Псалми 89 NSP - Psaumes 89 BDS

Псалми

New Serbian Translation

Псалми 89

Поучна песма Етан Езраита.

1О милости Господњој ја довека певам;
    устима својим верност твоју разглашавам
    нараштају сваком!
Јер рекао сам: „Довека је милост чврста,
    верност ти је постављена у небеса.“
А ти: „Савез сам склопио са изабраником својим,
    заклео се свом слузи Давиду:
’Потомство ћу твоје довека да учврстим,
    твој ће престо да потраје кроз поколење свако!’“ Села

О, Господе, небеса славе чудеса твоја
    и твоју верност у збору светих!
Јер ко је тај на небу да је Господу налик,
    да је као Господ међу синовима Божијим?
Бог је величанствен на сабору светих,
    страшнији је од свих што га окружују.
Господе, Боже над војскама,
    ко је попут тебе моћан Господ?
    Верношћу си својом обавијен.

Ти управљаш морем поноситим,
    ти му спушташ таласе немирне.
10 Скршио си Раву као да је заклан,
    душмане си своје растерао силом руке своје.
11 Твоја су небеса, баш као и земља;
    свет и оно што га чини ти си поставио.
12 Југ и север ти си начинио,
    и Тавор и Ермон твом имену кличу.
13 Мишица је твоја јака, рука ти је моћна,
    десница је твоја подигнута.

14 Твог престола темељи су праведност и правда;
    милост и истина иду испред твога лица.
15 Благо народу коме је клицање знано,
    који живи у светлости лица твога, о, Господе!
16 Имену се твоме они поваздан радују,
    праведношћу твојом они се уздижу.
17 Јер ти си слава њихове јакости,
    наклоношћу твојом наш се рог[a] уздиже.
18 Јер наш је штит од Господа,
    наш је цар од Светитеља Израиљевог.

19 Тада си у виђењу говорио
    свом верном народу и рекао:
„Своју помоћ дао сам јунаку,
    изабраног из народа дигох.
20 Нашао сам Давида, слугу свога,
    уљем својим светим помазао сам га.
21 На њему ће моја рука да почива,
    мишица ће моја да га јача.
22 Неће га варати непријатељ,
    неће му наудити неправедник.
23 Изломићу пред њим душмане његове,
    и потући оне што га мрзе.
24 Моја верност и милост моја биће са њим,
    у моје ће се име подићи рог његов.
25 Његову ћу руку дигнути на море
    и на реке десницу његову.
26 А он ће ме звати: ’Оче мој, Боже мој,
    Стено мог спасења!’
27 А ја ћу га поставити за прворођеног,
    за најузвишенијег међу царевима земље.
28 Довека ћу му очувати милост своју
    и свој ћу савез да учврстим са њим.
29 Довека ћу да учврстим потомство његово,
    престо његов биће док је дана небу.

30 А ако синови његови мој Закон напусте
    и не живе по мојим уредбама;
31 ако прекрше одредбе моје
    и заповести моје не држе;
32 казнићу им преступе шибом
    и кривицу ударцима.
33 Али милост своју никад нећу да им узмем,
    верност своју нећу да порекнем.
34 Нећу да погазим свој савез,
    нећу да порекнем оно што устима обећо сам.
35 Једном сам се заклео Давиду светошћу својом
    и порећи нећу!
36 Потомство ће његово довека да траје
    и преда мном попут сунца престо његов;
37 као месец заувек ће потрајати,
    попут неба сведок верни.“ Села

38 А сада си га свргнуо, згрозио се
    и разјарио на свог помазаника;
39 Порекао си савез са слугом својим,
    у прашини му круну оскрнавио.
40 Зарушио си му све зидине
    и утврђења му у руине претворио.
41 Харају га сви што путем прођу,
    комшијама својим постао је ругло.
42 Дигао си десницу душмана његових,
    крвника његовог ти чиниш веселим.
43 Још си му оштрицу мача отупио,
    у боју му помогао ниси.
44 Његов сјај си окончао,
    срушио му престо у прашину.
45 Скратио си дане младости његове
    и загрнуо га срамотом. Села

46 О, Господе, докле ћеш се крити?
    Довека ти срџба као ватра букти?
47 Присети се дужине мог живота.
    Зар узалуд створио си све потомке људи?
48 Ко је човек који је живео, а да смрти угледао није?
    Из руку Света мртвих ко је живот избавио? Села
49 О, Господе, где су твоја милосрђа давна
    којима си се у верности својој заклео Давиду?
50 Сети се, о, Господе, срамоћења својих слугу,
    која носим у недрима од народа многих!
51 Господе, њима су нас срамотили противници твоји;
    њима су срамотили кораке твог помазаника.

52 Благословен довека да је Господ!
Амин! Амин!

Notas al pie

  1. 89,17 Рог је симбол, метафора војне снаге, достојанства.

La Bible du Semeur

Psaumes 89

Où sont les grâces d’autrefois ?

1Méditation[a] d’Etân[b] l’Ezrahite.

Je veux chanter à jamais |les bontés de l’Eternel
et proclamer d’âge en âge |sa fidélité.
En effet, je peux le dire : |ta bonté est établie |pour l’éternité.
Dans les cieux tu as ancré |ta fidélité.

Tu as déclaré : |« J’ai contracté une alliance |avec mon élu ;
à David, mon serviteur, |j’ai fait un serment :
J’affermis ta descendance |pour l’éternité,
et j’établirai ton trône |aux siècles des siècles[c]. »
            Pause
O Eternel, les cieux chantent |tes prodiges.
L’assemblée des saints célèbre |ta fidélité.
Qui dans les nuées |est égal à l’Eternel ?
Qui est comparable à l’Eternel |parmi les êtres célestes ?
Car c’est un Dieu redoutable |au conseil des saints[d],
il est grand, impressionnant |au-dessus de tous ceux qui l’entourent.
Qui, ô Eternel, |ô Dieu des armées célestes, |qui est puissant comme toi ? |Qui, ô Eternel ?
Ta fidélité rayonne |tout autour de toi.
10 Oui, c’est toi seul qui maîtrises |l’orgueil de la mer.
Quand ses vagues se déchaînent, |toi, tu les apaises.
11 C’est toi qui as écrasé Rahav, |le dragon d’Egypte, |le blessant à mort[e].
Par ton bras puissant |tu as dispersé tes ennemis.
12 A toi appartient le ciel |et à toi la terre,
le monde avec tout ce qui s’y trouve, |c’est toi qui les as fondés.
13 Le nord et le sud, |tu les as créés.
Le mont Thabor et l’Hermon[f], |avec joie, t’acclament.
14 Ton bras est armé de force,
ta main est puissante, |tu as levé ta main droite[g].
15 Les assises de ton trône |sont justice et droit.
L’amour et la vérité |marchent devant toi.

16 Oh ! qu’il est heureux, le peuple |qui sait t’acclamer.
Eternel, à ta lumière, |il chemine.
17 Grâce à toi, |il se réjouit sans cesse,
grâce à ta justice, |il s’élève !
18 Car c’est toi qui fais |sa gloire et sa force,
et c’est grâce à ta faveur |que nous triomphons.
19 Oui, de l’Eternel dépend |notre protecteur,
notre roi est dans la main |du Saint d’Israël.

20 Autrefois, tu as parlé |dans une révélation |à ceux qui sont attachés à toi. |Tu as dit :
« J’ai prêté secours |à un homme valeureux ;
au milieu du peuple, |j’ai élevé un jeune homme |à une haute fonction :
21 j’ai trouvé mon serviteur David[h] ;
de mon huile sainte, |je lui ai donné l’onction[i].
22 Je le soutiendrai |de ma forte main,
et mon bras le rendra fort.
23 Ses ennemis ne pourront |jamais le surprendre,
aucun homme inique |ne pourra le maltraiter.
24 J’écraserai devant lui |tous ses adversaires,
et je frapperai |ceux qui le haïssent.
25 Toujours mon fidèle amour |l’accompagnera.
Grâce à moi, |il relèvera le front.
26 J’étendrai jusqu’à la mer |sa domination.
J’établirai son empire |jusque sur les fleuves[j].

27 Il m’invoquera |par ces mots : |“Toi, tu es mon Père,
et mon Dieu, |le rocher |où je trouve le salut.”
28 Et moi, je ferai de lui |mon fils premier-né,
le plus élevé |des rois de la terre[k].
29 Je lui garderai toujours |toute ma faveur,
et maintiendrai fermement |mon alliance avec lui.
30 Je ferai subsister pour toujours |sa postérité,
et son trône durera |autant que les cieux.

31 S’il arrivait que ses fils |délaissent ma Loi,
s’ils ne se conduisaient plus |selon mes décrets,
32 s’ils venaient à transgresser |mes commandements,
et s’ils n’obéissaient plus |à mes ordonnances,
33 je châtierais leur péché |avec le bâton,
et leur faute par des coups.
34 Mais je ne renierai pas |mon amour pour lui.
Je ne démentirai pas |ma fidélité ;
35 non, car je ne trahirai |jamais mon alliance
et je ne reviendrai pas |sur ce que j’ai dit.
36 Un jour, j’ai fait le serment |par ma sainteté :
Non, je ne pourrai jamais |mentir à David.
37 Sa lignée subsistera |éternellement,
et son trône devant moi |sera comme le soleil.
38 Comme la lune, à toujours, |il se maintiendra.
Là-haut, le témoin céleste |en est le garant. »
            Pause
39 Pourtant, tu l’as délaissé, |tu l’as rejeté,
et tu t’es mis en colère |contre celui qui avait reçu |l’onction de ta part.
40 Tu as dédaigné l’alliance |faite avec ton serviteur,
et tu as profané sa couronne, |la jetant à terre.
41 Tu as fait de larges brèches |dans tous ses remparts,
et ses fortifications, |tu les as détruites.
42 Tous les passants l’ont pillé,
ses voisins le raillent.
43 Tu as affermi ses adversaires
et tu as rempli de joie |tous ses ennemis.
44 Tu as même fait dévier |les coups de son glaive.
Tu ne l’as pas soutenu |pendant le combat.
45 Tu as éteint sa splendeur,
jeté bas son trône,
46 tu as abrégé |sa jeunesse,
et tu l’as couvert de honte.
            Pause
47 Jusques à quand, Eternel, |te cacheras-tu sans cesse
et laisseras-tu flamber |ta fureur ?
48 Veuille tenir compte |de la brièveté de ma vie,
as-tu donc créé |pour le néant tous les hommes ?
49 Quel homme vivra |sans voir le trépas ?
Qui échappera |au séjour des morts ?
            Pause
50 Seigneur, où donc sont restées |tes faveurs d’antan
que, dans ta fidélité, |tu avais promises |par un serment à David ?
51 Pense, Seigneur, à l’opprobre |de tes serviteurs[l],
et pense à ces nombreux peuples |dont je suis chargé[m].
52 Pense, Eternel, aux outrages |de tes ennemis,
aux outrages qu’ils déversent |sur les pas de l’homme |qui a reçu l’onction de ta part.
53 Béni soit l’Eternel pour l’éternité !
Amen et amen !

Notas al pie

  1. 89.1 Sens incertain.
  2. 89.1 Voir 1 R 5.11 ; 1 Ch 6.16-29 ; 15.16-19.
  3. 89.5 Voir 2 S 7.12-16 ; 1 Ch 17.11-14 ; Ps 132.11-12.
  4. 89.8 Très certainement les anges.
  5. 89.11 Voir Ps 87.4 et la note.
  6. 89.13 Sommets imposants du nord d’Israël.
  7. 89.14 Signe de puissance (le dieu Baal était souvent représenté avec la main droite levée).
  8. 89.21 Voir 1 S 13.14 et Ac 13.22.
  9. 89.21 Voir 1 S 16.12-13.
  10. 89.26 La mer est la Méditerranée, les fleuves l’Euphrate et ses divers bras ou canaux ; c’étaient les limites des domaines promis à David et à Salomon.
  11. 89.28 Voir Col 1.15.
  12. 89.51 Plusieurs manuscrits hébreux, l’ancienne version grecque et la version syriaque ont : ton serviteur.
  13. 89.51 Autre traduction : Considère, Seigneur, de quel opprobre tes serviteurs sont affligés par de nombreux peuples et quelle souffrance il me cause.