Псалми 38 NSP - Psaumes 38 BDS

Псалми

New Serbian Translation

Псалми 38

Псалам Давидов. За сећање.

1Не карај ме у гневу свом, Господе,
    не кажњавај у јарости својој,
јер твоје су се стреле заболе у мене,
    и твоја ме је рука притиснула.
На мом телу здравог места нема од твоје срџбе,
    ради мог греха кости ми немају починка.
Јер моје ме неправде преплавише,
    навалише се на мене као терет претешки.

Моје ране смрде, гноје се
    због моје лудости,
погнуо сам се, сасвим се згурио,
    па поваздан ходам у жалости.
Јер бедра су моја пуна бола љутог,
    на телу ми здравог места нема.
Потпуно сам укочен и сломљен,
    урлам јер ми срце стење.

О, Господе, знана ти је свака жеља моја,
    уздисање моје није ти скривено.
10 Срце моје силно удара,
    снага ме моја напушта,
    нема више светла у мојим очима.
11 Пријатељи и ближњи моји
    одступају од мене због болести моје,
па и они који су ми род рођени,
    и они од мене стоје далеко.
12 Они што ми о глави раде,
    они мени замке постављају;
ти што хоће мени да науде,
    такви мени прете уништењем,
па поваздан смишљају подлости.

13 А ја сам као глув и не чујем ништа,
    као нем сам који не отвара уста.
14 Постао сам као човек који не чује,
    и као онај чија уста немају одговор.
15 Јер на тебе ја чекам, Господе,
    ти одговори, Господе, мој Боже.
16 Ја рекох: „Не дај да се радују нада мном,
    да ликују нада мном кад ми нога посрне.“

17 Јер мој пад већ се примакао,
    бол мој стално је преда мном.
18 Ја признајем своје безакоње,
    забринут сам због свог греха.
19 А душмани моји пуни су живота,
    моћни су и бројни они што ме неправедно мрзе.
20 Они који узвраћају зло за добро
    оптужују ме што следим добро.

21 Не остављај ме, Господе,
    не удаљуј се од мене, Боже мој!
22 Пожури ми у помоћ, Господе, Спаситељу мој!

La Bible du Semeur

Psaumes 38

Accablé par la maladie et le péché

1Un psaume de David, pour se rappeler au souvenir de Dieu.

Eternel, dans ta colère, |ne me punis pas,
et, dans ton indignation, |ne me châtie pas !
Vois : tes flèches m’ont atteint,
ta main m’a frappé :
en mon corps, |plus rien n’est intact |sous l’effet de ta colère,
dans mes membres, rien n’est sain, |mon péché en est la cause.
Je suis submergé |par mes fautes,
elles sont un poids |bien trop lourd pour moi.
Mes plaies infectées suppurent :
ma folie en est la cause.
Triste, accablé, abattu,
je me traîne tout le jour,
je sens un feu dans mes reins,
plus rien n’est intact en moi.
Je suis à bout, écrasé,
j’ai le cœur en désarroi, |je ne cesse de gémir.

10 Eternel, tous mes désirs |je te les ai présentés,
et tous mes soupirs |sont connus de toi.
11 Mon cœur bat violemment |et mes forces m’abandonnent,
mes yeux ont perdu |toute leur lumière.
12 Ma plaie écarte de moi |mes amis, mes compagnons,
ceux qui me sont les plus proches |restent loin de moi.
13 Ceux qui veulent me tuer |m’ont tendu des pièges,
ceux qui cherchent mon malheur |parlent pour me nuire,
ils murmurent des mensonges |à longueur de jour.
14 Pourtant, moi je fais le sourd |pour ne pas entendre,
je reste la bouche close |comme si j’étais muet.
15 Je suis comme un homme |qui ne peut entendre
et ne répond pas.
16 Car c’est sur toi, Eternel, |que je compte.
Tu me répondras, |ô Seigneur, mon Dieu.
17 J’avais demandé : |« Qu’ils ne puissent pas |rire de mon sort,
s’exalter à mes dépens |lorsque je chancelle. »
18 Me voici près de tomber,
ma douleur est toujours là.
19 Oui, je reconnais ma faute,
mon péché m’angoisse,
20 alors que mes ennemis |sont pleins de vie, pleins de force,
et qu’ils sont nombreux |à me haïr sans raison.
21 Ceux qui me rendent le mal |pour le bien que j’accomplis
me font le reproche |de vouloir chercher le bien.

22 Eternel, |ne me laisse pas,
ô mon Dieu, |ne te tiens pas loin de moi !
23 Viens en hâte à mon secours,
toi mon Seigneur, mon Sauveur !