Псалми 69 NSP - Psalm 69 KJV

Псалми

New Serbian Translation

Псалми 69

Хоровођи. Напев: „Љиљани“. Давидов

1Спаси ме, о, Боже,
    дођоше до грла воде!
Потонуо сам у блато дубоко,
    а нигде ослонца;
доспео сам у воде дубоке,
    бујица ме захватила.
Клонуо сам зовући те,
    промуче ми грло;
очи су ми усахнуле
    чекајући Бога мога.
Бројнији су ти што ме без разлога мрзе
    од косе на глави мојој,
ти моћници што би да ме збришу,
    безразложни противници.
    Враћам, а украо нисам.

Лудост моју ти познајеш, Боже;
    греси моји скривени ти нису.

Нека се због мене не постиде они
    који у тебе наду своју полажу,
    Господе, Боже над војскама.
Нека се због мене не осрамоте они
    који те траже,
    Боже Израиљев.
Јер ја због тебе трпим презир,
    лице моје прекрила је брука.
Браћи својој незнанац постадох,
    туђинац сам деци моје мајке.
Изједа ме ревност за твој Дом.
    Увреде оних који тебе вређају,
        пале су на мене.
10 Плакао сам и постио,
    и то ми је на презир било.
11 За одећу себи кострет огрнух,
    и постадох ругло за њих.
12 О мени причају они што седе на градским вратима
    и певају песме пијанице.

13 А ја се само теби молим, о, Господе,
    у време повољно;
Боже, услиши ме по обилном твоме смиловању,
    по верности свог спасења.
14 Из блата ме ослободи,
    не дај да потонем;
ослободи ме од оних што ме мрзе,
    од дубоких вода.
15 Бујица воде нек ме не захвати,
    нек ме не прогута дубина
    и ждрело њено нада мном не затвори се.

16 Услиши ме, Господе,
    јер је добра милост твоја;
по големом милосрђу своме
    на мене се осврни.
17 Лице своје од свог слуге не сакривај,
    јер сам на мукама;
    похитај, услиши ме.
18 Приђи ближе души мојој, откупи је;
    ради мојих противника, избави ме.

19 Ти знаш да сам презрен, осрамоћен и обрукан;
    пред тобом су сви душмани моји.
20 Презир ми је срце сломио,
    разболех се;
жудео сам за утехом –
    никог ниоткуда;
за утешитељима –
    нашао их нисам.
21 Пелен су ми у храну ставили,
    сирће су ми жедном дали да пијем.

22 Нек им сто постане замка,
    одмазда и клопка;
23 нек им очи потамне, да не виде,
    и леђа им се заувек погрбе.
24 Срџбу своју на њих излиј,
    јарка љутња твоја нека их сустигне.
25 Табор нек им опустоши;
    не живео нико у њиховим шаторима.
26 Јер они гоне оне што си ударио
    и јављају јаде оних које си ранио.
27 Кривицу им на кривицу додај,
    да не уђу у праведност твоју.
28 Избрисани били из Књиге живота,
    да са праведнима не буду записани.

29 А ја сам сиромах, у боловима сам;
    спасење твоје, Боже, нека ме заштити.

30 Име Божије песмом ћу да славим,
    величаћу га хвалоспевом.
31 То ће бити Господу милије од вола
    и од бика, рогатог папкара.
32 Видеће то понизни,
    радоваће се;
ви, што Бога тражите,
    нек вам срце буде живо.
33 Јер убоге Господ чује,
    не презире заточене своје.

34 Нек га славе небеса, земља, мора
    и све што се у њима креће.
35 Јер Сион ће Бог да спасе,
    сазидаће јудејске градове;
и они ће их запосести
    и живеће тамо.
36 И потомци његових слуга
    то ће да наследе,
и они што име његово воле
    боравиће тамо.

King James Version

Psalm 69

1Save me, O God; for the waters are come in unto my soul.

I sink in deep mire, where there is no standing: I am come into deep waters, where the floods overflow me.

I am weary of my crying: my throat is dried: mine eyes fail while I wait for my God.

They that hate me without a cause are more than the hairs of mine head: they that would destroy me, being mine enemies wrongfully, are mighty: then I restored that which I took not away.

O God, thou knowest my foolishness; and my sins are not hid from thee.

Let not them that wait on thee, O Lord God of hosts, be ashamed for my sake: let not those that seek thee be confounded for my sake, O God of Israel.

Because for thy sake I have borne reproach; shame hath covered my face.

I am become a stranger unto my brethren, and an alien unto my mother's children.

For the zeal of thine house hath eaten me up; and the reproaches of them that reproached thee are fallen upon me.

10 When I wept, and chastened my soul with fasting, that was to my reproach.

11 I made sackcloth also my garment; and I became a proverb to them.

12 They that sit in the gate speak against me; and I was the song of the drunkards.

13 But as for me, my prayer is unto thee, O Lord, in an acceptable time: O God, in the multitude of thy mercy hear me, in the truth of thy salvation.

14 Deliver me out of the mire, and let me not sink: let me be delivered from them that hate me, and out of the deep waters.

15 Let not the waterflood overflow me, neither let the deep swallow me up, and let not the pit shut her mouth upon me.

16 Hear me, O Lord; for thy lovingkindness is good: turn unto me according to the multitude of thy tender mercies.

17 And hide not thy face from thy servant; for I am in trouble: hear me speedily.

18 Draw nigh unto my soul, and redeem it: deliver me because of mine enemies.

19 Thou hast known my reproach, and my shame, and my dishonour: mine adversaries are all before thee.

20 Reproach hath broken my heart; and I am full of heaviness: and I looked for some to take pity, but there was none; and for comforters, but I found none.

21 They gave me also gall for my meat; and in my thirst they gave me vinegar to drink.

22 Let their table become a snare before them: and that which should have been for their welfare, let it become a trap.

23 Let their eyes be darkened, that they see not; and make their loins continually to shake.

24 Pour out thine indignation upon them, and let thy wrathful anger take hold of them.

25 Let their habitation be desolate; and let none dwell in their tents.

26 For they persecute him whom thou hast smitten; and they talk to the grief of those whom thou hast wounded.

27 Add iniquity unto their iniquity: and let them not come into thy righteousness.

28 Let them be blotted out of the book of the living, and not be written with the righteous.

29 But I am poor and sorrowful: let thy salvation, O God, set me up on high.

30 I will praise the name of God with a song, and will magnify him with thanksgiving.

31 This also shall please the Lord better than an ox or bullock that hath horns and hoofs.

32 The humble shall see this, and be glad: and your heart shall live that seek God.

33 For the Lord heareth the poor, and despiseth not his prisoners.

34 Let the heaven and earth praise him, the seas, and every thing that moveth therein.

35 For God will save Zion, and will build the cities of Judah: that they may dwell there, and have it in possession.

36 The seed also of his servants shall inherit it: and they that love his name shall dwell therein.