Псалми 77 NSP - Psalm 77 KJV

Псалми

New Serbian Translation

Псалми 77

Хоровођи. За Једутуна од Асафа. Псалам.

1Глас свој Богу дижем,
    гласом својим вапим Богу и он ме услиши!
У дану невоље своје Господа сам тражио,
    руке неуморно ноћу сам пружао.
    Али душа моја неће утеху!

Спомињем Бога и јецам,
    јадам се, а дух ми малакше. Села
Капке очне не даш ми да склопим!
    Немиран сам, да причам не могу.
Мислим на минуле дане
    и године давне.
Ноћу се сећам своје песме
    па срцем својим размишљам
    и духом својим испитујем.

Одбацује ли Господ довека?
    Зар се неће опет приклонити?
Је ли му љубав довека ишчезла?
    Је ли пропало обећање дано нараштају сваком?
Зар је Бог заборавио да се смилује
    или је милосрђе своје у свом гневу угушио? Села

10 Рекао сам: „Ово је моја рана –
    десница Свевишњег више није иста!“[a]
11 Спомињем дела Господња,
    чуда твоја од старина памтим.
12 На сва дела твоја мислим,
    разматрам то што си учинио!

13 О, Боже, у Светињи је пут твој!
    Који је бог велик попут Бога нашег?!
14 Ти си Бог што чудеса чиниш,
    силу своју обзнањујеш међу народима.
15 Свој си народ откупио снагом својом,
    синове Јакова и Јосифа. Села

16 Кад те воде угледаше, Боже,
    кад те воде угледаше,
    скупише се, а дубине узбуркаше.
17 Облаци се провалише кишом,
    из облака грмљавина дође
    и севнуше твоје муње.
18 Пролом твога грома беше у вихору,
    муње светом засветлише,
    а земља се дрмала и тресла.
19 По мору је стаза твоја прошла,
    прошао си немирним водама,
    а стопама твојим трага нема.

20 Водио си свој народ ко стадо,
    Мојсијевом и Ароновом руком.

Notas al pie

  1. 77,10 Овај стих може и овако да се преведе: И за овим жалим: за годинама када је десница Господња била испружена.

King James Version

Psalm 77

1I cried unto God with my voice, even unto God with my voice; and he gave ear unto me.

In the day of my trouble I sought the Lord: my sore ran in the night, and ceased not: my soul refused to be comforted.

I remembered God, and was troubled: I complained, and my spirit was overwhelmed. Selah.

Thou holdest mine eyes waking: I am so troubled that I cannot speak.

I have considered the days of old, the years of ancient times.

I call to remembrance my song in the night: I commune with mine own heart: and my spirit made diligent search.

Will the Lord cast off for ever? and will he be favourable no more?

Is his mercy clean gone for ever? doth his promise fail for evermore?

Hath God forgotten to be gracious? hath he in anger shut up his tender mercies? Selah.

10 And I said, This is my infirmity: but I will remember the years of the right hand of the most High.

11 I will remember the works of the Lord: surely I will remember thy wonders of old.

12 I will meditate also of all thy work, and talk of thy doings.

13 Thy way, O God, is in the sanctuary: who is so great a God as our God?

14 Thou art the God that doest wonders: thou hast declared thy strength among the people.

15 Thou hast with thine arm redeemed thy people, the sons of Jacob and Joseph. Selah.

16 The waters saw thee, O God, the waters saw thee; they were afraid: the depths also were troubled.

17 The clouds poured out water: the skies sent out a sound: thine arrows also went abroad.

18 The voice of thy thunder was in the heaven: the lightnings lightened the world: the earth trembled and shook.

19 Thy way is in the sea, and thy path in the great waters, and thy footsteps are not known.

20 Thou leddest thy people like a flock by the hand of Moses and Aaron.