Псалми 42 NSP - ﺍﻟﻤﺰﺍﻣﻴﺮ 42 NAV

Псалми

New Serbian Translation

Псалми 42

Књига Друга

Псалми 42–72

За хоровођу. Поучна песма синова Корејевих.

1Као што кошута чезне за потоцима,
    тако душа моја чезне за тобом, Боже.
Жедна ми је душа Бога, Бога живога.
    Када ћу доћи и пред Богом се појавити?
Сузе су ми храна и дању и ноћу,
    док ми поваздан говоре: „Где ти је Бог твој?“
Душа ми вене кад се сетим како сам ходио с многима,
    предводећи их к Дому Божијем уз клицање и хвалоспеве,
    с мноштвом које слави празник.

Што си ми клонула, душо моја,
    и што уздишеш у мени?
Богу се надај, јер опет ћу га славити,
    Спаситеља мог, Бога мог.

Клонула је душа у мени,
    зато те спомињем из краја јорданског,
    и с Ермона, на гори Мисару.
Дубина дубину дозива хуком слапова твојих,
    све бујице и таласи твоји пређоше преко мене.

Дању Господ шаље своју милост,
    а ноћу је песма његова са мном –
    молитва Богу живота мог.

Рећи ћу Богу: „Стено моја, зашто си ме заборавио?
    Зашто жалим под тлаком непријатеља свог?“
10 Кости ми се ломе од ругања душмана мојих,
    док ми поваздан говоре: „Где ти је Бог твој?“

11 Што си ми клонула, душо моја,
    што уздишеш у мени?
Богу се надај, јер опет ћу га славити,
    Спаситеља и Бога свог.

Ketab El Hayat

ﺍﻟﻤﺰﺍﻣﻴﺮ 42

الكتاب الثاني: مزمور 42‏–72

لِقَائِدِ الْمُنْشِدِينَ. مَزْمُورٌ تَعْلِيمِيٌّ لِبَنِي قُورَحَ

1مِثْلَمَا تَشْتَاقُ الْغِزْلانُ إِلَى جَدَاوِلِ الْمِيَاهِ، هَكَذَا تَشْتَاقُ نَفْسِي إِلَيْكَ يَا اللهُ. نَفْسِي عَطْشَى إِلَى اللهِ الإِلَهِ الْحَيِّ، فَمَتَى أَجِيءُ وَأَمْثُلُ أَمَامَ اللهِ؟ قَدْ صَارَتْ دُمُوعِي طَعَامِي الْوَحِيدَ نَهَاراً وَلَيْلاً، إِذْ قِيلَ لِي كُلَّ يَوْمٍ: «أَيْنَ إِلَهُكَ؟» حِينَ أَتَأَمَّلُ فِي نَفْسِي تُعَاوِدُنِي هَذِهِ الذِّكْرَى: كَيْفَ كُنْتُ أُرَافِقُ حُشُودَ الْعَابِدِينَ الْمُحْتَفِلِينَ بِالْعِيدِ وَأَقُودُهُمْ فِي الْحُضُورِ إِلَى بَيْتِ اللهِ، هَاتِفاً مَعَهُمْ فَرَحاً وَحَمْداً. لِمَاذَا أَنْتِ مُكْتَئِبَةٌ يَا نَفْسِي؟ وَلِمَاذَا أَنْتِ قَلِقَةٌ فِي دَاخِلِي؟ تَرَجَّيِ اللهَ، فَإِنِّي سَأَظَلُّ أَحْمَدُهُ، لأَنَّهُ عَوْنِي وَإِلَهِي.

إِلَهِي، إِنَّ نَفْسِي مُكْتَئِبَةٌ فِيَّ، لِذَلِكَ أَذْكُرُكَ مِنْ وَادِي الأُرْدُنِّ، وَمِنْ جِبَالِ حَرْمُونَ، وَمِنْ جَبَلِ مِصْعَرَ. أَمْوَاجُ النَّكَبَاتِ تَوَالَتْ عَلَيَّ كَمَا تَتَوَالَى مِيَاهُ شَلالاتِكَ. يُبْدِي الرَّبُّ لِي رَحْمَتَهُ فِي النَّهَارِ، وَفِي اللَّيْلِ تُرَافِقُنِي تَرْنِيمَتُهُ، صَلاةٌ لإِلَهِ حَيَاتِي. أَقُولُ لِلهِ صَخْرَتِي: «لِمَاذَا نَسِيتَنِي؟ لِمَاذَا أَطُوفُ نَائِحاً مِنْ مُضَايَقَةِ الْعَدُوِّ؟» 10 لَقَدْ عَيَّرَنِي مُضَايِقِيَّ وَسَحَقُوا عِظَامِي، إِذْ يَقُولُونَ لِي طُولَ النَّهَارِ: «أَيْنَ إِلَهُكَ؟» 11 لِمَاذَا أَنْتِ مُكْتَئِبَةٌ يَا نَفْسِي، وَلِمَاذَا أَنْتِ قَلِقَةٌ؟ تَرَجَّيِ اللهَ، فَإِنِّي سَأَظَلُّ أَحْمَدُهُ، لأَنَّهُ عَوْنِي وَإِلَهِي.