Заиста, заиста вам кажем: видећете отворено небо и анђеле Божије како узлазе и силазе ка Сину Човечијем.“

Notas al pie

  1. 1,39 Дословно: око шестог часа.
  2. 1,42 Име Петар долази од грчке речи петрос што значи стена.
  3. 1,49 На арамејском и јеврејском Учитељу.

Mushuj Testamento Diospaj Shimi

Juan 1

Rimashca Shimimi Aichayuj tucushca

1Callaripajca, Rimashca Shimica ñami tiyarca. Chai Shimica, Taita Dioshuanmi carca. Chai Shimica, Diosllatajmi carca.

Paica callarimantapachami, Taita Diosllahuantaj carca.

Diosca tucui ima tiyajtaca, Paihuanmi rurarca. Imata rurashpapish, Paillahuantajmi rurarca.

Paipimi causaica tiyarca. Chai causaimi, tucui runacunata achijyachij Luz carca.

Chai Luzmi amsataca achijyachicun.

Amsaca chai Luztaca manataj mishai tucurcachu.

Taita Dios cachajpimi, Juan shuti runa shamurca. Tucuicuna crichun nishpami, Luzta paiman ricuchishpa, chaita tucuicunaman huillachun cacharca. Mana Juanllatajchu Luz carca. Luz shamushcata huillachunllami paita cacharca. Tucuicunata achijyachij chai Luzmi, ña cai pachaman chayamurca.

10 Pai quiquintajmi, cai pachapi carca. Cai pachaca Pai rurashcami. Cai pachapi causajcunaca, Pai rurashca cashpapish Paitaca mana rijsircacunachu. 11 Paipaj cajcunapajmanmi shamurca. Paicunapish mana chasquircacunachu. 12 Chashna cajpipish maijanlla Paita crishpa chasquijcunataca, Diosca Paipaj quiquin huahuacunatami rurarca. 13 Diospaj huahua tucungapajca mana yahuarmanta, mana aicha munaimanta, mana c'aripaj munaimanta huacharishcachu, ashtahuanpish Taita Diospaj munaimantamari Diospaj huahua tucun.

14 Rimashca Shimi aichayuj tucushpami, ñucanchijpurapi causarca. Paitaca, Diospaj shujlla Churi cashpa, Yaya shinallataj tucuita yalli sumaj cajtami ricurcanchij. Paica mana c'uyaipajta c'uyajpish, cashcatataj huillajpishmi carca.

15 Juanca, Paimanta huillacushpaca: «Caitamari sarunca: “Ñucapaj q'uipa shamucujca, ñucapaj ñaupami ña tiyarca. Chaimanta Paica ñucata yalli jatunmari” nishpa huillarcani» nircami. 16 Paica tucuita charij cashpa, mana c'uyaipajta c'uyashpa cujpimi, allicunataca tucuicuna jahuanpi jahuanpi chasquicunchij. 17 Mandashcahuanca Moisestami cachashca. Ashtahuanpish mana c'uyaipajta c'uyangapajpish, cashcatataj huillaj Shimicunahuanpish, Jesucristomari shamurca. 18 Taita Diostaca, pi manataj ricushcachu. Paihuan causaj, Paipaj shujlla Churillami ricushca. Paimi ñucanchijmanca rijsichirca.

Bautiźaj Juanca ‘Mana Cristochu cani’ nishcami

19 Jerusalenpi causaj judiocunami:

–Canca, ¿pitaj cangui?– nishpa, Juanta tapuchun curacunata, levitacunata cacharcacuna.

Paicuna tapujpimi, Juanca pi cashcata huillarca.

20 Juanca cashcallatatajmi huillarca, mana pacarcachu. Chaimantami:

–Ñucaca, mana Cristochu cani– nishpa huillarca.

21 Chashna nijpica:

–Shinashpaca, ¿pitaj canguiari? ¿Eliaschu cangui?– nijpi:

–Mana chaichu cani– nircami.

Shina nijpica:

–Shinashpaca, ¿Dios ima nishcata huillangapaj shamuna cashca, chai huillajchu cangui?– nijpipish:

–¡Mana!– nircami.

22 Chashna nijpica:

–Shinashpaca, ¿pitaj canguiari? ¿Canllatajca pi cashcatataj yuyanguiari? Ñucanchijta cachajcunaman huillagringapajmari, yachashun ninchij– nircacunami.

23 Chashna nijpimi, Juanca:

–Dios ima nishcata huillaj Isaiasca: “Shuj runamari shitashca pambapica: ‘Mandaj Diospaj ñanta allichichij. Pai purichunca, ama quingushpalla chaqui ñancunatapish ruraichij’ nicunmari” nishpami huillarca. Chai runamari cani– nishpami cutichirca.

24 Tapunaman shamujcunapuramanta fariseocunami, 25 Juantaca cashna nircacuna:

–Canca ‘Cristopish, Eliaspish, chai shamuna cashca huillajpish mana canichu’ ninguica. Shinashpaca, ¿ima nishpataj bautiźacunguiari?– nircacunami.

26 Chashna nijpimi, Juanca cashna nirca:

–Ñucaca, yacullahuanmari bautiźacuni, ashtahuanpish shujmari quiquincunapurallapitaj tiyan. Paitaca, manaraj rijsinguichijchu. 27 Paica ñucapaj q'uipa shamucushpapish, ñucapaj ñaupamari tiyashca. Chaimanta, ñucaca Paipaj pargate huatashcallatapish mana pascaipaj canichu– nircami.

28 Jordán yacu ch'imbanij Betabarapi Juan bautiźacujpimi, chashna tucurca.

Jesusca Taita Dios cachashca Malta Ovejami

29 Chai cayandij punllami Juanca, Jesús paipajman chayamucujta ricushpaca, cashna nirca:

–¡Riquichij, cai pachapi causajcunapaj juchata anchuchij, Taita Diospaj Malta Ovejaca Paimari! 30 Paitamari ñucaca: “Ñucapaj q'uipa shamucuj runaca, ñucapaj ñaupa ña tiyashcamanta, ñucata yalli jatunmari” nicurcani. 31 Ñucapish Paitaca manaraj rijsircanichu. Israelcunaman Paita rijsichingapajmi, yacuhuan bautiźashpa shamurcani– nircami.

32 Juanca caitapishmi pai quiquin ricushcata huillarca:

–Jahua pachamanta Diospaj Espíritu paloma shina uriyamushpa, Paipaj jahuapi tiyarishpa saquirijtami ricurcani. 33 Chaicamaca, Paitaca manaraj rijsircanichu. Yacuhuan bautiźachun ñucata Cachajmi: “Pipaj jahuapimi Ñuca Espíritu uriyashpa tiyarijta ricungui, chaimi jucha illaj Espirituhuan bautiźanga” nircami. 34 Ñuca quiquintaj chashna tucujta ricushpami: “Caimari Taita Diospaj Churica” nishpa huillani– nircami.

Punta yachacujcunatami Jesús cayashca

35 Cayandij punllapish cutinmi Juanca, paipaj yachacujcunamanta ishquihuan puricurca. 36 Jesús chaita puricujta ricushpami, Juanca:

–¡Riquichigari, Taita Diospaj Malta Ovejaca Paimari!– nirca.

37 Juan chashna nijpica, paipaj ishqui yachacujcunami Jesusta caticurcacuna. 38 Paicuna caticujpimi, Jesusca tigralla ricushpaca:

–¿Imatataj mashcacunguichij?– nijpi:

–Rabí, ¿maipitaj causangui?– nircacuna.

(Rabí nishcaca: “Yachachij” nisha ninmi).

39 Chashna tapujpi Jesusca:

–Jacuchij, ricunguichij– nijpimi, maipi causacushcata rijsigrircacuna.

Ña chuscu horas shina chishi cajpimi, chai chishica paihuan saquirircacuna.

40 Juan huillashcata uyashpa, Jesusta catishpa rij chai ishquimanta shujca, Simón Pedropaj huauqui Andresmi carca. 41 Paica, paipaj huauqui Simonhuanraj tupashpaca:

–Mesiashuanmari tupanchij– nircami.

(Mesías nishcapish, Cristo nishcapish “aceitehuan llihuishca” nisha ninmi).

42 Chashna nishpami Simontaca, Jesuspajman pushamurca. Jesusca Simonta ricurashpaca:

–Canca Jonaspaj churi Simonmi cangui. Cunanca, Cefas shutitami shutichini– nircami.

(Cefas nishcaca: “Pedro” nisha ninmi).

Jesusca Felipeta Natanaeltami cayashca

43 Jesusca, chai cayandij punlla Galileaman llujshiricushpami, Felipehuan tuparca. Paitami:

–Ñucata cati– nirca.

44 Felipepish Andreshuan, Pedrohuan causan Betsaidamantami carca. 45 Felipeca, Natanaelhuan tupashpaca:

–Moisés Quillcashca Mandashcapipish, Dios ima nishcata huillajcunapish huillashca runahuanmari tuparcanchij. Paica Nazaretmanta Josepaj churi Jesusmari– nircami.

46 Chashna nijpi Natanaelca:

–Nazaretmantaca, ¿ima alli llujshipajchari?– nijpi Felipeca:

–¡Shinashpaca jacuari, ricungui!– nircami.

47 Jesusca, Natanael Paipajman c'uchuyacujta ricushpami:

–Caitajcarinpish Israel runatajmi, paica umanata mana yachanchu– nircami.

48 Chashna nijpi Natanaelca:

–¿Ima shinataj ñucataca rijsingui?– nijpi, Jesusca:

–Cantaca, Felipe manaraj cayajpimari, higo yura ucupi cajpiraj ricurcani– nircami.

49 Chashna nijpimi, Natanaelca:

–Rabí, Canca Diospaj Churimari cangui. Canca, israelcunata jatun Mandajmari cangui– nircami.

50 Shina nijpi Jesusca, cashnami nirca:

–¿“Cantaca higo yura ucupi cajpirajmi ricurcani” nijllapichu, ñucataca cringui? Caita yallicunatapishmari ricungui. 51 Cancunaca, cunanmantapachami jahua pacha pascarishcatapish, Runa Aichayujpajman Taita Diospaj angelcuna huichiyacujtapish, uriyacujtapish ricunguichij. Chaica chashnatajmari– nircami.