Псалми 31 NSP - Salmos 31 CST

Псалми

New Serbian Translation

Псалми 31

За хоровођу. Псалам Давидов.

1У теби је уточиште моје, Господе;
    о, да се никад не постидим;
    избави ме по својој праведности.
Пригни ухо своје к мени,
    брзо ме избави,
буди ми стена, уточиште,
    јака тврђава за моје спасење.
Ти си моја стена и тврђава,
    ради свог имена води ме, усмеравај.
Извуци ме из мреже коју ми поставише,
    јер ти си моја тврђава.
У твоје руке предајем свој дух,
    откупи ме, Господе, верни Боже.

Мрзим служитеље безвредних идола;
    поуздајем се једино у Господа.
Клицаћу и радоваћу се по твојој милости,
    јер ти си видео моју муку;
    ти си знао тескобу моје душе.
Ниси ме дао у руке душманину,
    него си ми ноге поставио на пространо место.

Смилуј ми се, Господе, јер сам у невољи,
    моје око од жалости копни,
    вене моја душа и нутрина.
10 Живот ми се троши у жалости,
    у јецању одмичу године,
снага ме издаје због моје неправде,
    и кости се моје распадају.
11 Поруга постадох због свих својих душмана:
    суседима терет, а знанцима страшило;
    беже од мене кад ме виде на улици.
12 Падох у заборав, као да сам умро,
    постао сам као разбијени суд.
13 Јер ја чујем клевете многих,
    ужас ме је опколио одасвуд.
А они се удружују против мене,
    кују заверу да ми живот узму.

14 Али ја се у тебе уздам, Господе,
    и кажем: „Ти си Бог мој.“
15 Време је моје у руци твојој;
    избави ме из руку душмана,
    и од оних који ме прогоне.
16 Нека лице твоје обасја слугу твога,
    милошћу ме својом избави.
17 Не дај да се постидим, Господе,
    јер теби завапих;
нека се опаки постиде,
    у Свету мртвих нек умукну.
18 Нека умукну уста лажљива,
    која против праведника говоре
    обесно, охоло и презриво.

19 Како је обилна доброта твоја,
    коју чуваш за оне који те се боје;
исказујеш је пред потомцима људи,
    онима што у теби уточиште нађу.
20 Ти их скриваш у заклону свог лица,
    од завера које људи кују,
заклањаш их под своју сеницу,
    од језика који оптужују.

21 Благословен био Господ,
    јер ми исказа дивну милост своју,
    кад сам био у граду под опсадом.
22 Тада рекох узнемирен:
    „Одбачен сам од твог погледа.“
Али ти си чуо глас мога преклињања,
    када сам завапио к теби.

23 Волите Господа, сви верни његови,
    Господ чува оне који верују,
    а охолима плаћа пуном мером.
24 Будите јаки и храбра срца,
    сви ви што се надате Господу!

Nueva Versión Internacional (Castilian)

Salmos 31

Al director musical. Salmo de David.

1En ti, Señor, busco refugio;
    jamás permitas que me avergüencen;
    en tu justicia, líbrame.
Inclina a mí tu oído,
    y acude pronto a socorrerme.
Sé tú mi roca protectora,
    la fortaleza de mi salvación.
Guíame, pues eres mi roca y mi fortaleza,
    dirígeme por amor a tu nombre.
Líbrame de la trampa que me han tendido,
    porque tú eres mi refugio.
En tus manos encomiendo mi espíritu;
    líbrame, Señor, Dios de la verdad.

Odio a los que veneran ídolos vanos;
    yo, por mi parte, confío en ti, Señor.
Me alegro y me regocijo en tu amor,
    porque tú has visto mi aflicción
    y conoces las angustias de mi alma.
No me entregaste al enemigo,
    sino que me pusiste en lugar espacioso.

Ten compasión de mí, Señor, que estoy angustiado;
    el dolor está acabando con mis ojos,
    con mi alma, ¡con mi cuerpo!
10 La vida se me va en angustias,
    y los años, en lamentos;
la tristeza está acabando con mis fuerzas,
    y mis huesos se van debilitando.
11 A causa de todos mis enemigos,
    soy el hazmerreír de mis vecinos;
soy un espanto para mis amigos;
    de mí huyen los que me encuentran en la calle.
12 Me han olvidado, como si hubiera muerto;
    soy como una vasija hecha pedazos.
13 Son muchos a los que oigo cuchichear:
    «Hay terror por todas partes».
Se han confabulado contra mí,
    y traman quitarme la vida.

14 Pero yo, Señor, confío en ti,
    y digo: «Tú eres mi Dios».
15 Mi vida entera está en tus manos;
    líbrame de mis enemigos y perseguidores.
16 Que tu faz irradie luz sobre tu siervo;
    por tu gran amor, sálvame.

17 Señor, no permitas que me avergüencen,
    porque a ti he clamado.
Que sean avergonzados los malvados,
    y acallados en el sepulcro.
18 Que sean silenciados sus labios mentirosos,
    porque hablan contra los justos
    con orgullo, desdén e insolencia.

19 Cuán grande es tu bondad,
    que atesoras para los que te temen,
y que a la vista de la gente derramas
    sobre los que en ti se refugian.
20 Al amparo de tu presencia los proteges
    de las intrigas humanas;
en tu morada los resguardas
    de las lenguas contenciosas.

21 Bendito sea el Señor,
    pues mostró su gran amor por mí
    cuando me hallaba en una ciudad sitiada.
22 En mi confusión llegué a decir:
    «¡He sido arrojado de tu presencia!»
Pero tú oíste mi voz suplicante
    cuando te pedí que me ayudaras.

23 Amad al Señor, todos sus fieles;
    él protege a los dignos de confianza,
    pero a los orgullosos les da su merecido.
24 Cobrad ánimo y armaos de valor,
    todos los que en el Señor esperáis.