Псалми 22 NSP - Psalm 22 NIRV

Псалми

New Serbian Translation

Псалми 22

Хоровођи, по напеву кошута у зори. Давидов псалам.

1Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?!
    Далеко си од мога спасења,
    и од речи вапаја мојега.
Боже мој, вапим дању, а ти не одговараш;
    ноћу, али нема ми одмора.

А ти си онај Свети,
    престо ти је на хвалама Израиљевим.
У тебе су се наши преци уздали,
    уздали се и ти их избави.
Теби су вапили и избављени били,
    у тебе се уздали и нису се осрамотили.

А ја сам црв, а не човек,
    ругло људима, презир народа.
Ко год ме види, тај ми се руга,
    цере ми се и машу главама:
„У Господа се уздао, нека га он избави,
    кад у њему радост налази.“

Јер ти си ме извукао из утробе мајчине,
    на грудима мајке дао ми починак.
10 Теби сам предан од мајчина крила,
    од утробе мајчине ти си Бог мој.

11 Не удаљуј се од мене,
    јер невоља је близу,
    а помоћника нема.

12 Окружише ме многи бикови,
    бикови ме васански опколише.
13 На мене су чељуст раширили,
    као лав што раздире и риче.
14 Попут воде живот ми истиче,
    све су ми се кости разглавиле,
срце ми је ко восак постало,
    и топи се у мојим грудима.
15 Снага ми се као цреп сасуши,
    језик ми је уз непце прионуо;
    у смртни си ме прах ставио.

16 Јер пси су ме, ево, опколили,
    окружила ме чета зликоваца,
    руке су ми и ноге пробили.
17 Све кости своје избројати могу,
    а они ме гледају и зуре у мене.
18 Моје хаљине деле међу собом,
    коцку бацају за моју одећу.

19 Не удаљуј се од мене, Господе,
    снаго моја, пожури ми у помоћ,
20 душу моју избави од мача,
    и мој живот од канџи паса.
21 Избави ме од лавље чељусти,
    и од рогова биволових!

22 А ја ћу причати о твом имену браћи својој,
    хвалићу те усред збора.
23 Хвалите Господа, ви што га се бојите,
    славите га, све семе Јаковљево,
    сав род Израиљев, нек од њега стрепи!
24 Јер патњу угњетеног није презрео,
    нити му је постала одвратна,
није своје лице сакрио од њега,
    него му је вапај услишио.

25 О теби ћу певати на великом збору,
    испунићу завете своје пред онима који га се боје.
26 Понизни ће јести и бити сити,
    хвалиће Господа који га траже.
    Нека срца ваша живе довека!

27 Сетиће се и вратити Господу,
    сви крајеви земаљски,
пашће ничице пред тобом
    сва племена народа.
28 Јер Господње је Царство,
    он влада над народима.

29 Њему ће се клањати сви богати
    и сити на земљи,
пред њим ће клекнути сви који у прах силазе,
    којима се живот угасио.
30 Потомство њему ће служити,
    причаће о Господу будућем нараштају,
31 доћи ће и објавити праведност његову
    народу који се још није родио,
    да је он то учинио.

New International Reader's Version

Psalm 22

Psalm 22

For the director of music. A psalm of David to the tune of “The Doe of the Morning.”

My God, my God, why have you deserted me?
    Why do you seem so far away when I need you to save me?
    Why do you seem so far away that you can’t hear my groans?
My God, I cry out in the daytime. But you don’t answer.
    I cry out at night. But you don’t let me sleep.

But you rule from your throne as the Holy One.
    You are the God Israel praises.
Our people of long ago put their trust in you.
    They trusted in you, and you saved them.
They cried out to you and were saved.
    They trusted in you, and you didn’t let them down.

Everyone treats me like a worm and not a man.
    They hate me and look down on me.
All those who see me laugh at me.
    They shout at me and make fun of me.
    They shake their heads at me.
They say, “He trusts in the Lord.
    Let the Lord help him.
If the Lord is pleased with him,
    let him save him.”

But you brought me out of my mother’s body.
    You made me trust in you
    even when I was at my mother’s breast.
10 From the time I was born, you took good care of me.
    Ever since I came out of my mother’s body, you have been my God.
11 Don’t be far away from me.
    Trouble is near,
    and there is no one to help me.

12 Many enemies are all around me.
    They are like strong bulls from the land of Bashan.
13 They are like roaring lions that tear to pieces what they kill.
    They open their mouths wide to attack me.
14 My strength is like water that is poured out on the ground.
    I feel as if my bones aren’t connected.
My heart has turned to wax.
    It has melted away inside me.
15 My mouth is dried up like a piece of broken pottery.
    My tongue sticks to the roof of my mouth.
    You bring me down to the edge of the grave.
16 A group of sinful people has closed in on me.
    They are all around me like a pack of dogs.
    They have pierced my hands and my feet.
17 Everyone can see all my bones right through my skin.
    People stare at me. They laugh when I suffer.
18 They divide up my clothes among them.
    They cast lots for what I am wearing.

19 Lord, don’t be so far away from me.
    You give me strength. Come quickly to help me.
20 Save me from being killed by the sword.
    Save the only life I have. Save me from the power of those dogs.
21 Save me from the mouths of those lions.
    Save me from the horns of those wild oxen.

22 I will announce your name to my people.
    I will praise you among those who are gathered to worship you.
23 You who have respect for the Lord, praise him!
    All you people of Jacob, honor him!
    All you people of Israel, worship him!
24 He has not forgotten the one who is hurting.
    He has not turned away from his suffering.
He has not turned his face away from him.
    He has listened to his cry for help.

25 Because of what you have done,
    I will praise you in the whole community of those who worship you.
In front of those who respect you,
    I will keep my promises.
26 Those who are poor will eat and be satisfied.
    Those who seek the Lord will praise him.
    May their hearts be filled with new hope!
27 People from one end of the earth to the other
    will remember and turn to the Lord.
The people of all the nations
    will bow down in front of him.
28 The Lord is King.
    He rules over the nations.

29 All rich people of the earth will feast and worship God.
    All who go down to the grave will kneel in front of him.
    Those who cannot keep themselves alive will kneel.
30 Those who are not yet born will serve him.
    Those who are born later will be told about the Lord.
31 And they will tell people who have not yet been born,
    “The Lord has done what is right!”