Псалми 31 NSP - Psaumes 31 BDS

Псалми

New Serbian Translation

Псалми 31

За хоровођу. Псалам Давидов.

1У теби је уточиште моје, Господе;
    о, да се никад не постидим;
    избави ме по својој праведности.
Пригни ухо своје к мени,
    брзо ме избави,
буди ми стена, уточиште,
    јака тврђава за моје спасење.
Ти си моја стена и тврђава,
    ради свог имена води ме, усмеравај.
Извуци ме из мреже коју ми поставише,
    јер ти си моја тврђава.
У твоје руке предајем свој дух,
    откупи ме, Господе, верни Боже.

Мрзим служитеље безвредних идола;
    поуздајем се једино у Господа.
Клицаћу и радоваћу се по твојој милости,
    јер ти си видео моју муку;
    ти си знао тескобу моје душе.
Ниси ме дао у руке душманину,
    него си ми ноге поставио на пространо место.

Смилуј ми се, Господе, јер сам у невољи,
    моје око од жалости копни,
    вене моја душа и нутрина.
10 Живот ми се троши у жалости,
    у јецању одмичу године,
снага ме издаје због моје неправде,
    и кости се моје распадају.
11 Поруга постадох због свих својих душмана:
    суседима терет, а знанцима страшило;
    беже од мене кад ме виде на улици.
12 Падох у заборав, као да сам умро,
    постао сам као разбијени суд.
13 Јер ја чујем клевете многих,
    ужас ме је опколио одасвуд.
А они се удружују против мене,
    кују заверу да ми живот узму.

14 Али ја се у тебе уздам, Господе,
    и кажем: „Ти си Бог мој.“
15 Време је моје у руци твојој;
    избави ме из руку душмана,
    и од оних који ме прогоне.
16 Нека лице твоје обасја слугу твога,
    милошћу ме својом избави.
17 Не дај да се постидим, Господе,
    јер теби завапих;
нека се опаки постиде,
    у Свету мртвих нек умукну.
18 Нека умукну уста лажљива,
    која против праведника говоре
    обесно, охоло и презриво.

19 Како је обилна доброта твоја,
    коју чуваш за оне који те се боје;
исказујеш је пред потомцима људи,
    онима што у теби уточиште нађу.
20 Ти их скриваш у заклону свог лица,
    од завера које људи кују,
заклањаш их под своју сеницу,
    од језика који оптужују.

21 Благословен био Господ,
    јер ми исказа дивну милост своју,
    кад сам био у граду под опсадом.
22 Тада рекох узнемирен:
    „Одбачен сам од твог погледа.“
Али ти си чуо глас мога преклињања,
    када сам завапио к теби.

23 Волите Господа, сви верни његови,
    Господ чува оне који верују,
    а охолима плаћа пуном мером.
24 Будите јаки и храбра срца,
    сви ви што се надате Господу!

La Bible du Semeur

Psaumes 31

J’ai mis ma confiance en l’Eternel

1Au chef de chœur. Psaume de David.

C’est en toi, Eternel, |que je cherche un refuge.
Que jamais cela ne tourne à ma confusion !
Toi qui es juste, |délivre-moi[a],
tends l’oreille vers moi !
Viens vite ! Viens me délivrer !
Sois pour moi un rocher |entouré de murailles, |une solide forteresse
où je trouverai le salut !
Oui, tu es pour moi un rocher, |et une forteresse :
à cause de ce que tu es, |toi, tu me guideras |et tu me conduiras.
Du piège que l’on m’a tendu |tu me feras sortir,
puisque tu es ma forteresse.

Je remets mon esprit |entre tes mains[b],
tu m’as libéré, Eternel, |toi, le Dieu véritable.
Je les hais, tous ceux qui s’attachent |à des idoles de néant ;
je me confie en l’Eternel.
Ton amour me fait jubiler, |il me remplit de joie
puisque tu as vu ma misère,
que tu as porté attention |à ma grande détresse.
Tu ne m’as pas abandonné |au pouvoir de mes ennemis,
et tu m’as mis au large.

10 Aie pitié de moi, Eternel, |je suis dans la détresse,
le chagrin me ronge les yeux, |l’âme et le corps entier.
11 Ma vie se consume en tourments,
mes années en gémissements.
Les forces m’abandonnent |à cause de ma faute[c]
et mon corps dépérit.
12 A cause de mes ennemis, |je dois porter l’opprobre,
de mes voisins, je suis la honte
et je fais peur |à ceux qui me connaissent.
Ceux qui me croisent en chemin |s’écartent loin de moi[d].
13 Ils m’ont rayé de leur mémoire : |me voilà comme un mort,
je suis comme un objet perdu.
14 J’entends toutes les médisances |que l’on répand à mon sujet.
Autour de moi, c’est la terreur :
ils se concertent contre moi,
ils forment des complots |pour m’enlever la vie[e].

15 Mais moi, ô Eternel, |je me confie en toi.
Je dis : « Tu es mon Dieu ! »
16 Mes destinées sont dans ta main.
Délivre-moi |de la main de mes ennemis, |car ils s’acharnent contre moi.
17 Regarde-moi avec bonté : |je suis ton serviteur !
Viens me sauver dans ton amour !
18 Que je ne sois pas dans la honte, |ô Eternel, quand je t’invoque,
mais que les méchants soient honteux
et réduits au silence |dans le séjour des morts !
19 Qu’ils soient rendus muets |tous ces menteurs aux lèvres fausses
qui parlent avec arrogance |contre le juste,
avec orgueil, avec mépris.

20 Combien est grande la bonté
que tu tiens en réserve |en faveur de ceux qui te craignent,
et que tu viens répandre, |sur ceux qui s’abritent en toi,
au vu de tous les hommes.
21 Auprès de toi, |tu leur donnes un refuge |loin des machinations des hommes.
Tu les préserves dans ta tente |des langues médisantes.
22 Béni soit l’Eternel,
car il m’a témoigné |son merveilleux amour
lorsque je me trouvais |dans une cité assiégée.
23 Désemparé, je me disais :
« Il ne se soucie plus de moi. »
Mais tu m’as entendu |quand je te suppliais,
quand je t’appelais à mon aide.

24 Soyez remplis d’amour |pour l’Eternel, |vous qui lui êtes attachés !
L’Eternel garde |ceux qui lui sont fidèles,
mais il punit sévèrement |les arrogants.
25 Soyez forts et prenez courage,
vous qui vous attendez |à l’Eternel.

Notas al pie

  1. 31.2 Pour les v. 2-4, voir 71.1-3.
  2. 31.6 Cité en Lc 23.46.
  3. 31.11 Autre traduction : à cause de ma misère.
  4. 31.12 Voir 38.12 ; 41.10 ; 69.9 ; 88.9, 19 ; Jb 19.13-19 ; Jr 12.6 ; 15.17.
  5. 31.14 Voir Jr 6.25 ; 20.3, 10 ; 46.5 ; 49.29.