Псалми 55 NSP - Psaumes 55 BDS

Псалми

New Serbian Translation

Псалми 55

Хоровођи, уз жичане инструменте. Давидова поучна песма.

1Послушај, Боже, молитву моју;
    од моје се молбе не сакривај.
    Добро ме почуј и услиши ме.
Неспокојан сам и сметен у жалопојци својој;
    од гласа противника,
    због притиска зликовца,
јер навалише на мене невољу
    и у гневу замрзеше ме.

У мени је срце моје устрептало
    и смртни ужас на мене је пао.
Страх и стрепња дошли су на мене,
    језа ме је опхрвала.
Говорим: „Ко ће ми дати крила голубице?
    Ја бих да одлетим и скрасим се.
Баш далеко ја бих одлетео,
    скрасио се у пустињи. Села
Похитаћу у склониште своје,
    због ветра што ковитла и због олује.“

Смети их, Господе,
    језик им расцепи;
јер видим насиље
    и сукоб у граду.
10 Дан и ноћ зидине му обилазе,
    у њему су злоба и страдање.
11 У њему је разарање,
    с тргова му не нестају тлачење и превара.

12 Јер није непријатељ тај који ме вређа –
    ја бих то претрпео;
ни онај што ме мрзи није тај који ми чини шта велико –
    од њега бих се ја сакрио;
13 већ ти – човек мени раван –
    пријатељ мој блиски који ме познаје;
14 са ким сам се радо саветовао,
    у Дом Божији ишао у мноштву.

15 Смрт нека их заскочи;
    у Свет мртвих нека живи оду,
јер је зло тамо где бораве,
    у њима самима.

16 Ја ћу Бога да зазовем
    и Господ ће да ме спасе.
17 Јадаћу се, уздисаћу увече, ујутро и у подне;
    и он мој глас чуће.
18 Откупиће у миру душу моју
    из боја против мене,
јер је много оних
    што ми се противе.
19 Чуће Бог,
    понизиће их онај што столује од давнина; Села
оне што се не мењају
    и који се Бога не боје.

20 Своју руку диже на оне с којима је у миру,
    свој савез раскида.
21 Уста су му мека као масло,
    а рат му је у срцу;
речи су му од уља мекше,
    а ипак су мачеви исукани.
22 На Господа товар свој пребаци
    и он ће те подржати;
праведнику неће дати
    никад да се затетура.
23 А ти ћеш их, Боже, оборити у ждрело, у јаму;
    крволоци и варалице ни половину својих дана доживети неће.

А ја се у тебе уздам.

La Bible du Semeur

Psaumes 55

Trahi

1Au chef de chœur. Une méditation[a] de David, à chanter avec accompagnement d’instruments à cordes.

O Dieu, |écoute ma prière !
Ne te dérobe pas |lorsque je te supplie !
Prête-moi attention |et réponds-moi !
Abattu[b], je gémis ; |le trouble m’envahit.
Je suis troublé |quand j’entends les propos |de l’ennemi,
quand je vois l’oppression |qu’imposent les méchants.
Les gens m’accablent |de leurs méfaits ;
avec colère, |ils me pourchassent.
Mon cœur se serre |dans ma poitrine,
la terreur de la mort |vient m’assaillir.
Des craintes et des tremblements |m’ont envahi,
je suis saisi d’horreur.
Alors je dis : |« Ah ! si j’avais les ailes |de la colombe !
Je prendrais mon envol |pour trouver un refuge.
Je m’enfuirais |bien loin d’ici,
pour demeurer |dans le désert.
            Pause
Je gagnerais en hâte |un sûr abri
contre le vent impétueux |de la tempête. »
10 O Seigneur, réduis à néant |et brouille leur langage,
car je ne vois |dans la cité |que violences |et dissensions
11 qui rôdent, nuit et jour, |sur ses remparts[c].
Des malheurs, des misères |sont dans son sein ;
12 des forces destructrices |agissent dans ses murs,
l’oppression et la tromperie |ne quittent pas ses grandes places.
13 Si c’était l’ennemi[d] |qui venait m’insulter,
je le supporterais.
Si celui qui me hait[e] |s’élevait contre moi,
je pourrais me cacher de lui.
14 Mais c’est toi, toi qui es |un homme de mon rang,
toi mon intime |qui m’es si familier,
15 avec qui je prenais plaisir |à échanger des confidences,
quand nous allions ensemble |avec la foule[f] |dans la maison de Dieu …
16 Que la mort les surprenne !
Que, vivants, ils descendent |dans le séjour des morts !
Car la méchanceté |habite leur demeure, |jusqu’au fond de leur cœur !
17 Moi, j’en appelle à Dieu,
et l’Eternel me sauvera.
18 Le soir, le matin, à midi[g], |je me répands en plaintes |et en gémissements.
Il m’entendra,
19 et me rendra la paix, |il me délivrera
du combat qu’on me livre.
Car ils sont très nombreux |à s’opposer à moi.
20 Oui, Dieu entend, |il les humiliera[h].
Depuis toujours, il règne.
            Pause
Eux ne s’amendent pas ;
ils ne craignent pas Dieu.
21 Cet homme, lui, |s’en prend à ses alliés,
il viole ses engagements |scellés par une alliance.
22 Sa bouche est pleine de douceur, |plus onctueuse que la crème,
mais la guerre est tapie |tout au fond de son cœur !
Ses propos sont plus doux que l’huile,
pourtant, ce sont des épées nues !

23 Rejette ton fardeau |sur l’Eternel : |il prendra soin de toi,
il ne laissera pas le juste |s’écrouler pour toujours.

24 Et toi, ô Dieu, |tu les feras descendre |dans le puits de la destruction.
Ces hommes fourbes |et sanguinaires
n’atteindront pas |la moitié de leurs jours.
Mais moi, je me confie en toi.

Notas al pie

  1. 55.1 Signification incertaine.
  2. 55.3 Sens incertain. Autre traduction : j’erre çà et là.
  3. 55.11 Le sujet du verbe n’est pas précisé en hébreu. Ce pourrait être les ennemis, mais, plus probablement, ce sont les violences et dissensions qui, au lieu de protéger la ville de Jérusalem, y imposent un règne de malheur et de destruction.
  4. 55.13 Autre traduction (selon la ponctuation en hébreu) : ce n’est pas un ennemi.
  5. 55.13 Autre traduction (selon la ponctuation en hébreu) : ce n’est pas celui qui me hait qui …
  6. 55.15 D’autres comprennent : d’un commun accord.
  7. 55.18 Voir Dn 6.11. La journée israélite commençait le soir, au coucher du soleil.
  8. 55.20 D’après l’ancienne version grecque et la syriaque. Texte hébreu traditionnel : et il leur répondra.