Псалми 35 NSP - Salmos 35 CST

Псалми

New Serbian Translation

Псалми 35

Давидов.

1Осуди, Господе, моје тужиоце,
    и војуј против мојих нападача.
Узми оружје и штит,
    устани, помози ми!
Потегни копље дуго и кратко,
    против оних који ме прогоне.
Реци мојој души:
    „Ја сам ти спасење!“

Нек се постиде и осрамоте
    они који ми о глави раде,
нек се повуку у срамоти
    они што ми зло смишљају.
Нек буду као плева на ветру,
    тако нек их Анђео Господњи гони,
нек је таман и клизав пут њихов,
    кад их гони Анђео Господњи.

Без повода ми разапеше мрежу,
    без разлога ми ископаше јаму.
Нек их снађе пропаст изненада,
    нек се ухвате у мрежу коју су сакрили,
    нек у њу падну на своју пропаст.
А моја ће се душа радовати у Господу,
    веселиће се у његовом спасењу.
10 Све ће моје кости говорити:
    „Ко је као ти, о, Господе?
Ти избављаш сиромаха од моћнијег од њега,
    сиромаха и убогога од онога што га пљачка.“

11 Иступају окрутни сведоци,
    питају ме за оно што не знам.
12 За добро ми злом плаћају,
    душу моју у беду гурају.
13 А кад су они били у болести,
    у кострет сам се због њих облачио,
душу своју постом сам мучио,
    а молитва ми се у крило враћала.
14 Као за другом или братом,
    шетао сам горе-доле;
као кад се жали за мајком,
    тако сам се у жалости свио.
15 А кад ја посрнем, они се радују,
    скупљају се против мене бедници,
    они које не знам раздиру ме непрестано.
16 Као безбожни злобно се ругају,
    и зубима својим шкргућу на мене.

17 Докле ћеш то гледати, Господе?
    Спаси ме од њихових напада,
    и мој живот од младих лавова.
18 Хвалићу те у великом збору,
    славићу те међу многим народом.
19 Не дај да се веселе нада мном
    подмукли моји душмани,
да не намигују очима
    они што ме без разлога мрзе.
20 Они не говоре о миру,
    већ смишљају преваре
    против мирних у земљи.
21 Уста своја разјапљују на мене,
    и говоре: „Ево! Ево! Својим смо то очима видели!“

22 Ти видиш то, Господе, не ћути!
    Не удаљуј се, Господе, од мене.
23 Пробуди се, устани, ради мога права,
    мој спор одбрани, Боже мој, Господе.
24 Оправдај ме, Господе, мој Боже, по праведности својој,
    не дај да се они радују нада мном.
25 Не дај да у срцу они кажу: „Ето, то смо хтели!“
    Да не кажу: „Прогутали смо га!“

26 Нек се постиде и осрамоте
    они што се невољи мојој радују;
нек стид и срам покрије оне,
    који себе уздижу нада мном.
27 Нека кличу и радују се они,
    којима је мило моје оправдање;
нека они говоре стално:
    „Велик је Господ!
    Мио му је напредак слуге његовог.“

28 Језик ће ми причати о праведности твојој,
    поваздан ћу прослављати тебе.

Nueva Versión Internacional (Castilian)

Salmos 35

Salmo de David.

1Defiéndeme, Señor, de los que me atacan;
    combate a los que me combaten.
Toma tu adarga, tu escudo,
    y acude en mi ayuda.
Empuña la lanza y el hacha,
    y haz frente a[a] los que me persiguen.
Quiero oírte decir:
    «Yo soy tu salvación».

Queden confundidos y avergonzados
    los que procuran matarme;
retrocedan humillados
    los que traman mi ruina.
Sean como la paja en el viento,
    acosados por el ángel del Señor;
sea su senda oscura y resbalosa,
    perseguidos por el ángel del Señor.
Ya que sin motivo me tendieron una trampa,
    y sin motivo cavaron una fosa para mí,
que la ruina los tome por sorpresa;
    que caigan en su propia trampa,
    en la fosa que ellos mismos cavaron.

Así mi alma se alegrará en el Señor
    y se deleitará en su salvación;
10 así todo mi ser exclamará:
    «¿Quién como tú, Señor?
Tú libras de los poderosos a los pobres;
    a los pobres y necesitados libras
    de aquellos que los explotan».

11 Se presentan testigos despiadados
    y me preguntan cosas que yo ignoro.
12 Me devuelven mal por bien,
    y eso me hiere en el alma;
13 pues cuando ellos enfermaban
    yo me vestía de luto,
    me afligía y ayunaba.

¡Ay, si pudiera retractarme de mis oraciones!

14 Me vestía yo de luto,
    como por un amigo o un hermano.
Afligido, inclinaba la cabeza,
    como si llorara por mi madre.
15 Pero yo tropecé, y ellos se alegraron,
    y a una se juntaron contra mí.
Gente extraña,[b] que yo no conocía,
    me calumniaba sin cesar.
16 Me atormentaban, se burlaban de mí,[c]
    y contra mí rechinaban los dientes.

17 ¿Hasta cuándo, Señor, vas a tolerar esto?
Libra mi vida, mi única vida,
    de los ataques de esos leones.
18 Yo te daré gracias en la gran asamblea;
    ante una multitud te alabaré.

19 No dejes que de mí se burlen
    mis enemigos traicioneros;
no dejes que se guiñen el ojo
    los que me odian sin motivo.
20 Porque no vienen en son de paz,
    sino que urden mentiras
    contra la gente apacible del país.
21 De mí se ríen a carcajadas, y exclaman:
    «¡Mirad cómo ha acabado!»

22 Señor, tú has visto todo esto;
    no te quedes callado.
    ¡Señor, no te alejes de mí!
23 ¡Despierta, Dios mío, levántate!
    ¡Hazme justicia, Señor, defiéndeme!
24 Júzgame según tu justicia, Señor mi Dios;
    no dejes que se burlen de mí.
25 No permitas que piensen:
    «¡Así queríamos verlo!»
No permitas que digan:
    «Nos lo hemos tragado vivo».

26 Queden avergonzados y confundidos
    todos los que se alegran de mi desgracia;
sean cubiertos de oprobio y vergüenza
    todos los que se creen más que yo.
27 Pero lancen voces de alegría y regocijo
    los que apoyan mi causa,
y digan siempre: «Exaltado sea el Señor,
    quien se deleita en el bienestar de su siervo».

28 Con mi lengua proclamaré tu justicia,
    y todo el día te alabaré.

Notas al pie

  1. 35:3 el hacha, y haz frente a (lectura probable); cierra contra (TM).
  2. 35:15 Gente extraña (lectura probable); Gente golpeada (TM).
  3. 35:16 Me atormentaban, se burlaban de mí (LXX); Con inicuos burlones de una torta (TM).